Vlasništvo nad fabrikom đubriva prešlo u ruke kompanije iz Dubaija, uprkos zalogi Ossid Kapitala od 2,17 milijardi dinara

Azotara Pančevo, jedna od ključnih fabrika veštačkih đubriva u Srbiji, promenila je vlasnika u avgustu 2026. godine. Kompanija Mileva Data Technologies, čiji je vlasnik firma Mileva FZCO iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, preuzela je 100 odsto udela u Azotari, i to u trenutku kada je na imovinu bila upisana zaloga Ossid Kapitala u iznosu od 2,17 milijardi dinara. Ova promena vlasništva registrovana je 11. avgusta 2026, prema podacima Agencije za privredne registre.

Detalji transakcije i vlasničke strukture

Firma Mileva Data Technologies osnovana je 16. jula 2026. godine, a prema zvaničnim podacima, bavi se obradom podataka i hostingom (šifra delatnosti 6311). Vlasnik Mileva FZCO registrovan je u Svetskom trgovinskom centru Dubai. Zanimljivo je da je, i nakon promene vlasnika, direktor Azotare ostao Milija Pavlović, koji je prethodno bio direktor i kompanije Promist – doskorašnjeg vlasnika Azotare.

Prethodni vlasnik, novosadska kompanija Promist, na čijem je čelu većinski vlasnik Nebojša Petrić, preuzeo je Azotaru iz stečaja 2021. godine. Tokom ovog perioda, imovina Azotare više puta je bila predmet zaloge zbog sudskih sporova sa američkom firmom Nitron group LLC, što je za posledicu imalo ograničena prava raspolaganja.

Sudski sporovi i promena zaloga

Tokom 2026. godine, Azotara je bila pod zalogom zbog spora sa Nitron group LLC, a kasnije je založni poverilac postao Ossid Kapital. Ossid Kapital je 2. jula 2026. upisao zalogu na celokupnu imovinu Azotare u iznosu od 2,17 milijardi dinara. Vlasnica Ossid Kapitala je Sanja Petrić, supruga Nebojše Petrića, što dodatno komplikuje vlasničke veze između aktera.

Uporedo sa tim, direktor Mileva Data Technologies, prema APR-u, jeste švajcarski državljanin Tomas Šarl Fransoa Fonten i Đorđe Petrić. Đorđe Petrić je sin Nebojše Petrića i angažovan je i u drugim preduzećima. Važno je istaći da je, uprkos svim upisanim i brisanim zalogama tokom godine, Azotara ipak prodata novom vlasniku iz UAE.

Implikacije prodaje i tržišni kontekst

Promena vlasništva Azotare Pančevo dolazi u trenutku kada se proizvodnja veštačkih đubriva u ovoj fabrici značajno smanjila. Novi vlasnik najavljuje okretanje ka delatnostima obrade podataka i hostinga, što može značiti transformaciju fabrike u data centar, u skladu sa regulacionim planom. S druge strane, sudski sporovi i zaloge na imovini ukazuju na složenost procesa preuzimanja u srpskom privrednom sektoru.

Tokom godine, sporovi sa Nitron group LLC i Ossid Kapitalom izazvali su više puta upisivanje i brisanje zaloga na udele Azotare. Ove pravne zavrzlame reflektuju izazove vlasničkih promena u uslovima dugovanja i sudskih postupaka na domaćem tržištu. Konačno, prodaja Azotare Pančevo kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za vreme trajanja zaloge od 2,17 milijardi dinara ostaje važan primer kako se kapital i vlasništvo prelivaju u sektoru industrije i novih tehnologija.

Veštačka inteligencija u korisničkoj podršci omogućila je brže odgovore i prosečnu ocenu zadovoljstva 4,57 od 5

A1 Srbija je pokrenula AI asistentkinju Anu, koja je od oktobra 2026. godine samostalno rešila više od 80 odsto korisničkih zahteva. Ova inovacija deo je šireg partnerstva A1 Grupe i kompanije Wonderful, a korisnici su razgovor sa Anom ocenili prosečnom ocenom 4,57 od 5. Ana je prvenstveno implementirana u podršci pripejd korisnicima, čime je omogućila brže dobijanje informacija o kreditima, tarifama i dodatnim uslugama.

AI asistentkinja Ana unapredila korisničko iskustvo

Uvođenje AI asistentkinje Ane predstavlja prvi rezultat saradnje A1 Grupe i Wonderfula u Srbiji. Ana razume prirodan govor na srpskom jeziku i u realnom vremenu pomaže korisnicima da aktiviraju pakete, dobiju informacije o tarifama i zatraže SOS kredit. Kao rezultat, korisnici više ne moraju da čekaju na operatera za osnovne zahteve. Kada je potrebno ljudsko tumačenje ili dodatna podrška, razgovor preuzima agent korisničkog servisa. Pored toga, svaka radnja koju Ana izvršava, uključujući aktivaciju paketa, sprovodi se uz jasnu potvrdu korisnika i prema internim procedurama. U prvim nedeljama rada, više od 80 odsto korisničkih zahteva rešeno je automatski, dok je ostatak usmeravan na operatere.

