Epidemija malih boginja proglašena je u celom gradu nakon što je zabeleženo 14 slučajeva, uključujući i nekoliko beba.

Na teritoriji jednog grada u Srbiji proglašena je epidemija malih boginja, poznatih kao morbili. Prema saopštenju epidemiologa i rukovodioca Centra za preventivnu zdravstvenu zaštitu, do sada je registrovano ukupno 14 obolelih. Među njima se nalazi šestoro dece, uključujući i nekoliko beba, kao i osmoro odraslih osoba. Epidemija malih boginja prvo je proglašena početkom oktobra u jednom naselju, ali je, zbog širenja infekcije, sada obuhvatila ceo grad.

Glavna karakteristika bolesti je makulopapulozna ospa, ali je važno napomenuti da je pacijent zarazan već pet dana pre njenog izbijanja. Pre pojave ospe, simptomi uključuju visoku temperaturu, malaksalost, gubitak apetita i pospanost. Karakterističan je i izgled lica sa jakim suzenjem očiju i nosa, kao i pojava Koplikovih mrlja po nepcu, što je siguran znak kod nevakcinisanih osoba. Ospa se tipično javlja pet do sedam dana nakon početka simptoma.

Širenje malih boginja i rizik za najmlađe

Zaraženi su pre svega najmlađi, među kojima su i deca mlađa od godinu dana koja još nisu dostigla uzrast za vakcinaciju. Zbog toga je zabrinutost posebno velika jer su ova deca izložena većem riziku od komplikacija. Epidemija malih boginja, odnosno morbila, poslednji put je na teritoriji cele Srbije zabeležena 2017. godine, što dodatno naglašava važnost trenutne situacije. Ipak, prema rečima stručnjaka, svi oboleli su za sada u dobrom stanju.

Kako bi se sprečilo dalje širenje virusa, privremeno su zabranjene posete pacijentima na svim odeljenjima bolnice. Izuzetak je moguć samo za jednu osobu uz obavezno odobrenje osoblja, nošenje maske i kratko zadržavanje. Na ovaj način se želi zaštititi kako pacijenti, tako i zdravstvo od dodatnog opterećenja.

Apel na imunizaciju i kontrola vakcinalnog statusa

Zdravstveni centar apeluje na građane da provere vakcinalni status i da se vakcinišu svi koji su eventualno propustili redovne doze. Imunizacija se ističe kao najbolja zaštita protiv širenja malih boginja. Takođe, sprovodi se kontrola vakcinalnog statusa zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, uz dopunsku imunizaciju onih kod kojih se utvrdi potreba za dodatnim dozama vakcine.

Pored malih boginja, na teritoriji grada je izolovan i virus gripa, što dodatno komplikuje epidemiološku situaciju. Zbog toga su na snazi pojačane mere zaštite i nadzora, kako bi se sprečilo širenje obe infekcije.

Na kraju, stručnjaci ističu da je prepoznavanje prvih simptoma i odgovorno ponašanje od ključnog značaja za suzbijanje epidemije malih boginja u zajednici.

Banka Poštanska štedionica ostaje solventna i uredno ispunjava sve obaveze prema klijentima, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije saopštila je da kontinuirano prati poslovanje svih banaka u zemlji, uključujući i Banka Poštanska štedionica. Prema saopštenju, solventnost i stabilnost ove banke su na visokom nivou, a pokazatelji adekvatnosti kapitala nalaze se iznad regulatorno propisanih minimuma. Ključna fraza “poslovanje Banke Poštanska štedionica” potvrđuje da banka uredno izvršava sve obaveze prema klijentima, što uključuje i pravovremenu isplatu penzija i drugih primanja iz budžeta Republike Srbije.

U istom saopštenju, Narodna banka Srbije naglašava da se redovne isplate nastavljaju bez prekida, a banka posluje profitabilno, beleži pozitivne finansijske rezultate i ima značajan udeo likvidne aktive u svojoj strukturi. To obuhvata gotovinu, sredstva na računima i hartije od vrednosti Republike Srbije.

Stalan nadzor poslovanja i sigurnost klijenata

NBS svakodnevno i neposredno nadzire poslovanje Banka Poštanska štedionica. Nadležni posebnu pažnju posvećuju dnevnom praćenju svih relevantnih pokazatelja i proveri ispunjenosti regulatornih i supervizorskih zahteva. Ove mere omogućavaju pravovremeno uočavanje svih promena i garantuju stabilnost poslovanja, što dodatno doprinosi sigurnosti depozita građana i privrede.

