Dragijević i Janković negirali krivicu na početku procesa, telo devojčice još nije pronađeno.

Dejan Dragijević i Srđan Janković, bivši radnici borskog JKP „Vodovod“, izjasnili su se pred Višim sudom u Negotinu da nisu krivi za ubistvo dvogodišnje devojčice iz Bora. Pripremno ročište održano je neposredno pre zvaničnog početka suđenja, a ključna tema ostaje nedostatak direktnih materijalnih dokaza protiv optuženih.

Izostanak DNK tragova i dalje bez odgovora

Advokatica Vanja Živković, koja brani Dragijevića, istakla je da, prema svim do sada sprovedenim analizama, nijedan DNK trag optuženih nije pronađen. “Od 60 veštačenja, nijedno nije ukazalo na to da negde postoji DNK optuženih, niti Danke i u odnosu na to ništa nije utvrđeno”, naglasila je Živković. Slično je izjavio i branilac Jankovića, advokat Živadin Bogdanović, koji je dodao da nema dokaza da je devojčica bila u službenom vozilu preduzeća, iako je tokom istrage analizirano oko 500 uzoraka.

Ključna pitanja ostaju nerešena

Osim toga, advokati smatraju da tužilaštvo ne poseduje materijalne dokaze koji bi direktno povezali Dragijevića i Jankovića sa nestankom devojčice. Do danas nije otkrivena ni lokacija tela, što dodatno otežava rasvetljavanje slučaja. Na pripremnom ročištu tužilac je ostao pri optužbi, ali su svi prisutni ponovili da je neophodno rešiti pitanje dokaza kako bi se proces nesmetano nastavio.

Nastavak procesa i očekivanja javnosti

Suđenje za ubistvo devojčice iz Bora privlači veliku pažnju javnosti, posebno zbog činjenice da je, uprkos obimnoj istrazi i brojnim veštačenjima, slučaj i dalje bez ključnih odgovora. Roditelji i građani Bora očekuju da će sudski proces doneti jasnoću, dok advokati optuženih insistiraju na tome da ni jedan materijalni trag ne povezuje njihove klijente sa krivičnim delom. U narednim ročištima očekuje se da sud detaljnije razmotri dokaze i svedočenja, kako bi se utvrdila puna istina u ovom teškom slučaju.

Protiv muškarca iz Omoljice podignuta je optužnica zbog šverca 39,6 kilograma kanabisa, preti mu do 12 godina zatvora.

Više javno tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv četrdesetšestogodišnjeg B. B. iz Omoljice. On je osumnjičen da je u junu ove godine prevozio više od 39 kilograma marihuane, što je označeno kao ozbiljan slučaj neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

Prema navodima tužilaštva, B. B. je 5. juna, oko 11 časova, upravljao teretnim vozilom marke Citroen Jumper na putu od Pančeva ka Ivanovu. U vozilu je pronađeno tačno 39 kilograma i 626 grama kanabisa, namenjenih daljoj prodaji. Ova zaplena označena je kao jedna od većih u ovom regionu tokom godine.

Detalji optužnice i predlog tužilaštva

Tužilaštvo je predložilo produženje pritvora za B. B. zbog rizika od bekstva. Uz to, zahtevano je da Viši sud u Pančevu donese odluku o trajnom oduzimanju zaplenjene droge i vozila korišćenog za prevoz. Takođe, tužilaštvo traži da osumnjičeni snosi sve troškove sudskog postupka.

Za delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga predviđena je kazna zatvora od tri do 12 godina. Zbog zaplene velike količine kanabisa kod Pančeva, optuženi bi mogao da se suoči sa višegodišnjom robijom, ukoliko bude proglašen krivim.

Pravna kvalifikacija i potencijalne posledice

Kao rezultat ozbiljnosti krivičnog dela, tužilaštvo insistira da se optuženom oduzmu svi predmeti koji su korišćeni ili proistekli iz izvršenja krivičnog dela. U ovom slučaju, to su kanabis i teretno vozilo. Pored toga, optuženi se tereti po članovima zakona koji regulišu neovlašćeni promet droge, što dodatno naglašava težinu slučaja.

Iako je sudski postupak u toku, javnost u Pančevu i okolini prati razvoj događaja. Ovakvi slučajevi pokazuju odlučnost pravosuđa da se obračuna sa organizovanim švercom narkotika i zaštiti zajednica od opasnosti koje donosi promet opojnih droga.

Nikola Ristić je priveden u Beogradu zbog sumnje da je iz koristoljublja predao poverljive podatke.

Bivši načelnik komunalne policije Nikola Ristić uhapšen je u Beogradu zbog osnovane sumnje da je izvršio odavanje poverljivih informacija. Prema saopštenju Višeg javnog tužilaštva, Ristić je 23. oktobra priveden po nalogu tužilaštva, a tereti se za krivično delo iz člana 98 stav 4 u vezi stava 1 Zakona o tajnosti podataka. Istraga je pokrenuta jer se sumnja da je 17. oktobra 2026. godine u Beogradu neovlašćeno predao tajne podatke označene kao „INTERNO“ osobi koja nije imala pravo pristupa.

Kako je došlo do odavanja poverljivih informacija

Ristić je, prema navodima tužilaštva, uspostavio kontakt sa osobom I.B. Oni su se sastali u jednoj kafeteriji na Senjaku. Tokom razgovora, Ristić je obavestio I.B. da postoji poverljiv dokument iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova, kojem je imao pristup zahvaljujući ranijoj funkciji u MUP-u. U tom dokumentu se, kako je rekao, pominje i I.B. sa opisom njegovih aktivnosti.

Na istom sastanku, I.B. je izjavio da „sve što može da se plati može i da nestane“, a tada mu je Ristić navodno predao fotokopiju fotografije dokumenta iz sistema MUP RS. Taj dokument je sadržavao podatke o događaju rušenja u Savamali, gde se spominje i I.B. Ovaj događaj je I.B. prijavio nadležnim organima i dostavio fotokopiju policiji.

Istraga i dalje traje

Nakon privođenja, Nikola Ristić je 24. oktobra saslušan pred javnim tužiocem i negirao je izvršenje krivičnog dela. Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon saslušanja predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda da Ristiću odredi pritvor. Razlog za ovakav predlog je sprečavanje mogućeg uticaja na svedoke i sprečavanje ponavljanja krivičnog dela u kratkom roku.

Pored toga, Više javno tužilaštvo je demantovalo tvrdnje iz pojedinih medija da je lišenje slobode Ristića povezano sa emisijom emitovanom na jednom Youtube kanalu 24. oktobra. Kako se nezvanično saznaje, reč je o bivšem načelniku komunalne policije Nikoli Ristiću. Slučaj je izazvao znatnu pažnju javnosti zbog ozbiljnosti optužbi i činjenice da su u pitanju poverljivi podaci iz sistema MUP-a.

Reakcije i značaj slučaja za javnost

Očekuje se dalji razvoj istrage, dok javnost sa pažnjom prati svaki novi detalj. Odavanje poverljivih informacija može ozbiljno ugroziti bezbednost i poverenje u institucije. Zbog toga je slučaj Nikole Ristića važan primer kako se ovakvi prekršaji tretiraju u pravosudnom sistemu. Nadležne institucije naglašavaju važnost čuvanja tajnih podataka i dosledne primene zakona o tajnosti podataka.