Nijedan politički blok nije osvojio većinu na izborima, a nacionalna bezbednost ostaje ključna tema za svaku novu vladu.

Posle održanih izbora u Izraelu 27. oktobra 2026. godine, nijedan politički blok nije uspeo da osvoji većinu, što je prvi put otvorilo realnu mogućnost promene vlasti nakon gotovo četiri godine. Izbori su privukli veliku pažnju građana, a izlaznost je dostigla 77,9 odsto, najvišu od 1999. godine. Tema “Izrael posle Netanjahua” postala je centralna u analizama političkih promena i izazova na polju bezbednosti, dok novi politički akteri i doktrine dolaze u fokus javnosti.

Likud je zadržao poziciju najveće pojedinačne liste sa 27 mandata, dok Jašar Gadi Ajzenkot ima 21, a zajednička lista Be-Jahad Naftalija Beneta i Jaira Lapida 12. Slede Zajednička lista sa 11 mandata, Demokrate Jaira Golana i Ra’am sa po 8, dok su Jisrael Beiteinu Avigdora Libermana, Ujedinjeni judaizam Tore i Ocma Jehudit osvojili po 7 mandata. Na kraju, Šas i Religiozni cionizam imaju po 6 mandata. Ukupno, Netanjahuov blok broji 53 mandata, blok promene 48, dok dve arapske liste zajedno imaju 19 mandata.

Bezbednosni prioriteti ostaju isti uz promenu političkog pejzaža

Važno je naglasiti da, iako je došlo do velikih promena u političkom i institucionalnom okviru, strateška doktrina izraelske bezbednosti ostaje uglavnom nepromenjena. Posle događaja od 7. oktobra 2023. godine, izraelsko društvo pokazuje širok konsenzus o osnovnim bezbednosnim prioritetima, koji uključuju Iran, Hezbolah, Gazu i Zapadnu obalu. Bez obzira na to koja će vlada biti formirana, ona će naslediti iste ključne bezbednosne zadatke.

Takođe, prema javno dostupnim informacijama, moguća je izvesna promena u načinu vođenja države, odnosima sa saveznicima i institucionalnoj kontroli nad bezbednosnim aparatom. Upravo to će biti predmet novih pregovora i političkih dogovora, jer Izrael posle Netanjahua ulazi u fazu potencijalne tranzicije.

Ajzenkotova doktrina i izazovi nacionalne bezbednosti

Gadi Ajzenkot, čija lista je ostvarila značajan uspeh, istakao je potrebu za modernizacijom i prilagođavanjem bezbednosne doktrine savremenim izazovima. Ipak, prema svemu što je objavljeno, osnovni strateški pravci izraelske politike ostaju isti. Pitanja Irana, Hezbolaha, Gaze i Zapadne obale i dalje su u vrhu dnevnog reda, a diskusija se vodi o tome na koji način unaprediti institucionalnu kontrolu i saradnju sa međunarodnim partnerima.

Osim toga, aktuelni izborni rezultati pokazuju da prag od 61 mandata nije dosegnut ni od strane Netanjahuovog bloka, ni od bloka promene, što dodatno komplikuje proces formiranja buduće vlade. U međuvremenu, izraelska javnost i dalje prati razvoj situacije, s obzirom na to da bezbednosne teme ostaju najvažnije za svakodnevni život građana.

Na kraju, Izrael posle Netanjahua suočava se sa kompleksnom političkom konfiguracijom i nizom bezbednosnih izazova. Dok su promene u načinu vođenja države moguće, strateške smernice i osnovni bezbednosni zadaci ostaju dosledni, naglašavajući kontinuitet u pristupu ključnim pitanjima nacionalne sigurnosti.

Ukrajinski predsednik u Kopenhagenu ističe važnost evropskog prisustva u pregovorima dok napadi na infrastrukturu traju.

Volodimir Zelenski učestvuje na samitu nordijskih lidera u Kopenhagenu, gde ističe da je uloga Evrope za pregovaračkim stolom ključna za budućnost kontinenta. Tokom susreta sa premijerkom Danske, premijerkom Islanda, kao i premijerima Norveške, Finske i Švedske, ukrajinski predsednik naglašava značaj zajedničkog i odlučnog evropskog stava.

U razgovorima u Danskoj, Zelenski informiše nordijske saveznike o toku pregovora koji se istovremeno vode u Abu Dabiju. Lideri svih šest država izražavaju jasan stav da Evropa mora biti prisutna u odlučivanju o bezbednosnoj arhitekturi, naglašavajući potrebu za zajedničkim delovanjem.