Takođe, preduzete mere usmerene su na očuvanje poverenja u finansijski sistem Republike Srbije. Pored toga, Narodna banka Srbije poručuje da će i u narednom periodu, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, nastaviti da prati rad Banka Poštanska štedionica radi zaštite interesa deponenata i stabilnosti sistema.

Stabilnost i značaj za finansijski sistem

Zbog toga, poslovanje Banke Poštanska štedionica ima poseban značaj za finansijski sistem zemlje, posebno s obzirom na većinsko državno vlasništvo. Ova banka predstavlja važan oslonac za redovno funkcionisanje finansijskih tokova, kako građana, tako i privrednih subjekata. U međuvremenu, Narodna banka Srbije podvlači da je sigurnost svih depozita i isplata zagarantovana redovnim nadzorom i adekvatnim merama.

Konačno, prema saopštenju, NBS ostaje posvećena očuvanju stabilnosti i sigurnosti poslovanja banaka u Srbiji. To znači da građani i privreda mogu i dalje da računaju na sigurnost svojih sredstava i pravovremene isplate, a poslovanje Banke Poštanska štedionica ostaje pod strogim i svakodnevnim nadzorom centralne banke.

Broj električnih automobila u Srbiji približava se 10.000, a stručnjaci ističu potrebu za boljim subvencijama i punjačima.

Broj električna vozila u Srbiji poslednjih godina beleži konstantan rast, a prema podacima Udruženja vozača električnih vozila “E-mobilnost”, ta cifra se približava 10.000. Predsednik ovog udruženja, Nebojša Margetić, naglašava da je za bržu elektrifikaciju saobraćaja neophodno povećati sredstva za subvencije, ali i unaprediti infrastrukturu za punjenje, posebno kada je reč o jednostavnosti plaćanja na punjačima.

Kako ističe Margetić, brojne prednosti električna vozila u Srbiji dolaze do izražaja tek nakon određenog broja pređenih kilometara. Iako proizvodnja električnih automobila, naročito baterija, u početku ima veći ugljenični otisak, dodatne emisije mogu biti nadoknađene tokom eksploatacije. “Sve nakon 17.000 pređenih kilometara doprinosi ekološkoj efikasnosti vozila u odnosu na klasične automobile”, kaže Margetić.

Trajanje baterije i opcije punjenja kod kuće

Kada je reč o životnom veku baterija, proizvođači najčešće nude garancije od sedam do osam godina, odnosno od 150.000 do 200.000 kilometara, uz zadržavanje najmanje 80 odsto kapaciteta. Osim toga, Margetić objašnjava da punjenje električnog automobila kod kuće, uz adekvatan punjač, obično traje dva do tri sata, dok se na dužim putovanjima koriste brzi punjači.

Zahvaljujući digitalizaciji infrastrukture za punjenje, vozači sada putem aplikacija i navigacije mogu proveriti lokaciju i dostupnost punjača, njihovu snagu i cenu električne energije. “Postavite cilj u navigaciji i automobil prikazuje koliko možete da pređete, a na mapama su označene lokacije za punjenje”, navodi Margetić.

Subvencije i tržišni izazovi za električna vozila u Srbiji

Iako je broj električna vozila u Srbiji u porastu, mnogi građani se i dalje češće odlučuju za hibridna vozila. Prema Margetiću, uzrok tome su ekonomski i tržišni faktori, kao i način na koji funkcioniše sistem subvencija za električne automobile. Nedovoljna sredstva i dugo čekanje na odobravanje i isplatu subvencija stvara poteškoće uvoznicima i prodavcima, koji moraju unapred da obezbede vozila i angažuju značajna finansijska sredstva.

On smatra da bi Srbija trebalo da preuzme najbolje prakse iz sveta i primeni ih što brže i efikasnije, kako bi efekti elektrifikacije saobraćaja bili što vidljiviji. “Treba iskopirati najbolje prakse iz sveta, primeniti ih kod nas što brže, što efikasnije i što pravednije i da na bazi toga dobijemo efekte koje želimo da dobijemo elektrifikacijom transporta”, zaključuje Margetić.

Na kraju, iako električna vozila u Srbiji još uvek čine manji deo ukupnog voznog parka, ubrzani razvoj infrastrukture i jasniji sistem podrške mogli bi doprineti da sve više vozača prelazi na struju.