Connect with us

IT

Mark Zuckerberg, Jensen Huang i Sergey Brin ulaze u Trampov tehnološki savet

Vodeći ljudi iz Meta, NVIDIA, Google i Oracle imenovani u predsednički savet za nauku i tehnologiju u SAD

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-6146700

Vodeći ljudi iz Meta, NVIDIA, Google i Oracle imenovani u predsednički savet za nauku i tehnologiju u SAD

Predsednik SAD Donald Tramp imenovao je istaknute lidere globalne IT industrije, uključujući Marka Zuckerberga (Meta), Jensena Huanga (NVIDIA), Sergeja Brina (Google), Majkla Dela (Dell) i Lerija Elisona (Oracle), u najnoviji sastav Saveta predsednika za nauku i tehnologiju (PCAST). Ova grupa, koja trenutno broji 13 članova sa mogućnošću proširenja na 24, ima zadatak da savetuje Belu kuću o pitanjima vezanim za razvoj savremenih tehnologija i naučnih politika.

Osim ovih tehnoloških lidera, u panel su imenovani i Lisa Su, izvršna direktorka AMD-a, kao i poznati investitor Mark Andreessen. Su-predsedavajući PCAST-a su Dejvid Saks, zadužen za veštačku inteligenciju i kriptovalute u Beloj kući, i Trampov naučni savetnik Majkl Kratsios. Prema saopštenju Bele kuće, prioriteti ovog saveta biće izazovi i šanse koje donose nove tehnologije, kao i osiguranje da američka radna snaga profitira u eri inovacija.

Zuckerberg je povodom imenovanja izjavio da mu je čast da kao deo predsedničkog saveta sarađuje sa drugim liderima industrije kako bi SAD ostale globalni lider u domenu veštačke inteligencije. Učešće izvršnih direktora iz kompanija kao što su Meta, Google, NVIDIA i Dell ima značaj s obzirom na uticaj federalnih regulativa na njihove poslovne modele i razvoj tehnologije.

Saveti sličnog tipa postoje još od 2001. godine, kada ih je uveo Džordž V. Buš, a tokom prethodnih administracija u njima su učestvovali i lideri iz Google-a, Microsoft-a, kao i bivši izvršni direktor Disney-a. U aktuelnom sazivu, Oracle je posebno istaknut kroz bliske veze Lerija Elisona sa Trampovom administracijom, a kompanija je ranije učestvovala u odobravanju akvizicije američke verzije TikTok-a.

Ova imenovanja dolaze u trenutku kada tehnološke kompanije sve više investiraju u razvoj veštačke inteligencije, infrastrukture i digitalne bezbednosti. Panel će imati ključnu ulogu u oblikovanju buduće tehnološke politike SAD, što je od posebnog značaja kako za američku, tako i za globalnu IT industriju.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

IT

Meta otpušta stotine zaposlenih, najviše pogođen Reality Labs odeljenje

Rezovi dolaze zbog velikih ulaganja u AI infrastrukturu, a izvršni tim očekuju značajni bonusi

Published

7 minutes ago

on

March 25, 2026

By

Rezovi dolaze zbog velikih ulaganja u AI infrastrukturu, a izvršni tim očekuju značajni bonusi

Meta, američki tehnološki gigant, sproveo je novu rundu otpuštanja u kojoj je više stotina radnika ostalo bez posla, pri čemu je posebno pogođen Reality Labs – odeljenje zaduženo za VR i metaverse projekte. Ova odluka saopštena je 25. marta 2026. godine, dok kompanija nastavlja restrukturiranje kako bi kompenzovala ogromna ulaganja u AI infrastrukturu i podatkovne centre.

Iako je najnovija runda otpuštanja manja od ranije procurelih planova o smanjenju do 20% zaposlenih, ona se posmatra kao deo šire strategije za smanjenje troškova. Na kraju 2025. godine, Meta je zapošljavala oko 79.000 ljudi, ali kompanija je ranije ovog meseca tražila od menadžera da pripreme dodatne planove za uštede. Ove mere usledile su nakon što je Meta najavila planove za ulaganje čak 600 milijardi dolara u izgradnju AI data centara do 2028. godine, što je jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u tehnološkoj industriji.

Pored Reality Labs tima, otpuštanja su zahvatila i sektore zapošljavanja, prodaje, Facebook platforme i globalnih operacija. Reality Labs je prethodno u januaru ove godine izgubio preko 1.000 radnih mesta, a od 2021. ova divizija je generisala gubitke od više od 70 milijardi dolara. Iako je Meta 2021. promenila ime i fokus sa društvenih mreža na metaverse, sada se pažnja kompanije preusmerava na razvoj veštačke inteligencije i povezanu infrastrukturu.

Ove korake prate i informacije o novom sistemu nagrađivanja za šest visokorangiranih izvršnih direktora Mete: CTO Andrew Bosworth, CFO Susan Li, COO Javier Olivan i CPO Chris Cox, koji bi mogli dobiti bonuse u akcijama čija vrednost dostiže do 2,7 milijardi dolara po osobi, u zavisnosti od performansi kompanije. Ova praksa podseća na slične kompenzacije viđene kod drugih tehnoloških lidera.

Izvršni direktor Mark Zuckerberg je prethodno istakao da su AI projekti omogućili da zadatke koji su ranije zahtevali velike timove sada može da obavlja jedan visoko kvalifikovan inženjer, što dodatno podvlači promenu prioriteta u kompaniji. Očekuje se da će Meta nastaviti sa racionalizacijom troškova i dodatnim promenama u svojoj poslovnoj strukturi kako bi bila konkurentna u sve zahtevnijem okruženju veštačke inteligencije.

