Senatori Šahin i Tilis zahtevaju od Pentagona i kompanije ‘Spejs-Iks’ objašnjenja o uticaju novih ograničenja na ukrajinsku odbranu.

Dvopartijski pritisak u Vašingtonu raste zbog novih ograničenja sistema ‘Staršild’, što, prema navodima američkih senatora, direktno utiče na sposobnost Ukrajine da se brani od ruskih dronova. Upravo zbog toga, senatorka Džin Šahin i senator Tom Tilis traže zvanične odgovore od Pentagona i kompanije ‘Spejs-Iks’.

Prema zajedničkom saopštenju senatora, ukrajinska vojska je ukazala na višednevne poremećaje u radu sistema, koje vidi kao posledicu sistematskih ograničenja. Zbog toga su Šahin i Tilis uputili zahtev da se što pre vrate pune operativne sposobnosti mreže ‘Staršild’. Dvopartijski pritisak u Vašingtonu usmeren je kako na administraciju, tako i na kompaniju ‘Spejs-Iks’, uz najavu pokretanja kongresnog nadzora.

Zašto su ograničenja na sistemu ‘Staršild’ izazvala zabrinutost

Ograničenja na sistemu ‘Staršild’, koji koristi satelitsku komunikaciju, prema navodima ukrajinske vojske, uzrokuju ozbiljne poremećaje u komunikaciji i odbrani od ruskih dronova. Pre svega, poremećaji traju više dana, što dodatno otežava rad ukrajinskih odbrambenih snaga. Osim toga, senatori ističu da je neophodno da se hitno preispita odluka o uvođenju tih ograničenja.

U saopštenju se navodi da je neophodno da administracija i kompanija ‘Spejs-Iks’ jasno objasne razloge za ovakve poteze. Takođe, zahtevaju da se sistem odmah vrati u punu funkciju kako bi se izbegle dalje posledice po ukrajinsku odbranu.

Kongresni nadzor i naredni koraci

Senatori Šahin i Tilis najavili su pokretanje kongresnog nadzora nad celokupnom situacijom. Oni očekuju konkretne odgovore od Pentagona i ‘Spejs-Iks’-a o tome kako su donesene odluke o ograničenju i kakve su posledice po ukrajinsku vojsku. U međuvremenu, dvopartijski pritisak u Vašingtonu ostaje snažan, a očekuje se i dalje insistiranje na transparentnosti svih uključenih strana.

Pored toga, ostaje pitanje na koji način će dalji razvoj događaja uticati na saradnju između američke administracije, privatnih kompanija i međunarodnih partnera. Konačno, senatorima je prioritet da sistem ‘Staršild’ ponovo omogući punu komunikaciju ukrajinskim snagama kako bi odbrana bila efikasnija.

Predsednik Ukrajine jasno poručio da teritorijalna pitanja neće biti deo kompromisa, a sve oči su uprte u reakciju Moskve na mirovne inicijative.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u Dablinu da Ukrajina odbacuje povlačenje iz Donbasa kao uslov za okončanje rata, naglašavajući da Kijev očekuje zvaničan odgovor Rusije na najnovije mirovne inicijative. Ova izjava dolazi u trenutku kada se međunarodna pažnja usmerava ka potencijalnim pregovorima između Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Prema rečima predsednika, u Vašingtonu postoje procene da bi povlačenje iz pojedinih delova Donbasa moglo doprineti iznalaženju rešenja za sukob, ali je ukrajinsko rukovodstvo takav predlog odlučno odbilo. Zelenski je istakao da se teritorijalna pitanja mogu razmatrati samo na direktnom sastanku lidera država. Ovakav stav dodatno komplikuje postojeće diplomatske napore, ali takođe pokazuje čvrstinu ukrajinske pozicije u pregovorima.

Reakcija Ukrajine na mirovne predloge

Kijev trenutno čeka na zvaničnu reakciju Moskve, koju treba da prenesu američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner. Tokom nedavnog susreta u Abu Dabiju, razmatrani su predlozi koji bi mogli da dovedu do napretka u mirovnom procesu, ali do sada nije došlo do konkretnog odgovora sa ruske strane.

Zelenski je naglasio da nije previše optimističan u vezi sa ishodom trenutnih diplomatskih aktivnosti. Ipak, kako je rekao, nada i dalje postoji. Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da se održi trilateralni samit lidera Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, gde bi bila otvorena najosetljivija pitanja teritorijalnog integriteta.

Donbas u centru pažnje međunarodne zajednice

Stav Ukrajine da odbacuje povlačenje iz Donbasa ostaje ključan deo trenutnih pregovora. Ovakva pozicija izaziva različite reakcije među međunarodnim akterima, ali i određuje smer mogućih budućih razgovora.

