Nijedan politički blok nije osvojio većinu na izborima, a nacionalna bezbednost ostaje ključna tema za svaku novu vladu.

Posle održanih izbora u Izraelu 27. oktobra 2026. godine, nijedan politički blok nije uspeo da osvoji većinu, što je prvi put otvorilo realnu mogućnost promene vlasti nakon gotovo četiri godine. Izbori su privukli veliku pažnju građana, a izlaznost je dostigla 77,9 odsto, najvišu od 1999. godine. Tema “Izrael posle Netanjahua” postala je centralna u analizama političkih promena i izazova na polju bezbednosti, dok novi politički akteri i doktrine dolaze u fokus javnosti.

Likud je zadržao poziciju najveće pojedinačne liste sa 27 mandata, dok Jašar Gadi Ajzenkot ima 21, a zajednička lista Be-Jahad Naftalija Beneta i Jaira Lapida 12. Slede Zajednička lista sa 11 mandata, Demokrate Jaira Golana i Ra’am sa po 8, dok su Jisrael Beiteinu Avigdora Libermana, Ujedinjeni judaizam Tore i Ocma Jehudit osvojili po 7 mandata. Na kraju, Šas i Religiozni cionizam imaju po 6 mandata. Ukupno, Netanjahuov blok broji 53 mandata, blok promene 48, dok dve arapske liste zajedno imaju 19 mandata.

Bezbednosni prioriteti ostaju isti uz promenu političkog pejzaža

Važno je naglasiti da, iako je došlo do velikih promena u političkom i institucionalnom okviru, strateška doktrina izraelske bezbednosti ostaje uglavnom nepromenjena. Posle događaja od 7. oktobra 2023. godine, izraelsko društvo pokazuje širok konsenzus o osnovnim bezbednosnim prioritetima, koji uključuju Iran, Hezbolah, Gazu i Zapadnu obalu. Bez obzira na to koja će vlada biti formirana, ona će naslediti iste ključne bezbednosne zadatke.

Takođe, prema javno dostupnim informacijama, moguća je izvesna promena u načinu vođenja države, odnosima sa saveznicima i institucionalnoj kontroli nad bezbednosnim aparatom. Upravo to će biti predmet novih pregovora i političkih dogovora, jer Izrael posle Netanjahua ulazi u fazu potencijalne tranzicije.

Ajzenkotova doktrina i izazovi nacionalne bezbednosti

Gadi Ajzenkot, čija lista je ostvarila značajan uspeh, istakao je potrebu za modernizacijom i prilagođavanjem bezbednosne doktrine savremenim izazovima. Ipak, prema svemu što je objavljeno, osnovni strateški pravci izraelske politike ostaju isti. Pitanja Irana, Hezbolaha, Gaze i Zapadne obale i dalje su u vrhu dnevnog reda, a diskusija se vodi o tome na koji način unaprediti institucionalnu kontrolu i saradnju sa međunarodnim partnerima.

Osim toga, aktuelni izborni rezultati pokazuju da prag od 61 mandata nije dosegnut ni od strane Netanjahuovog bloka, ni od bloka promene, što dodatno komplikuje proces formiranja buduće vlade. U međuvremenu, izraelska javnost i dalje prati razvoj situacije, s obzirom na to da bezbednosne teme ostaju najvažnije za svakodnevni život građana.

Na kraju, Izrael posle Netanjahua suočava se sa kompleksnom političkom konfiguracijom i nizom bezbednosnih izazova. Dok su promene u načinu vođenja države moguće, strateške smernice i osnovni bezbednosni zadaci ostaju dosledni, naglašavajući kontinuitet u pristupu ključnim pitanjima nacionalne sigurnosti.

Pretnje bombama u avionima sve češće pogađaju evropske zemlje, dok se javnost i institucije suočavaju sa novim izazovima bezbednosti.

Pretnje bombama u avionima postaju sve češće u Evropi, a javnost se suočava sa pitanjem kako se prilagoditi novoj realnosti. Psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, prof. dr Milan Krajnc, istakao je da ovakve situacije izazivaju osećaj nesigurnosti i zahtevaju reakciju i od građana i od nadležnih institucija. On je kroz lično iskustvo opisao kako vest o pretnji bombom može izazvati jezu i pokrenuti razmišljanje o tome šta se može učiniti povodom toga.

