Američka vojska prebacila devet aviona sa britanske baze, deo letelica sleteo u Nemačku, deo u Španiju

Američka vojska je u ponedeljak, prema saopštenju, sprovela premeštanje devet aviona KC-135 Stratotanker sa baze RAF Mildenhall u jugoistočnoj Engleskoj na aerodrome u Nemačkoj i Španiji. Ovo premeštanje, kako je objavljeno, usledilo je zbog pretnje iz Irana. Iako nije precizirano da li je pretnja bila neposredna ili opšta, izvori su istakli da je bezbednost bila prioritet.

Detalji o premeštanju aviona i lokacijama

Prema javno dostupnim podacima o praćenju letova, ukupno deset aviona KC-135 Stratotanker napustilo je RAF Mildenhall tokom ponedeljka. Jedan avion sleteo je na aerodrom u Glasgow Prestwick u Škotskoj, dok su četiri aviona prebačena na bazu Spangdahlem u Nemačkoj. Još jedan avion je sleteo na bazu Ramstein, koja predstavlja sedište američkih snaga u Evropi. Preostala četiri Stratotankera prebačena su na bazu Morón u južnoj Španiji.

Pored toga, tri američka transportna aviona tipa Osprey napustila su RAF Mildenhall i stigla na bazu RAF Lakenheath, takođe u Engleskoj. Za sada nije potvrđeno da li su sva ova premeštanja direktno povezana sa prijavljenom pretnjom iz Irana ili su deo redovnih operacija.

Izjave američkih zvaničnika i bezbednosne mere

Američki zvaničnici su naveli da se preduzimaju proaktivne mere kako bi se obezbedila sigurnost osoblja, aviona i infrastrukture. “Preduzimamo proaktivne mere kako bi naši avioni, ljudi i baze ostali bezbedni i zaštićeni”, izjavio je jedan američki zvaničnik, ne komentarišući konkretna kretanja aviona.

Portparol američkog ratnog vazduhoplovstva dodao je da se avioni rutinski premeštaju između raznih instalacija i operativnih lokacija iz više razloga. Ipak, dostupne informacije ukazuju da je ovaj talas premeštanja bio izuzetno koordinisan i sproveden u kratkom vremenskom periodu.

Šira pozadina i značaj premeštanja

Ova relokacija aviona KC-135 Stratotanker ima značaj za operativnu spremnost američkih snaga u Evropi. Ovi avioni su ključni za dopunu goriva u vazduhu, što omogućava produženo dejstvo borbenih i transportnih letelica. Premeštanje na više lokacija može doprineti fleksibilnosti i bezbednosti u slučaju povećanih regionalnih napetosti.

Iako nije zvanično potvrđeno da je svako premeštanje povezano sa napetostima u odnosima sa Iranom, ova odluka ukazuje na visok stepen opreza američke vojske. U međuvremenu, međunarodni posmatrači pažljivo prate razvoj situacije i moguće posledice ovakvih poteza na stabilnost regiona.

Vojvotkinja od Saseksa prvi put se pojavila u javnosti posle hapšenja oca, prateći princa Harija na događaju o bezbednosti dece na internetu.

Pojavljivanje Megan Markl u javnosti nakon hapšenja oca na Floridi privuklo je veliku pažnju. Vojvotkinja od Saseksa zajedno sa suprugom princem Harijem prisustvovala je događaju o bezbednosti dece na internetu u Briselu, iako je planirani govor prepustila njemu.

Megan Markl nije prvi put u centru pažnje, ali ovog puta razlog nije ni poslovni projekat ni izjava već činjenica da je njen otac uhapšen zbog ozbiljnih optužbi. Prema pisanju britanskih medija, Megan (45) “ne oseća se dovoljno snažno za javni nastup” nakon što je njen otac dospeo u žižu javnosti.

Pojavljivanje Megan Markl nakon hapšenja oca

Iako se očekivalo da će Megan Markl održati govor u Evropskom parlamentu, tu ulogu preuzeo je princ Hari. Par je zajedno stigao u Brisel gde su prisustvovali događaju o bezbednosti dece na internetu. Megan je, prema izjavama iz bliskog okruženja, odlučila da bude uz supruga i pruži podršku, iako se povukla iz centralne uloge.