Izjave rukovodstva i planovi za proširenje

„Tehnologija ima vrednost kada ljudima olakša nešto što im je važno u svakodnevnom životu. Sa Anom želimo da korisnici jednostavnije dođu do informacije ili završe ono zbog čega su nas pozvali, dok su naše kolege tu za situacije koje zahtevaju dodatnu pažnju i ljudski pristup. U narednom periodu planiramo dalje unapređenje Aninih mogućnosti, širimo uslugu u domen podrške postpejd korisnicima i gradimo još jednostavnije i bolje korisničko iskustvo“, izjavila je Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija. Vedran Bajer, generalni menadžer za region Adriatika, Baltika i Mađarske u kompaniji Wonderful, naglasio je da je Ana prvi korak partnerstva između A1 Grupe i Wonderfula u Srbiji. On je istakao da je rešenje razvijano zajednički u Beogradu, u stvarnim korisničkim situacijama na srpskom jeziku, što će biti osnova za dalju primenu AI podrške u budućnosti.

Uloga veštačke inteligencije u telekomunikacionom sektoru

Uvođenje AI asistentkinje Ane deo je šire strategije digitalizacije i automatizacije procesa u sektoru telekomunikacija. Kompanije poput A1 Srbija nastoje da kroz inovacije unaprede iskustvo korisnika, smanje vreme čekanja i omoguće zaposlenima da se posvete složenijim pitanjima. Uporedo sa tim, digitalna podrška doprinosi većoj efikasnosti i pouzdanosti usluga, što je ključni trend na tržištu telekomunikacija u Srbiji i regionu. Očekuje se da će razvoj sličnih rešenja i dalje doprinositi konkurentnosti kompanija i zadovoljstvu korisnika.

Godišnja edicija donosi analizu 15 sektora BDP-a i trendove iz privrede Srbije za 2025. godinu

Biznis Top objavio je najnoviju rang-listu 150 najvećih srpskih preduzeća po dobiti i prihodima za 2025. godinu. Rangiranje je zasnovano na podacima Agencije za privredne registre, a publikacija donosi i regionalni pregled po okruzima. U izdanju za 2025/26, fokus je na ključnim sektorima koji doprinose bruto domaćem proizvodu Srbije, kao i na makroekonomskim trendovima domaćeg i globalnog tržišta.

Privredni trendovi i izazovi sektora

U okviru godišnje analize, Biznis Top ističe nekoliko dominantnih trendova. Prvi je nagli rast cena brodskog kontejnerskog transporta, zbog kojeg su troškovi prevoza često veći od vrednosti same robe. Ovakva situacija vodi do preusmeravanja prihoda iz proizvodnog i prerađivačkog sektora prema vlasnicima transportnih flota. Osim toga, primećuje se koncentracija stranih investicija u sve manjem broju sektora, što posebno pogađa manje razvijene države. Investicije su i dalje prisutne, ali su dominantno usmerene na razvijena tržišta. S druge strane, privredni kolaps pograničnih regiona na istoku Evropske unije, izazvan ratom u Ukrajini, doveo je do žestokih kritika politika redistribucije sredstava bez dodatnih fondova za razvoj.

Srbija – paradoksalna pozicija na mapi regiona

Prema podacima međunarodne kompanije za procenu rizika Coface, Srbija je najveći paradoks centralne i istočne Evrope. Projektovani privredni rast za 2026. godinu svrstava Srbiju u sam vrh regiona, ali istovremeno predstavlja najrizičniju destinaciju za ulaganja. Kao rezultat, strani kapital, pre svega nemački i kineski, ima dominantan uticaj u domaćoj privredi. Konsultantske kuće ukazuju na sve veći manjak kvalifikovane radne snage, što je izazvalo “rat platama” i smanjilo isplativost poslovanja za mnoge kompanije.

Izazovi izvoza i promene na tržištu rada

Analiza pokazuje da srpski izvoznici ne koriste ravnomerno sve spoljnotrgovinske preferencijale. Trgovinske povlastice zavise od industrije i zemlje izvoza, dok je digitalizacija carinskih procedura u nekim slučajevima usporila, umesto da ubrza trgovinu. Takođe, tržište rada u Srbiji prošlo je kroz značajne promene poslednjih 25 godina. Iako je stopa nezaposlenosti sada na istorijskom minimumu, zaposleni su često suočeni sa nesigurnim ugovorima, što umanjuje stabilnost radnog mesta.

Regulatorne promene i zelena tranzicija

Novi Zakon o zaštiti potrošača uvodi strože kazne i produžava rok zastarelosti gonjenja na tri godine. Sudovi određuju visinu kazne na osnovu dobiti ostvarene prekršajem i broja oštećenih kupaca. Na taj način prekršajni postupak postaje efikasniji u suzbijanju nepoštene prakse. Zeleni porezi u Srbiji dobijaju na značaju, jer se približava rok za njihovu implementaciju. Ove promene imaju direktan uticaj na poslovanje kompanija i zahtevaju dodatnu prilagodbu privrede novim ekološkim standardima.