Nakon što je čuo vest na radiju o pretnji bombom u avionu, prof. dr Krajnc je naglasio da mu je pažnju privukla izjava da će Evropa morati da se navikne na ovakve situacije. Prema njegovim rečima, to otvara pitanje da li se odgovornost prebacuje na građane, dok se konkretni koraci institucija pomeraju u drugi plan. On podseća da je upravo osećaj sigurnosti bio jedan od razloga njegovog povratka u Evropu, ali i da je svestan da apsolutna bezbednost ne postoji.

Reakcija javnosti na pretnje bombama u avionima

Kako ističe Krajnc, prvi talas uzbune kod pretnje bombom u avionima izaziva snažnu emocionalnu reakciju. Međutim, kako se slične vesti ponavljaju, ljudi ih počinju doživljavati sa manje pažnje. On objašnjava da je to prirodan mehanizam, jer građani moraju nastaviti sa svakodnevnim životom, poslom i putovanjima. Problem nastaje kada, zbog učestalosti, javnost počne sve manje da očekuje reakciju i zaštitu od institucija.

Čak i kada se radi o lažnoj dojavi, posledice mogu biti značajne. Avion može biti prizemljen, saobraćaj poremećen, a osećaj straha među putnicima pojačan. Krajnc naglašava da, ukoliko se pretnje pojave u više država, službe bezbednosti moraju brzo da utvrde poreklo dojave i procene realnu opasnost.

Poverenje u institucije i informisanost javnosti

Prema rečima Krajnca, građani imaju pravo da dobiju odgovore na pitanja ko je procenio opasnost, koje mere su preduzete i da li su svi relevantni subjekti obavešteni na vreme. On očekuje od medija da nastave da prate slučajeve i posle prvobitnog uzbunjivanja, kako bi javnost ostala informisana i kada vest više nije na naslovnim stranama.

Na kraju, Krajnc poručuje da je važno da se, pored prilagođavanja, ne zaboravi na odgovornost institucija i na potrebu da se građanima obezbedi jasna komunikacija. Samo na taj način moguće je smanjiti posledice koje pretnje bombama u avionima imaju na svakodnevni život u Evropi.

Ukrajinski predsednik u Kopenhagenu ističe važnost evropskog prisustva u pregovorima dok napadi na infrastrukturu traju.

Volodimir Zelenski učestvuje na samitu nordijskih lidera u Kopenhagenu, gde ističe da je uloga Evrope za pregovaračkim stolom ključna za budućnost kontinenta. Tokom susreta sa premijerkom Danske, premijerkom Islanda, kao i premijerima Norveške, Finske i Švedske, ukrajinski predsednik naglašava značaj zajedničkog i odlučnog evropskog stava.

U razgovorima u Danskoj, Zelenski informiše nordijske saveznike o toku pregovora koji se istovremeno vode u Abu Dabiju. Lideri svih šest država izražavaju jasan stav da Evropa mora biti prisutna u odlučivanju o bezbednosnoj arhitekturi, naglašavajući potrebu za zajedničkim delovanjem.

Napad na energetsku infrastrukturu i posledice po građane

Osim toga, predsednik Ukrajine iznosi podatke o posledicama novog talasa ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Stotine hiljada porodica u raznim delovima zemlje ostaju bez električne energije, naročito uoči dolaska zime. Najteža situacija javlja se u Kijevskoj, Dnjipropetrovskoj i Černihivskoj oblasti, dok i druge regije poput Donjecke, Sumske, Harkovske i Zaporoške trpe česte prekide struje.

Ovakva situacija dodatno ističe značaj zajedničkog delovanja i podrške evropskih partnera, posebno u kontekstu tekućih razgovora u Abu Dabiju. Nordijski lideri u Kopenhagenu potvrđuju svoju solidarnost sa Ukrajinom i podvlače važnost evropskog prisustva u svim ključnim pregovorima.

Evropska uloga za pregovaračkim stolom

Tema “Evropa za pregovaračkim stolom” nalazi se u fokusu samita, s obzirom na aktuelne bezbednosne izazove i energetsku krizu u Ukrajini. Lideri nordijskih zemalja ističu da je stabilnost kontinenta moguća samo ako Evropa učestvuje u donošenju odluka koje se tiču budućnosti regiona.

S obzirom na trenutnu situaciju, evropski akteri nastoje da pojačaju diplomatsku ofanzivu, dok se pregovarački timovi sastaju u Abu Dabiju. Ukrajinski predsednik naglašava da bezuslovna podrška evropskih država ostaje jedan od glavnih stubova otpora Kijeva u teškim okolnostima.

Na kraju, samit nordijskih lidera naglašava važnost zajedničkog evropskog pristupa i daljeg angažovanja u rešavanju ključnih pitanja bezbednosti i energetike u regionu.