Dve petine građana upoznato sa sistemom, a 60% ne veruje u fer i transparentan postupak

Više od polovine ponuđača u Srbiji zadovoljno je sistemom javnih nabavki, pokazuje najnovije istraživanje NALED-a sprovedeno u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, uz podršku Vlade Švedske. Prema podacima za 2024. godinu, kroz javne nabavke u Srbiji utrošeno je približno devet milijardi evra, a čak 75% ukupnog broja ugovora sklopljeno je sa malim i srednjim preduzećima.

Istraživanje je pokazalo da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, dok 60% ispitanika ne veruje da se postupci sprovode fer i transparentno. Trećina građana smatra da je sistem dobar, a poverenje u nevladine organizacije raste, pa ih trećina građana navodi kao najpouzdaniji izvor informacija.

Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u, istakla je važnost povećanja konkurencije i nastavka rada na zelenim nabavkama, čije je učešće u 2024. godini duplirano u odnosu na prethodnu. „Javne nabavke su važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga i podršku razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća. Neophodno je povećati konkurenciju i raditi na unapređenju sistema“, izjavila je Ilić.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naglasio je potrebu za jačanjem kontrole: „Kod ocene nadzora, 92% građana zahteva strogu kontrolu. Bez adekvatnog nadzora, sistem ne može funkcionisati, a broj postupaka pod monitoringom je nedovoljan, kao i revizije Državne revizorske institucije koje dolaze kasno“, rekao je Nenadić.

Prema istraživanju, sve tri grupe ispitanika saglasne su da prilikom odabira ponuda prioritet treba dati kvalitetu, a ne samo ceni. Građani kao oblasti u koje treba najviše ulagati izdvajaju zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.

Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk naveo je da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan onom u Sloveniji, a izgradnja poverenja zahteva jačanje antikorupcijskih tela, digitalizaciju procedura i objavljivanje godišnjih planova nabavki.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm podsetila je da je sistem javnih nabavki u Švedskoj visoko decentralizovan sa oko 3.700 naručilaca, što doprinosi većoj transparentnosti i konkurenciji, kao i uključivanju malih i srednjih preduzeća u inovacije i razvoj sektora poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva.

Kapitalna ulaganja u AI infrastrukturu porasla 66 odsto na 146 milijardi dolara, dok analitičari i dalje preporučuju kupovinu akcija

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft zabeležila je najlošiji kvartal od 2008. godine, sa padom akcija od 24 odsto od početka 2026. do 26. marta, usled velikih ulaganja u veštačku inteligenciju i sve jače konkurencije AI startapa. Prema ekonomskim analizama, kapitalna ulaganja Majkrosofta u fiskalnoj 2026. procenjuju se na 146 milijardi dolara, što predstavlja rast od 66 odsto u odnosu na 88 milijardi dolara iz 2025. godine.

Majkrosoftova fiskalna godina traje od 1. jula do 30. juna naredne godine. Projekcije za naredne godine pokazuju da bi ulaganja u 2027. i 2028. mogla dostići 170 i 191 milijardu dolara. Ovakav rast troškova izaziva zabrinutost investitora, jer ne vide jasno ubrzanje rasta prihoda koje bi pokrilo sve veće rashode, navodi se u izveštajima.

Dodatni izazov predstavljaju korisnici koji bi mogli da napuste Majkrosoftove programe i pređu direktno na AI rešenja kompanija kao što su Antropik i OpenAI, što bi smanjilo prihod od tradicionalnog softverskog poslovanja.

I pored trenutnih izazova, dugoročna perspektiva kompanije ostaje pozitivna. Od 67 analitičara koje prati Blumberg, 63 preporučuju kupovinu akcija Majkrosofta, pozivajući se na rastući potencijal u segmentima klauda i veštačke inteligencije. Ovo može predstavljati privlačnu opciju za investitore koji su spremni da sačekaju na povrat ulaganja.

Više od 40% ukupne smrtnosti je prevremeno, očekivana dužina života znatno ispod evropskog proseka

Srbija se i dalje nalazi u vrhu Evrope po stopi prerane smrtnosti, sa više od polovine svih preranih smrti koje pogađaju stanovnike mlađe od 60 godina. Prema procenama demografa, u Srbiji svake godine premine nešto manje od 100.000 ljudi, od čega oko 40.000 umre prevremeno, pre navršene 75. godine, što čini više od 40% ukupne smrtnosti. “Više od polovine svih izgubljenih godina potencijalnog života dešava se među mlađima od 60 godina, što znači veliki ekonomski gubitak za društvo i privredu”, ocenjuju stručnjaci. Ekonomski trošak izgubljenog potencijalnog BDP-a zbog smrti koje su se mogle izbeći meri se milijardama dolara godišnje.

Glavni uzroci prerane smrti u Srbiji su tumori i kardiovaskularne bolesti. Stručnjaci naglašavaju da bi država mogla da smanji ovu stopu kroz zabranu pušenja i veća ulaganja u zdravstveni sistem. Iako postoje strateška dokumenta o kontroli duvana još iz 2007. godine, njihova primena nije dosledna, a efekat takvog pristupa dovodi do stagnacije. Zdravstveni podaci pokazuju da Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama, kao i za državama regiona poput Slovenije i Hrvatske, koje beleže pad smrtnosti i produženje životnog veka.

Godišnje se izdvaja oko pola milijarde evra za programe podsticanja rađanja, ali prema iskustvima iz Srbije i drugih zemalja, maksimalni očekivani efekat novčanih davanja za povećanje nataliteta je od 10 do 13%. Istovremeno, resursi za zdravstveni sistem su ograničeni. Kao primer dobre prakse navodi se Finska, koja je za 25 godina smanjila smrtnost od ishemijske bolesti srca kod radno aktivnog stanovništva za više od 70%. Slovenija je ulaganjem u prevenciju i smanjenje stope pušenja uspela da se približi proseku Evropske unije.

Prema poslednjim podacima Svetske banke, samo 77% muškaraca i 88% žena jedne generacije u Srbiji doživi 65. godinu, dok su proseci Evropske unije 85% za muškarce i 92,5% za žene. “Zaostajanje za EU je veće kod muškaraca, a u Srbiji su oni češće aktivni na tržištu rada. Kada bismo dostigli prosek EU po ovom pokazatelju, radna snaga bi se povećala za nekoliko stotina hiljada lica”, navodi profesor Mihail Arandarenko.

Srbija troši oko 10% BDP-a na zdravstvo, od čega 6% iz javnih fondova i 4% iz privatnih izvora. I pored toga, rezultati su ispod evropskog proseka. Muškarci koji dožive 65. godinu u Srbiji žive u proseku još 13,8 godina, dok je u EU taj prosek 18,3 godine. Za žene je prosečno preživljavanje nakon 65. godine 16,4 godine u Srbiji, a 20,2 godine u EU.

Kao slabosti sistema izdvajaju se nedovoljna prevencija i uticaj duvanske industrije. Stručnjaci naglašavaju da bi stroža zabrana pušenja na javnim mestima i povećanje akciza na duvanske proizvode imali brze pozitivne efekte. Iako ekonomski razvoj i nivo blagostanja utiču na očekivano trajanje života, rezultati Srbije ostaju ispod proseka čak i kada se uzmu u obzir ove nejednakosti.