Stručnjaci upozoravaju: svakodnevna konzumacija ovih proizvoda može povećati rizik od hroničnih bolesti i prevremene smrti

Ultraprerađena hrana postala je svakodnevni deo ishrane u mnogim domaćinstvima i, kako ističe britanski lekar dr Kris van Tuleken, predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za prevremenu smrt. Statistika pokazuje da u razvijenim državama čak 60 do 80 odsto ishrane čine upravo ovakvi proizvodi, što ima sve veći uticaj na zdravlje žena bez obzira na životno doba.

Dr Tuleken, stručnjak za zarazne bolesti, napominje da industrijski prerađene namirnice nisu samo slatkiši i grickalice, već i proizvodi koje često smatramo zdravima, poput integralnog hleba iz prodavnice, žitarica za doručak ili jogurta sa dodatim vitaminima. Ove namirnice sadrže emulgatore, veštačke zaslađivače, palmino ulje i brojne druge sastojke koji se retko koriste u kućnoj kuhinji.

“Ultraprerađena hrana dizajnirana je da nam se dopadne i da je jedemo više nego što nam je potrebno. Kombinacija šećera, masti i soli utiče na mozak slično kao nikotin, podstičući zavisnost”, naglašava dr Tuleken. Posledice takvog načina ishrane uključuju porast gojaznosti, probleme sa snom, povećanu anksioznost i razvoj hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti.

Tokom ličnog eksperimenta, dr Tuleken je mesec dana konzumirao 80 odsto ultraprerađene hrane i za kratko vreme dobio šest kilograma, izgubio osećaj sitosti i suočio se sa nesanicom. Snimci mozga pokazali su promene karakteristične za razvoj zavisnosti.

Poseban izazov za žene predstavlja činjenica da su mnogi ovakvi proizvodi predstavljeni kao dijetalni, probiotici ili „zdrave opcije“, iako mogu narušiti prirodni balans organizma. „Nekada niste poznavali nikoga ko je gojazan, a samo deset godina kasnije svi poznaju nekoga ko ima dijabetes tipa 2“, upozorava dr Tuleken.

Da biste očuvale svoje zdravlje, savetuje se izbor što prirodnije hrane, domaća priprema obroka i izbegavanje proizvoda sa dugim spiskom nepoznatih sastojaka. Praktičan savet glasi: ako je proizvod upakovan u plastiku i sadrži sastojke koje ne prepoznajete iz svoje kuhinje, velika je verovatnoća da je reč o ultraprerađenoj hrani.

Važno je obratiti pažnju na sastav namirnica i informisati se o njihovom uticaju na dugoročno zdravlje, posebno kod žena svih uzrasta. Za tačnu dijagnozu i individualan savet uvek konsultujte lekara.

Žvale su česta pojava kod žena svih uzrasta, a mogu ukazivati na manjak vitamina ili druge zdravstvene probleme

Upaljene i bolne ranice u uglovima usana, poznate kao žvale, često predstavljaju neprijatnost koja pogađa žene svih životnih doba. Ove promene mogu trajati od nekoliko nedelja do više godina, a u većini slučajeva nastaju zbog prisustva bakterija, gljivica ili nedostatka ključnih nutrijenata kao što su vitamin B12, gvožđe i proteini.

Simptomi žvala najčešće uključuju crvenilo, peckanje i bol u uglovima usana. Ako se stanje ne leči, mogu se javiti duboke pukotine, oticanje, perutanje kože i izražen osećaj pečenja. Ove ranice otežavaju govor i unos hrane, a kod mnogih žena utiču i na samopouzdanje i svakodnevni kvalitet života.

Uzroci žvala su brojni – od medicinskih, poput hormonskih promena, oslabljenog imuniteta i hroničnih bolesti (dijabetes, anemija), do nemedicinskih faktora kao što su nepravilno nameštene zubne proteze, pojačano lučenje pljuvačke, često lizanje usana ili pušenje. Prema rečima dr Norme Cantu, specijaliste porodične medicine: “Činjenica je da žvale češće viđamo kod osoba sa oslabljenim imunitetom, kao i kod onih koje imaju hronične bolesti poput dijabetesa ili anemije. Nedostatak vitamina B12, gvožđa i proteina dodatno povećava rizik od ovog problema.”

Prevencija ima ključnu ulogu u zaštiti od žvala. Preporučuje se redovno održavanje oralne higijene, zamena neadekvatnih zubnih proteza i korišćenje balzama za usne umesto lizanjem kako bi se sprečilo isušivanje i pucanje kože. Uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima kao i kontrolisanje hroničnih bolesti, poput dijabetesa i anemije, dodatno doprinose prevenciji.

U slučaju da ranice na uglovima usana potraju ili se pogoršaju, važno je obratiti se stomatologu ili dermatologu. Lekar će nakon pregleda ili laboratorijske analize utvrditi uzrok i preporučiti odgovarajući tretman – to može biti antifungalna ili antibakterijska terapija, kao i suplementacija vitamina ukoliko se potvrdi deficit.

Za preciznu dijagnozu i odgovarajući savet obavezno konsultujte lekara.

Novo istraživanje otkriva da mozak majke prolazi kroz različite promene u zavisnosti od redosleda trudnoće, što pomaže prilagođavanju porodici.

Najnovija studija sprovedena u Amsterdamu na 110 žena različitih godina pokazala je da trudnoća na specifičan način menja ženski mozak, u zavisnosti od toga da li je žena prvi ili drugi put trudna. Naučnici su pratili 40 prvorotki, 30 žena u drugoj trudnoći i 40 žena koje nisu trudne, prateći promene u moždanoj strukturi i mentalnom zdravlju pre i nakon porođaja.

Kod žena koje prvi put postaju majke, primećene su promene u delovima mozga povezanim sa introspekcijom, razumevanjem društvenih odnosa i izgradnjom ličnog identiteta. To sugeriše da se mozak reorganizuje kako bi majka lakše prihvatila novu životnu ulogu i odnose. S druge strane, kod žena koje očekuju drugo dete, promene su bile blaže i više usmerene na snalaženje u svakodnevnim obavezama, bolju koncentraciju i efikasnu obradu informacija iz okoline, što pomaže odgovoru na rastuće porodične zahteve.

Dr Elseline Hoekzema, jedna od autorki studije, naglašava: “Naše istraživanje pokazuje da se mozak majke prilagođava svakom novom iskustvu trudnoće malo drugačije, što može pomoći ženi da bolje odgovori na promene u porodici.” Stručnjaci podsećaju da su ove promene normalan deo puta ka roditeljstvu, a rezultati potvrđuju koliko je važno da žene tokom svih faza trudnoće i majčinstva dobiju adekvatnu podršku.

Ova saznanja posebno su korisna za žene koje planiraju drugo dete ili osećaju dodatni stres zbog porodičnih obaveza jer razumevanje promena u mozgu može doprineti nežnijem odnosu prema sebi i lakšem prepoznavanju sopstvenih potreba. Dr Ketrin Birndorf dodaje: “Znajte da vaš mozak radi u vašu korist, pomažući vam da se prilagodite svim izazovima koje donosi roditeljstvo.”

Preporuke za žene uključuju vođenje dnevnika osećanja, otvoren razgovor sa partnerom ili stručnjakom o izazovima i potrebama, kao i uvođenje jednostavnih rutina za bolju organizaciju dana. Ako primetite dugotrajnu iscrpljenost, anksioznost ili promene u ponašanju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili psihologom. Za tačnu dijagnozu i dalje preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.