Napad na energetsku infrastrukturu i posledice po građane

Osim toga, predsednik Ukrajine iznosi podatke o posledicama novog talasa ruskih napada na energetsku infrastrukturu. Stotine hiljada porodica u raznim delovima zemlje ostaju bez električne energije, naročito uoči dolaska zime. Najteža situacija javlja se u Kijevskoj, Dnjipropetrovskoj i Černihivskoj oblasti, dok i druge regije poput Donjecke, Sumske, Harkovske i Zaporoške trpe česte prekide struje.

Ovakva situacija dodatno ističe značaj zajedničkog delovanja i podrške evropskih partnera, posebno u kontekstu tekućih razgovora u Abu Dabiju. Nordijski lideri u Kopenhagenu potvrđuju svoju solidarnost sa Ukrajinom i podvlače važnost evropskog prisustva u svim ključnim pregovorima.

Evropska uloga za pregovaračkim stolom

Tema “Evropa za pregovaračkim stolom” nalazi se u fokusu samita, s obzirom na aktuelne bezbednosne izazove i energetsku krizu u Ukrajini. Lideri nordijskih zemalja ističu da je stabilnost kontinenta moguća samo ako Evropa učestvuje u donošenju odluka koje se tiču budućnosti regiona.

S obzirom na trenutnu situaciju, evropski akteri nastoje da pojačaju diplomatsku ofanzivu, dok se pregovarački timovi sastaju u Abu Dabiju. Ukrajinski predsednik naglašava da bezuslovna podrška evropskih država ostaje jedan od glavnih stubova otpora Kijeva u teškim okolnostima.

Na kraju, samit nordijskih lidera naglašava važnost zajedničkog evropskog pristupa i daljeg angažovanja u rešavanju ključnih pitanja bezbednosti i energetike u regionu.

Kineske snage sprovode vojnu operaciju oko Tajvana, raspoređujući ratne brodove i obalsku stražu u složenoj blokadi ostrva.

Narodnooslobodilačka armija Kine pokrenula je obimnu vojnu operaciju koja za cilj ima potpunu pomorsku i fizičku blokadu Tajvana. Prema najnovijoj analizi Američkog instituta za proučavanje rata (ISW), razmere i strategija ovih manevara predstavljaju do sada neviđen pristup. Ono što posebno izdvaja ovu operaciju jeste činjenica da je Peking prvi put ujedinio snage tri regionalne komande – Istočne, Severne i Južne – za koordinisano delovanje na velikom području oko ostrva.

Kao što je objavljeno, kineska vojska rasporedila je četiri udarne grupe ratnih brodova izvan takozvanog „prvog lanca ostrva”, u akvatoriju između Filipinskog mora, Gvama i Tajvana. Na taj način, Peking pokazuje sposobnost dugometnog delovanja i spremnost da uspostavi blokadu Tajvana na više strateških pravaca. Istovremeno, snage kineske obalske straže i ratne mornarice sprovode blisko okruživanje Tajvana, formirajući dvostruki prsten blokade, što podseća na ranije vojne vežbe poput „Strait Thunder 2025a”.

Koordinacija tri komande menja dinamiku

Prethodne vojne vežbe Kine, kao što je „Justice Mission 2025”, bile su ograničene na jednu regionalnu komandu, najčešće Istočnu. Međutim, sadašnja operacija pokazuje novinu: uključivanje tri komande omogućava širi geografski obuhvat i veću fleksibilnost. Takođe, ova promena ukazuje na moguću promenu kineske vojne doktrine prema Tajvanu, sa fokusom na dugotrajnije i složenije blokade.

Prema analizi ISW, kineski brodovi i obalska straža raspoređeni su tako da mogu kontrolisati ključne pomorske pravce i potencijalne tačke prilaska Tajvanu. Time se dodatno komplikuje pristup ostrvu, posebno za strane vojne i trgovačke brodove. Pored toga, dvostruki prsten blokade otežava svaki pokušaj spoljne intervencije.

Operacija blokade Tajvana i moguće posledice

Simulacija fizičke i pomorske blokade Tajvana može imati ozbiljne posledice po regionalnu sigurnost. Iako je u pitanju vojna vežba, razmere i taktika operacije šalju snažnu poruku kako Tajvanu, tako i međunarodnoj zajednici. U međuvremenu, prema analitičarima, pozicioniranje teških kineskih ratnih brodova na pravcima prema Tajvanu ukazuje na spremnost Pekinga za brzu reakciju u slučaju eskalacije.

Kineska vojska ističe da je cilj operacije odvraćanje i demonstracija moći, dok iz Tajvana i drugih međunarodnih aktera stižu ocene o zabrinutosti povodom ovakvog razvoja događaja. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati operacija blokade Tajvana i da li će ovakva strategija postati novi standard u odnosima Kine i ostrva.