Connect with us

Svet

Donald Tramp tvrdi da Iran tajno kontaktira Sjedinjene Američke Države

Bivši američki predsednik navodi da iza zatvorenih vrata postoje pokušaji približavanja, ali izostaje zvanična potvrda iz Teherana

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Bivši američki predsednik navodi da iza zatvorenih vrata postoje pokušaji približavanja, ali izostaje zvanična potvrda iz Teherana

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da predstavnici Irana već neko vreme tajno stupaju u kontakt sa američkim vlastima, ali da iz straha izbegavaju da javno govore o tome. Prema njegovim rečima, iako zvanično neprijateljstvo između dve zemlje traje, pojavili su se pokušaji približavanja iza zatvorenih vrata.

“Oni veoma žele da postignu dogovor, ali se plaše da to kažu”, poručio je Tramp, dodajući da su iranski zvaničnici u nezavidnoj poziciji i strahuju od posledica ukoliko bi se otkrilo da održavaju kontakte sa američkom stranom. “Plaše se da bi ih mogao ubiti njihov sopstveni narod ili ljudi iz Sjedinjenih Država”, naveo je on.

Ove tvrdnje dolaze u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku, gde sukobi i politički pritisci dodatno komplikuju odnose između Irana i zapadnih zemalja. Trampove izjave ukazuju na mogućnost postojanja neformalnih kanala komunikacije, koji bi mogli igrati značajnu ulogu u smirivanju trenutne krize.

Međutim, iz Teherana do sada nije stigla zvanična potvrda o bilo kakvim pregovorima ili kontaktima sa američkom stranom, što pojačava neizvesnost i podstiče spekulacije o stvarnom stanju odnosa između dve države.

Analitičari ocenjuju da bi, ukoliko su Trampove tvrdnje tačne, to mogao biti signal da obe strane traže izlaz iz eskalacije, ali bez političkog rizika koji nosi javno priznanje pregovora. Sa druge strane, moguće je da ovakve izjave predstavljaju deo šire političke strategije, u kojoj se informacije koriste kao sredstvo pritiska i oblikovanja međunarodne percepcije.

Za sada ostaje nejasno da li se zaista vode tajni pregovori ili je reč o pokušaju slanja političke poruke u jeku aktuelne krize na Bliskom istoku.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Izraelski napad na Kaspijskom moru onemogućio rusko-iransku vojnu saradnju

Bezbednosne službe istražuju napad, ključna ruta za transport naoružanja prekinuta prema izveštajima

Published

11 minutes ago

on

March 26, 2026

By

Bezbednosne službe istražuju napad, ključna ruta za transport naoružanja prekinuta prema izveštajima

Prema saznanjima iz bezbednosnih izvora, nedavni izraelski napad na iransku pomorsku ispostavu na Kaspijskom moru imao je za cilj prekid ključne logističke rute između Rusije i Irana. Napad je izvršen na području koje je Iran do sada koristio kao sigurno čvorište za vojnu saradnju sa Moskvom.

Prema informacijama, meta napada bila je logistička ruta kojom su se transportovali municija, bespilotne letelice i drugo savremeno naoružanje između dve zemlje. Ovaj događaj označava značajnu promenu strategije, jer su operacije proširene na sever, u region koji je do sada smatran bezbednim za vojnu kooperaciju Moskve i Teherana.

Analitičari navode da je uništenje ove ispostave ozbiljno ugrozilo tzv. ‘put dronova’, vitalnu liniju snabdevanja kojom su Rusija i Iran razmenjivali stratešku pomoć. Prema ocenama, prekid ove rute direktno utiče na sposobnost dve zemlje da nastave vojnu saradnju na dosadašnjem nivou.

Istraga o napadu je u toku, dok bezbednosne službe pokušavaju da utvrde sve okolnosti događaja i potencijalne posledice po regionalnu stabilnost. Zvanične izjave o broju žrtava ili materijalnoj šteti za sada nisu saopštene.

“Ovim udarom Izrael jasno pokazuje da neće tolerisati vojnu logistiku koja podržava iranske kapacitete, bez obzira na geografsku udaljenost cilja”, ocenjuju analitičari. Napad je dodatno promenio bezbednosnu dinamiku u regionu, a dalji razvoj situacije pratiće se kroz zvanične kanale.

Pročitaj još

Svet

Automatizovani sudija prvi put korišćen na utakmici Njujork Jenkisa i San Francisko Džajantsa

Upotreba robotskog sistema za suđenje zvanično započeta u MLB, potvrđeno tokom otvaranja sezone u San Francisku

Published

16 minutes ago

on

March 26, 2026

By

Upotreba robotskog sistema za suđenje zvanično započeta u MLB, potvrđeno tokom otvaranja sezone u San Francisku

Na utakmici između Njujork Jenkisa i San Francisko Džajantsa, održanoj 25.03.2026. godine u San Francisku, prvi put je zvanično korišćen automatizovani sistem za određivanje sudijskih odluka u bejzbolu. Prema izveštajima sa lica mesta, igrač Njujorka, Hose Kabaljero, osporio je sudijsku odluku o dosuđenom strajku i time postao prvi igrač koji je iskoristio pravo na zvaničnu žalbu prema novom sistemu.