Ova odluka dolazi nakon što je njen otac, Tomas Markl (82), uhapšen na Floridi 6. novembra zbog navodnog posedovanja materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece. Megan je izjavila da je duboko potresena saznanjima o događaju. Pored toga, podsetila je da je njihov odnos ozbiljno narušen još pred njeno venčanje sa Harijem 2018. godine.

Razlozi za povlačenje iz javnosti

Prema ranijim izjavama, Megan je već godinama upoznata sa zabrinjavajućim informacijama o svom ocu. Odluku da mu ne dozvoli kontakt sa porodicom donela je kako bi zaštitila Arčija i Lilibet. Ipak, iako joj povratak pred kamere nije bio prioritet, Megan je u Briselu bila uz supruga tokom važnog događaja.

Pojavljivanje Megan Markl nakon hapšenja oca izazvalo je brojne reakcije javnosti, a njeno povlačenje iz centralnog dela programa tumači se kao reakcija na porodičnu situaciju. I dok je princ Hari preuzeo glavnu reč, Megan je sa strane pružala podršku, što je dodatno podstaklo interesovanje medija i javnosti.

Ostaje da se vidi kako će se situacija oko porodice Markl dalje razvijati i da li će Megan nastaviti da izbegava medijske nastupe dok traje istraga protiv njenog oca.

Američka administracija odbacila proces univerzalnog periodičnog pregleda, navodeći pristrasnost Saveta i neuspeh u zaštiti ljudskih prava.

Sjedinjene Američke Države će, prema zvaničnim izjavama, postati prva zemlja koja u potpunosti odbija učešće u redovnom pregledu svog stanja ljudskih prava u okviru Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Ova odluka biće primenjena u utorak u Ženevi, gde se održava sledeći ciklus univerzalnog periodičnog pregleda.

Odluka o povlačenju iz procesa

Prema saopštenju američke administracije, razlog za ovakvu odluku je nepoverenje u nepristrasnost Saveta. Američki predstavnici tvrde da telo ne štiti vrednosti koje promoviše i da se, kako navode, uporno izbegava osuda najtežih kršenja ljudskih prava od strane pojedinih država. Takođe, istaknuto je da je Savet, prema mišljenju američke strane, pristrasan protiv Sjedinjenih Država i Izraela.

Reakcije i međunarodni značaj

Savet za ljudska prava UN sprovodi redovne preglede stanja ljudskih prava u svih 193 države članice na svake četiri do pet godina. Učestvovanje države u ovom procesu smatra se ključnim za očuvanje univerzalnih standarda ljudskih prava. Sjedinjene Države su, kako je objavljeno, već preskočile svoj prethodni termin za pregled, a novi je bio zakazan za novembar naredne godine. Međutim, američka strana ostaje pri stavu da neće učestvovati ni sada.

Stavovi administracije i posledice

“Ne pridajemo kredibilitet toj agenciji”, navedeno je u izjavi portparola američkog Stejt departmenta. Dodaje se da Savet, kako tvrdi administracija, “čini parodiju od ljudskih prava kroz stalne neuspehe da održi svoja ‘vrednovanja'” i da se bavi retorikom protiv SAD. Ovime Sjedinjene Američke Države postaju prva država koja u potpunosti odbacuje univerzalni periodični pregled od uspostavljanja ovog procesa pre skoro dve decenije.

Proces univerzalnog periodičnog pregleda

Univerzalni periodični pregled je mehanizam koji zahteva aktivno učešće svake države, a u slučaju izostanka predstavnika, pregled se ne može sprovesti. Savet naglašava važnost ovog procesa za sve članice, uključujući i velike sile kao što je Sjedinjene Američke Države. Međutim, američka administracija ostaje pri odluci o neparticipiranju, uprkos međunarodnim apelima na transparentnost i odgovornost.

Šira perspektiva i kritike

Odluka SAD izazvala je kritike među onima koji podržavaju rad Saveta, posebno zbog aktuelnih pitanja vezanih za imigraciju i mere bezbednosti. Kritičari navode da je učešće svih država, bez izuzetka, ključno zbog poverenja u međunarodni sistem zaštite ljudskih prava. S druge strane, američka administracija smatra da je ovakva odluka u skladu sa zaštitom svojih interesa i radnika. Proces univerzalnog periodičnog pregleda tako ostaje bez presedana, dok se čeka mogući odgovor drugih članica i budući razvoj događaja.