Pročitaj još

IT

Sony i Honda povlače Afeela 1: električni sedan stiže kasno, odlazi prerano

Afeela 1, poznat kao PlayStation Car, zvanično je ukinut nakon šest godina razvoja i problema na tržištu električnih vozila

Published

32 minutes ago

on

March 25, 2026

By

Afeela 1, poznat kao PlayStation Car, zvanično je ukinut nakon šest godina razvoja i problema na tržištu električnih vozila

Sony Honda Mobility zvanično je povukao Afeela 1, električni automobil predstavljen kao spoj lične mobilnosti i digitalnih medija. Ovaj model je prvi put prikazan kao Sony Vision S na sajmu CES 2020, izazvavši pažnju jer je Sony, poznat po televizorima i gejming konzolama, najavio ulazak u auto-industriju. Ubrzo se kompanija udružila sa Hondom, a Afeela 1 je 2025. godine dobio i zvaničnu cenu od 100.000 dolara i domet od oko 480 kilometara. Međutim, u trenutku kada je konkurencija kao što je Lucid Air nudila veći domet i nižu cenu, Afeela 1 je delovao zastarelo još pre početka prodaje.

Ključni problem bilo je vreme – od prve najave do pokušaja ulaska na tržište prošlo je šest godina, što je značajno umanjilo šanse proizvoda. U međuvremenu su se dešavale velike promene u industriji električnih vozila. Dok su 2020. godine vladali optimizam i podsticaji za elektromobilnost, kasnije su nastupile političke nestabilnosti, ukidanje državnih subvencija i trgovinski sporovi, posebno u SAD. To je dovelo do negativnog stava prema EV tehnologiji među američkim potrošačima, što je dodatno otežalo plasman Afeela 1.

Afeela 1 je trebalo da bude platforma za Sonyjeve digitalne servise – PlayStation gejming, multimediju i napredne displeje u vozilu. Međutim, napredak autonomne vožnje nije ispratio očekivanja iz 2020. godine: i dalje nema masovno dostupne “eyes-off” autonomije na američkim putevima, pa su digitalni sadržaji u Afeela 1 izgubili na značaju. Većina korisnika već ima dovoljno uređaja za zabavu, što je dodatno umanjilo atraktivnost ovog modela.

Dizajn Afeela 1 takođe nije naišao na odobravanje tržišta. Prvi koncept imao je prepoznatljive linije, ali je serijska verzija postala minimalistička i bez upečatljivih detalja. Enterijer je nudio zanimljive digitalne ekrane, ali nije postigao nivo luksuza koji nude rivali u istoj cenovnoj klasi.

U konačnici, Afeela 1 ostaje primer kako dug proces razvoja, neusklađenost sa tržišnim trendovima i spoljne okolnosti mogu uticati na sudbinu tehnološki ambicioznih automobila. Sony i Honda time povlače svoj prvi zajednički EV projekat, dok tržište nastavlja da se razvija u nepredvidivom pravcu.

Pročitaj još

IT

Vrhovni sud SAD presudio: internet provajderi nisu odgovorni za pirateriju korisnika

Preokret u višegodišnjem sporu između Cox Communications i muzičkih izdavača uticaće na pravne standarde u industriji

Published

42 minutes ago

on

March 25, 2026

By

Preokret u višegodišnjem sporu između Cox Communications i muzičkih izdavača uticaće na pravne standarde u industriji

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 25. marta 2026. godine jednoglasnu odluku kojom je utvrdio da internet provajderi, poput kompanije Cox Communications, nisu odgovorni za kršenje autorskih prava koje vrše njihovi pretplatnici. Ova presuda poništava prethodnu odluku apelacionog suda iz 2024. godine, koja je teretila Cox za odgovornost zbog aktivnosti korisnika na internetu.

Spor je započeo još 2018. godine kada su Sony Music Entertainment i druge velike muzičke izdavačke kuće tužile Cox Communications, tvrdeći da kompanija nije adekvatno reagovala na korisnike koji su više puta uhvaćeni u deljenju zaštićenih muzičkih sadržaja putem svojih internet veza. Porota je tada dosudila čak milijardu dolara odštete, smatrajući da je Cox svesno dozvolio kršenje autorskih prava na više od 10.000 muzičkih dela. Međutim, ova presuda je kasnije poništena i naložen je novi postupak.

U obrazloženju odluke, sudija Clarence Thomas je naglasio da internet provajder ne može biti odgovoran „samo zato što pruža uslugu široj javnosti i ima saznanja da će je neki koristiti za povredu autorskih prava“. Odgovornost postoji samo ako je provajder namerno podsticao ili aktivno ohrabrivao nelegalne aktivnosti, što u ovom slučaju nije dokazano. Ovakav pravni okvir Vrhovni sud je primenio još 2005. u slučaju koji se ticao softverskog servisa Grokster.

Cox Communications, koji ima oko šest miliona pretplatnika, ugovorno zabranjuje korisnicima deljenje zaštićenih sadržaja. Tokom dve godine, specijalizovana firma je u ime izdavača poslala Coxu više od 163.000 obaveštenja o povredi autorskih prava, ali je provajder u istom periodu ugasio pristup samo 32 korisnika na osnovu tih prijava.

Ova presuda ima šire posledice za celu industriju jer postavlja novi pravni standard za odgovornost internet provajdera u slučajevima masovne piraterije. Time se potvrđuje da sama tehnička infrastruktura nije dovoljan osnov za odgovornost, osim ako ne postoji direktna ili namerna podrška nelegalnim aktivnostima.

Pročitaj još

U Trendu