Nakon što je sudija Bil Miler, sa iskustvom u MLB od 1997. godine, dosudio strajk na početku četvrte izmene, Kabaljero je signalizirao žalbu dodirom na kacigu. Odluka je proverena putem Automatizovanog sistema za određivanje strajkova i lopti, koji koristi 12 kamera Hawk-Eye tehnologije, a rezultat provere je javno prikazan na semaforu u Oracle Parku. Odluka sudije je potvrđena, a Kabaljero je izjavio da je očekivao drugačiji ishod, uz napomenu da sistem daje dodatnu transparentnost i odgovornost svim akterima na terenu.

U trenutku žalbe, Njujork je vodio rezultatom 5:0. Kabaljero je ranije tokom utakmice postigao prvi poen za svoj tim, a bacač Džajantsa, Logan Veb, zabeležio je hiljaditi strajkaut u svojoj karijeri tokom iste izmene.

Automatizovani sistem za suđenje testiran je u nižim ligama od 2019. godine i korišćen tokom pripremnih utakmica MLB u 2025. i 2026. godini. Pojedini menadžeri su naveli da će i pored uvođenja nove tehnologije nastaviti da iznose primedbe na sudijske odluke.

Ova tehnološka inovacija predstavlja deo šireg trenda u profesionalnim sportovima ka digitalizaciji i automatizaciji sudijskih funkcija, sa ciljem povećanja preciznosti i smanjenja subjektivnih grešaka na terenu. Utakmica je završena pobedom Njujork Jenkisa, dok su reakcije igrača i stručnog osoblja na novi sistem bile različite, ali bez većih incidenata ili zastoja u igri.

Pročitaj još

Svet

Predlog novog poreza na bogatstvo u SAD usmeren na najimućnije građane

Senatorka iz Masačusetsa predložila meru, ekonomisti procenjuju značajan rast prihoda, dok se rasprava o ekonomskoj nejednakosti nastavlja

Published

16 minutes ago

on

March 26, 2026

By

Senatorka iz Masačusetsa predložila meru, ekonomisti procenjuju značajan rast prihoda, dok se rasprava o ekonomskoj nejednakosti nastavlja

Senatorka iz Masačusetsa iznela je predlog zakona kojim se uvodi dodatni porez na bogatstvo za građane Sjedinjenih Američkih Država čija neto imovina prelazi 50 miliona dolara. Ovaj predlog, nazvan Ultra-Milionerski porez, predviđa godišnju stopu od 2% na neto imovinu domaćinstava i fondova koji premašuju 50 miliona dolara, kao i dodatni 1% na imovinu milijardera. Predlog uključuje i takozvani “izlazni porez” od 40% za građane sa imovinom iznad 50 miliona dolara koji odluče da odustanu od američkog državljanstva.

Prema analizi ekonomista sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, Emmanuela Saeza i Gabriela Zucmana, očekuje se da bi ovaj porez mogao doneti 6,2 biliona dolara dodatnih prihoda u narednih deset godina. Kako navode analitičari, ova procena je značajno viša u odnosu na prethodne, zbog rasta ukupnog bogatstva najimućnijih američkih građana u poslednjem periodu. Institut za političke studije procenjuje da su, do septembra tekuće godine, 905 milijardera u SAD zajedno posedovali bogatstvo u iznosu od 7,8 biliona dolara, što predstavlja rast od preko 25% u odnosu na prethodnu godinu.

U obrazloženju predloga, senatorka je navela da je cilj ovakvog poreza da se poveća pravednost poreskog sistema i obezbede dodatni prihodi za javni budžet. Ona je istakla da, prema njenim rečima, dok se bogatstvo najimućnijih povećava, veliki deo stanovništva i dalje se suočava sa izazovima u pogledu pristupa osnovnim životnim potrebama i rastućim troškovima života.

Sličan predlog poreza na bogatstvo bio je predstavljen i 2021. godine. Od tada je, prema navodima ekonomista i instituta koji prate ekonomske nejednakosti, došlo do daljeg povećanja bogatstva najvišeg sloja društva, dok su izazovi za građane sa nižim i srednjim prihodima ostali izraženi, naročito u segmentima stanovanja, hrane i zdravstvene zaštite.

O predloženom zakonu očekuje se rasprava u Kongresu, a ekonomski stručnjaci ističu da će eventualno usvajanje zavisiti od političkog konsenzusa i procene uticaja na ekonomiju zemlje. Predlog je deo šire javne diskusije o poreskoj politici i merama za smanjenje ekonomske nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pročitaj još

U Trendu