Mađarska bankarska grupa beleži stabilan ROE od 21,1 odsto i snažan rast stambenih kredita, dok OTP banka Srbija zadržava lidersku poziciju

OTP Grupa je u prvih devet meseci 2026. godine ostvarila normalizovanu dobit nakon oporezivanja od 2,4 milijarde evra. Ova otpornu profitabilnost prati rast kreditne aktivnosti od 12 odsto, saopšteno je u finansijskom izveštaju grupe. Prinos na kapital (ROE) iznosio je 21,1 odsto, dok je konsolidovana dobit nakon oporezivanja dostigla 2,3 milijarde evra, što je pad od jedan odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Prihodi i troškovi grupe u prvih devet meseci

Ukupni prihodi OTP Grupe porasli su za pet odsto, dok je neto prihod od kamata zabeležio rast od 13 odsto, odnosno 19 odsto na devizno prilagođenoj osnovi. Neto kamatna marža dostigla je 4,61 odsto, što je poboljšanje od 31 baznog poena. Operativni troškovi povećani su za 10 odsto, odnosno 15 odsto na devizno prilagođenoj osnovi, pre svega zbog rasta zarada i investicija u IT. Normalizovani odnos troškova i prihoda iznosio je 41,3 odsto, u poređenju sa 39,3 odsto u istom periodu prethodne godine.

Kreditna aktivnost i kvalitet portfolija

Kreditna aktivnost ostala je snažna tokom trećeg kvartala. Konsolidovani krediti sa urednom otplatom (Faza 1+2) porasli su 12 odsto u prvih devet meseci i 18 odsto na međugodišnjem nivou, uz prilagođavanje za kursne razlike. Stambeni krediti su glavni pokretač rasta, sa povećanjem od 17 odsto od početka godine, a samo u Mađarskoj taj rast iznosi 25 odsto zahvaljujući subvencionisanom programu „Home Start“. Potrošački krediti porasli su za 12 odsto, a krediti privredi, uključujući mala i srednja preduzeća (MSP), za devet odsto. Udeo kredita u Fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena na 3,2 odsto, što ukazuje na stabilan kvalitet portfolija.

Kapitalna pozicija i rast depozita

Rast kreditne aktivnosti podržan je stabilnom bazom finansiranja. Depoziti klijenata porasli su za osam odsto u devet meseci. Neto odnos kredita i depozita iznosi 80 odsto na kraju septembra, u poređenju sa 77 odsto na kraju 2025. godine. Na kraju septembra, CET1 pokazatelj kapitala dostigao je 17,8 odsto, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala 20,5 odsto, što je povećanje od 0,8 procentnih poena od početka godine. Emisija Tier 2 kapitala od milijardu evra u junu predstavljala je najveću transakciju OTP Banke na tržištu kapitala do sada.

OTP banka Srbija i očekivanja za kraj godine

OTP banka Srbija, članica OTP Grupe, potvrdila je lidersku poziciju na srpskom tržištu u segmentu stanovništva i privrede. Banka posluje u 91 gradu sa 154 ekspoziture i šest Biznis centara. Obezbeđuje visok nivo likvidnosti i kapitala, uz podršku jedne od najsnažnijih bankarskih grupa u Evropi. Rukovodstvo grupe zadržalo je očekivanja da organski rast kredita sa urednom otplatom na devizno prilagođenoj osnovi ostane na oko 15 odsto do kraja 2026. godine, a neto kamatna marža premaši nivo od 4,34 odsto iz prethodne godine. Odnos troškova i prihoda mogao bi premašiti 41,7 odsto, dok bi profil kreditnog rizika i prinos na kapital ostali slični prošlogodišnjim vrednostima. Otpornu profitabilnost i rast kreditne aktivnosti potvrđuju otpornost poslovnog modela OTP Grupe i njen značaj na regionalnom bankarskom tržištu.

Više od 70 zemalja prijavilo probleme sa Microsoft 365 servisima, rad pravosuđa i državnih institucija usporen

Microsoft se suočava sa globalnim prekidom rada Outlooka i Teamsa, što utiče na više od 430 miliona korisnika širom sveta. Problemi su počeli u četvrtak, a prema sajtu Downdetector, prekid rada Microsoft 365 servisa prijavljen je iz više od 70 zemalja. Microsoft je saopštio da popravke ne idu kako se očekivalo i naglasio da incident nije rezultat sajber napada.

U ovom talasu prekida, kompanije kao što su OpenAI i Anthropic prijavile su poteškoće u korišćenju Microsoft servisa. U Indiji je brokerska kompanija imala problema u komunikaciji sa klijentima, dok je japanska vlada potvrdila da su poremećeni rad i dostupnost zajedničke IT platforme. Australijske obaveštajne službe i federalna policija takođe su prijavile probleme, posebno sa elektronskom poštom.

Prekid rada Microsoft 365 servisima ugrožava poslovanje i institucije

Problemi sa Microsoft 365 servisima nisu pogodili samo privatni sektor. Sudovi i pravosudne institucije širom sveta prijavili su kašnjenja i otežan rad. Vrhovni sud Filipina upozorio je korisnike da odgovori na imejlove i druge transakcije mogu kasniti. Sudovi u Singapuru i Severnoj Americi, od Los Anđelesa i Teksasa do kanadske Alberte, izvestili su o sličnim smetnjama. Kao rezultat, institucije su prešle na alternativne metode komunikacije, poput telefona i poruka.