U međuvremenu, ukrajinsko rukovodstvo naglašava da napredak u mirovnim inicijativama zavisi pre svega od spremnosti Vašingtona da pojača pritisak na Moskvu. Zelenski je ukazao da su pregovori i dalje u toku i da se svaka odluka mora doneti na najvišem nivou, uz direktno učešće lidera svih strana.

Ostaje da se vidi kako će Rusija odgovoriti na predloge koji se odnose na budućnost Donbasa, dok čitava međunarodna zajednica pomno prati svaki korak u ovom procesu. Ukratko, Ukrajina odbacuje povlačenje iz Donbasa i čeka sledeći potez Moskve, što će u velikoj meri uticati na dalji tok mirovnih pregovora.

Četrdeset evropskih država usvojilo je Deklaraciju o ključnim principima evropske bezbednosti, naglašavajući odlučnost prema Ukrajini i zajedničko odlučivanje o budućnosti kontinenta.

Na devetom samitu Evropske političke zajednice (EPZ), održanom 12. novembra 2026. godine u Dablinu, predstavnici četrdeset evropskih država jednoglasno su usvojili Deklaraciju o ključnim principima evropske bezbednosti. Samit su zajednički vodili irski premijer Mihol Martin i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a ključna tema bila je napad Rusije na Ukrajinu i posledice po stabilnost evropskog kontinenta.

Značaj Deklaracije ogleda se u tome što je naglašeno da se nijedna odluka o Ukrajini i Evropi ne može doneti bez aktivnog učešća tih aktera. U dokumentu su države potpisnice ponovile čvrstu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u skladu s njenim međunarodno priznatim granicama. Takođe, istaknuta je potreba da se Kijevu obezbede snažne i kredibilne bezbednosne garancije, uz poruku da ruske hibridne kampanje samo dodatno učvršćuju odlučnost evropskih zemalja.

Deklaracija o ključnim principima evropske bezbednosti i poruke samita

Prema usvojenoj Deklaraciji o ključnim principima evropske bezbednosti, bezbednost Ukrajine je ocenjena kao neodvojivi deo šire evroatlantske bezbednosti. Dokument podvlači da će budući razvoj evropske strateške stabilnosti zavisiti od okončanja rata u Ukrajini, a svaki korak ka miru mora uključivati Ukrajinu kao ravnopravnog učesnika.

Pored toga, države potpisnice izričito su podržale ukrajinsku nezavisnost i teritorijalni integritet, ističući da nijedno rešenje koje se tiče Ukrajine ili evropske bezbednosti ne može biti razmatrano ili prihvaćeno bez konsultacija sa svim pogođenim stranama. U deklaraciji je poseban akcenat stavljen na otpor prema ruskim hibridnim operacijama, koje su, prema ocenama učesnika samita, dodatno ujedinile evropske zemlje u podršci Kijevu.

Odlučnost Evrope i zajedničko donošenje odluka

Učesnici samita složili su se da samo zajednička odluka svih evropskih država može obezbediti dugoročnu stabilnost kontinenta. Kako je istaknuto tokom susreta, Deklaracija o ključnim principima evropske bezbednosti predstavlja jasan signal da su evropske zemlje spremne da deluju ujedinjeno i u skladu sa zajedničkim interesima, posebno kada je reč o pitanjima mira i bezbednosti.

Štaviše, poručeno je da će se i ubuduće svaka inicijativa ili dogovor koji se odnosi na evropsku bezbednost razmatrati uz puno učešće svih strana. Na taj način, evropski lideri žele da izbegnu jednostrana rešenja i osiguraju da se glas svih država čuje u procesu donošenja odluka.

Implikacije za budućnost evropske bezbednosti

Usvajanje Deklaracije o ključnim principima evropske bezbednosti na samitu u Dablinu može imati dugoročne posledice za čitav region. Iako je fokus bio na podršci Ukrajini i zaštiti evropskih vrednosti, istovremeno je poslata jasna poruka o važnosti zajedničkog pristupa i međusobnog poverenja među evropskim državama. Očekuje se da će usvojeni principi oblikovati dalju strategiju Evropske političke zajednice u suočavanju sa bezbednosnim izazovima.

Na kraju, samit u Dablinu pokazao je da evropski lideri ostaju čvrsto opredeljeni za saradnju i solidarnost, posebno u kontekstu aktuelnih dešavanja u Ukrajini. Deklaracija je još jednom potvrdila da će svaki korak ka miru i stabilnosti biti preduzet uz puno učešće svih relevantnih strana.