Australijska glumica deli svoje rutine za oporavak tela tokom snimanja i trudnoće – od kupki do masaže

Snimanje akcionih filmova može biti izuzetno zahtevno, posebno za žene koje tumače fizički naporne uloge. Samara Viving, poznata po ulozi Grejs u filmu ‘Ready or Not 2: Here I Come’, otkriva kako brine o sebi nakon dana provedenih na setu ispunjenom trčanjem, padovima i borbenim scenama. Njena omiljena rutina za oporavak uključuje dugu, toplu kupku sa gorkom solju. Kako sama kaže: “Svaki put kad snimam film sa puno akcije, provedem sat vremena u kadi sa solju. To me je održalo kroz snimanje.”

Nakon završetka snimanja, Samara voli da se počasti masažom i negom noktiju, što joj posebno prija posle dugog perioda nošenja veštački prljavih noktiju zbog uloge. “Za potrebe filma moji nokti su morali da izgledaju užasno, pa mi je manikir posle toga bio pravi luksuz”, ističe glumica.

U ovom trenutku, Samara ulazi u novu životnu fazu i očekuje prvo dete sa suprugom Džimijem Vordenom. Tokom trudnoće, dodatno vodi računa o svom telu i redovno ide na masaže. “Trenutno idem na masažu svake nedelje, posebno sada kada nosim bebu i sve me boli. Da nisam trudna, ne bih toliko često, ali sada mi najviše prija”, otkriva 34-godišnja glumica.

Ove rutine opuštanja mogu poslužiti kao inspiracija za sve žene koje se suočavaju sa fizičkim ili emotivnim stresom. Redovno relaksiranje u kupki sa solju pomaže kod bolova u mišićima i napetosti, dok masaža doprinosi boljoj cirkulaciji i smanjenju stresa. Pre primene ovakvih metoda, naročito tokom trudnoće, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Za dodatnu dozu opuštanja i samopouzdanja, Samara preporučuje manikir ili pedikir, pogotovo nakon napornih perioda. Male rutine brige o sebi mogu znatno doprineti očuvanju zdravlja i životne ravnoteže. Za svaku sumnju ili specifičan savet, najbolje je obratiti se stručnjaku.

Već 20 minuta umerenog kardio treninga može pozitivno uticati na moždane funkcije i koncentraciju

Novo istraživanje sa Univerziteta Miguel Hernandez donosi dobre vesti za sve žene koje žele da očuvaju vitalnost mozga i poboljšaju pamćenje. Naučnici su analizirali efekte kratkog kardio treninga na moždane funkcije i otkrili da samo 20 minuta umerenog vežbanja – poput vožnje sobnog bicikla – može značajno povećati moždanu aktivnost povezanu sa učenjem i formiranjem sećanja.

Studija je obuhvatila 14 odraslih osoba sa epilepsijom, koje su imale ugrađene medicinske elektrode radi praćenja moždane aktivnosti. Učesnici su najpre odmarali, a zatim su 20 minuta vozili bicikl u umerenoj brzini. Rezultati merenja pokazali su porast moždanih “talasa” – kratkotrajnih sinhronizovanih aktivnosti u hipokampusu, delu mozga ključnom za pamćenje. Ovi talasi, poznati kao ripli, pomažu mozgu da organizuje i stabilizuje nova iskustva i informacije.

Kako je objasnio dr Huan F. Ramirez-Viljegas, jedan od autora rada: „Moždani ripli su trenuci kada mozak aktivno obrađuje i učvršćuje sećanja.“ Zanimljivo je da je kod osoba sa većim brojem otkucaja srca zabeležena još izraženija moždana aktivnost, što sugeriše da intenzivniji trening može dodatno doprineti poboljšanju pamćenja.

Za žene koje se svakodnevno suočavaju sa brojnim obavezama, ovo istraživanje poručuje da i kraći intervali fizičke aktivnosti mogu imati pozitivan efekat na pažnju i memoriju, bez obzira na godine ili trenutnu kondiciju. Neurolog dr Amalia Peterson naglašava: „Vežbanje povećava povezanost različitih delova mozga i može doprineti kognitivnom zdravlju tokom čitavog života.“

Stručnjaci preporučuju umerene kardio aktivnosti kao što su brza šetnja, vožnja bicikla ili lagano trčanje, nekoliko puta nedeljno. Redovnim vežbanjem ne jačate samo srce i mišiće, već i podržavate zdravlje mozga. Za žene koje povremeno primećuju probleme sa pamćenjem, ova jednostavna navika može biti lako rešenje za unapređenje svakodnevnog funkcionisanja. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, uvek se konsultujte sa lekarom.

Bipolarna depresija često ostaje neprimetna kod žena—naučite da razlikujete znake i zatražite adekvatnu pomoć

Bipolarna depresija je ozbiljan mentalni poremećaj koji pogađa više od 11 miliona odraslih, ali kod žena često ostaje neprepoznata. Jedna žena, koja je majka četvoro dece i radi kao medicinska sestra, godinama se borila sa simptomima za koje nije imala objašnjenje. Iako je imala podršku porodice i stabilnu karijeru, često je osećala veliku iscrpljenost i povlačila se iz svakodnevnog života. Nakon odlaska kod lekara, dobila je dijagnozu depresije, ali joj antidepresivi nisu doneli očekivano poboljšanje.

Kod žena, simptomi bipolarnog poremećaja mogu podrazumevati duže periode depresije, ali i faze pojačane energije ili impulsivnog ponašanja, koje često prođu neopaženo. Kako navodi žena sa iskustvom ovog poremećaja: “Nekada bih trošila više novca nego što je uobičajeno ili provodila vreme sa ljudima koje inače ne viđam. Nisam razumela šta se dešava sa mnom.”

Nedostatak otvorene komunikacije o mentalnom zdravlju u porodici dodatno otežava prepoznavanje simptoma. “U mojoj porodici niko nije pričao o tome, i sve sam pokušavala da rešim sama”, objašnjava ona. Mnoge žene zbog predrasuda ili straha od osude ignorišu ili pogrešno tumače znake bipolarnog poremećaja.

Prema rečima medicinske sestre za mentalno zdravlje, Broke Kempf, “bolesnici sa bipolarnom depresijom provode 70 do 80 odsto vremena u depresivnoj fazi, dok su periodi povećane energije često doživljeni kao olakšanje i zbog toga se ne prijavljuju lekaru”. Ovakva zbunjenost često vodi do pogrešne terapije i produženih tegoba.

Bipolarni poremećaj karakterišu promene raspoloženja, energije i sposobnosti donošenja odluka. Bipolarni tip II, češći kod žena, uključuje blage epizode povišenog raspoloženja (hipomanija) i duže periode depresije. Za razliku od tipa I, gde su manične faze izraženije, simptomi kod tipa II često ostaju neprimećeni.

Važno je znati da bipolarna depresija ne podrazumeva samo tugu i povlačenje, već može dovesti i do iznenadnih promena rutine, impulsivnih odluka ili osećaja preterane energije. Ako primetite ovakve promene kod sebe ili bliske osobe, preporučuje se razgovor sa psihijatrom ili psihologom.

Kao praktične savete, stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika raspoloženja, redovnu fizičku aktivnost, održavanje rutine spavanja i otvoren dijalog sa porodicom. Ako se simptomi nastave ili pogoršaju, važno je što pre potražiti pomoć lekara, jer adekvatna terapija i podrška mogu znatno poboljšati kvalitet života.

Za preciznu dijagnozu i savete, obavezno se obratite lekaru.