Australijske državne službe potvrdile su da su problemi uglavnom ograničeni na elektronsku poštu. Majk Berdžes, direktor Australijske bezbednosno-obaveštajne organizacije (ASIO), objasnio je da su posledice minimalne jer su problemi vezani pretežno za e-mail sistem. U Velikoj Britaniji, više policijskih uprava prijavilo je prekid rada, ali tri najveća aerodroma – Hitrou, Mančester i Stansted – nastavila su rad bez poteškoća u osnovnim operacijama, dok su pojedini administrativni sistemi bili usporeni.

Tehnički uzroci i reakcija kompanije Microsoft

Stručnjak za sajber bezbednost Džejk Mur iz kompanije ESET naveo je da je do prekida došlo jer je nekoliko računarskih servera prestalo da radi. “To je kao na auto-putu kada zatvorite jednu traku, pa sav dodatni saobraćaj mora da prođe kroz preostale trake. Onda nastaju gužve i sve se usporava”, istakao je Mur. Takođe, pojedini korisnici su primetili da im Teams funkcioniše, dok se elektronska pošta ne ažurira.

Situacija u Kini je dodatno komplikovana zbog postojećih ograničenja zapadnih internet servisa. Lora Biker, dopisnica BBC-ja, izvestila je da su i korisnici u Pekingu pogođeni prekidom rada Outlooka i Teamsa. Većina kineskih kompanija koristi domaći softver, ali Outlook je ostao ključni kanal za međunarodnu poslovnu komunikaciju.

Japanska vlada je navela da alternativni načini komunikacije omogućavaju nastavak rada državnih institucija. Ministar za digitalizaciju Tošiharu Furukava izjavio je da se koriste telefoni, aplikacije za dopisivanje i tekstualne poruke kao zamena dok se čeka rešenje problema.

Impličacije prekida i značaj rezervnih planova

Ovaj prekid rada dodatno naglašava potrebu kompanija i institucija za rezervnim planovima u komunikaciji. Prema rečima stručnjaka, događaji ovakvog obima utiču na globalnu efikasnost i poslovanje, posebno kada su pogođeni ključni alati poput Outlooka i Teamsa. Iako Microsoft beleži “pozitivne rezultate” u pojedinim delovima mreže, kompletno rešenje problema još uvek nije postignuto.

Korisnici u više od 70 zemalja i iz različitih sektora nastavili su da prijavljuju poteškoće, dok su kompanije i institucije aktivirale alternativne metode pristupa kako bi ublažile uticaj prekida. Prekid rada Microsoft 365 servisima pokazuje koliko su globalna ekonomija i svakodnevni rad zavisni od stabilnosti digitalnih platformi.

Stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum, ali broj zaposlenih opada za 45.800 u poređenju sa prošlom godinom

Tržište rada u Srbiji doživelo je značajne promene tokom poslednjih 25 godina tranzicije. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju iznosila je 7,2 odsto. To je najniži nivo u istoriji, dok se ukupna stopa zaposlenosti stabilizovala na 50,9 odsto i obuhvatila 2.840.100 osoba. Međutim, iza ovih brojeva krije se neizvesnost za zaposlene, jer sve više radnika radi u nesigurnim poslovima sa stalnim rizikom od otkaza.

Regionalne razlike i pad broja zaposlenih

Tokom najtežih faza tranzicije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostizala je čak 25 odsto. U poslednjih godinu dana, broj zaposlenih smanjen je za 45.800 u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, broj građana koji su potpuno napustili tržište rada porastao je za 61.900. Ovi podaci ukazuju da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, već posledica odlaska radno sposobnog stanovništva u penziju, emigracije i odustajanja od traženja posla. Takođe, tržište radne snage karakterišu velike regionalne razlike. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je 5,8 odsto, dok je u Vojvodini 7,9 odsto. S druge strane, Šumadija i Zapadna Srbija beleže 9,4 odsto, dok je najteža situacija u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 11,2 odsto. Ovaj jaz od skoro šest procentnih poena potvrđuje dugotrajno zapostavljanje perifernih oblasti.

Geografska i demografska podela tržišta rada

Opštine koje se nalaze uz glavne saobraćajne koridore, poput Pećinaca, Stare Pazove i Čajetine, zabeležile su pad nezaposlenosti ispod 2 odsto. U tim sredinama poslodavci organizuju i besplatan prevoz za radnike iz većih gradova. Nasuprot tome, u opštinama kao što su Crna Trava i Trgovište, radno sposobno stanovništvo gotovo da ne postoji. U ovim delovima Srbije tržište rada se svodi na javni sektor, dok privatni poslodavci nemaju dovoljno ljudi za pokretanje proizvodnje. Analize Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) pokazuju da opština Krupanj beleži višestruko manji nacionalni dohodak po glavi stanovnika od republičkog proseka, uz visoke stope neformalnog i sezonskog rada. Istovremeno, sve veći broj mladih odlučuje se za odlazak iz svojih sredina, što dodatno produbljuje problem staračke ekonomije i smanjuje potencijal za privredni oporavak.

Perspektive i izazovi za tržište rada u Srbiji

Sveukupno, tržište rada u Srbiji obeležava paradoks: nezaposlenost je na istorijskom minimumu, dok je zaposlenost u padu, a geografske i demografske razlike rastu. Zaposleni se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima, dok su pojedini regioni praktično postali radne i demografske pustinje. Ovakva situacija zahteva strateške mere za uravnotežen regionalni razvoj i održivo povećanje zaposlenosti, kako bi tržište rada u Srbiji postalo otpornije na buduće ekonomske šokove.