Na graničnom prelazu Gradina uhapšen je državljanin Turske koji je pokušao da prokrijumčari veću količinu auto-delova sakrivenih u šupljinama kamiona.

Na graničnom prelazu Gradina pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova zaustavili su kamion turskih registarskih oznaka koji je vozio državljanin Turske. Muškarac star 59 godina pokušao je da u Srbiju prošvercuje veću količinu auto-delova. Delovi su bili pažljivo sakriveni u fabričkim šupljinama teretnog vozila.

Otkriveni su tokom rutinske kontrole, kada su policajci, u saradnji sa službenicima Uprave granične policije, posumnjali na nepravilnosti. Sumnja se da je vozač pokušao da izbegne mere carinskog nadzora i nije prijavio robu carinskim organima. Na taj način je želeo da auto-delove unese u Srbiju “na crno”.

Borba protiv krijumčarenja na granici

Ova akcija deo je šire borbe protiv korupcije i finansijskog kriminala koju vodi Služba za borbu protiv korupcije UKP. Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, osumnjičeni je odmah uhapšen. Policija je brzo reagovala kako bi sprečila pokušaj nezakonitog unosa robe u zemlju.

Zbog sumnje na izvršenje krivičnog dela krijumčarenje, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova. U tom periodu biće priveden nadležnom tužilaštvu uz krivičnu prijavu. Pripadnici MUP-a ističu da je otkrivanje pokušaja šverca auto-delova rezultat pojačanih kontrola i saradnje više službi.

Detalji pokušaja šverca auto-delova

Pokušaj da se auto-delovi prokrijumčare u Srbiju kroz fabričke šupljine kamiona pokazuje koliko su krijumčari spremni da koriste sofisticirane metode. Međutim, zbog pažnje i iskustva carinskih službenika, ovakve prevare bivaju otkrivene. Na graničnom prelazu Gradina, kontrole su posebno stroge upravo zbog učestalih pokušaja šverca različite robe.

Osumnjičeni vozač, državljanin Turske, pokušaće da objasni svoje postupke pred nadležnim organima. U međuvremenu, auto-delovi su privremeno oduzeti, a slučaj se dalje istražuje. Ovakvi slučajevi doprinose borbi protiv ilegalnog prometa robe i jačanju bezbednosti na granicama.

Saobraćajna nesreća dogodila se oko 8 sati blizu vojne baze na putu Niš–Priština.

Saobraćajna nesreća kod vojne baze dogodila se jutros oko 8 časova na magistralnom putu Niš–Priština, na izlazu iz Prokuplja. Prema poznatim informacijama, putnički automobil udario je otpozadi vojni kombi u kojem su se nalazili vojnici.

Detalji sudara i stanje povređenih

Kao rezultat sudara, vojni kombi se prevrnuo na bok. Vozač automobila je, kako se navodi, zadobio lakše povrede. Iako su u vojnom kombiju bili vojnici, za sada nema podataka o njihovim povredama.

Istraga i saobraćajni uslovi

Uviđaj na mestu udesa je u toku, a nadležne službe rade na utvrđivanju svih okolnosti koje su dovele do sudara. Zbog nesreće, saobraćaj na ovoj deonici puta može biti usporen dok se ne završi istraga i vozila ne budu uklonjena sa kolovoza.

Važnost bezbednosti u blizini vojnih objekata

Ovakve situacije podsećaju na značaj oprezne vožnje, posebno u blizini vojnih baza i frekventnih magistralnih puteva. Saobraćajna nesreća kod vojne baze ističe potrebu za dodatnim merama predostrožnosti kako bi se smanjio rizik od sličnih incidenata. Nadležni apeluju na sve učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu i pažnju uslovima na putu, naročito u zonama gde je pojačano prisustvo vojnih ili službenih vozila.

Viši sud u Beogradu danas odlučuje o zaposlenima u KPZ Padinska Skela zbog smrti Stanimira Brajkovića.

Prvostepena presuda za slučaj smrti penzionera Stanimira Brajkovića, koji je preminuo u KPZ Padinska Skela, očekuje se danas pred Višim sudom u Beogradu. Ključna tema ovog procesa jeste smrt penzionera u zatvoru i navodna odgovornost pet zaposlenih zbog nesavesnog rada u službi. Tužilaštvo traži godinu i po dana zatvora za svakog optuženog, dok odbrana tvrdi da je krivica prebačena na one sa najmanje moći u zatvorskom sistemu.

Kako je došlo do smrti penzionera u zatvoru

Prema optužnici, Stanimir Brajković je bio žrtva maltretiranja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja od strane cimera u zatvorskoj ćeliji. Iako se sve dešavalo početkom februara 2024, zaposleni su optuženi da nisu prepoznali ozbiljnost situacije niti reagovali na vreme, što je, prema tužilaštvu, dovelo do teških povreda i smrti penzionera. Smrt penzionera u zatvoru izazvala je veliku pažnju javnosti, posebno zbog toga što je Stanimir Brajković bio osuđen na 30 dana zatvora zbog neplaćene novčane kazne za prekršaj.

Porodica pokojnog Brajkovića je saznala za tragediju tek nakon što su im komšije javile o pismu na vratima. Njegov sin, Zoran Brajković, ispričao je pred sudom da nije znao da mu je otac uopšte bio u zatvoru. Navodi da je tek nakon povratka iz Beča i dolaska u Mladenovac saznao šta se desilo. U policiji nije dobio konkretne odgovore o razlozima hapšenja i smrti oca. Kada je otišao po očevo telo u mrtvačnicu, primetio je povrede i podlive. Zdravstveni radnici su mu rekli da će svi detalji biti u dokumentaciji.

Detalji suđenja i optužbe protiv zaposlenih

Tužilaštvo predlaže kaznu zatvora od godinu i po za svakog zaposlenog koji je optužen za nesavesno obavljanje službe. Odbrana insistira da odgovornost ne može biti isključivo njihova, jer nisu imali moć donošenja važnih odluka u KPZ Padinska Skela. Advokati ističu da je sistem zatvora nefunkcionalan i da se institucionalna krivica prebacuje na najslabije karike lanca.

Optužnica posebno navodi da su zaposlena lekarka i stražari, između 1. i 4. februara 2024, postupali nesavesno i nisu prepoznali realnu situaciju u kojoj se nalazio Brajković. U tom periodu je preminuo od posledica teških povreda zadobijenih u ćeliji, gde su ga drugi osuđenici maltretirali. U odvojenom sudskom postupku, trojica njegovih cimera su već osuđeni za ubistvo.

Šta sledi nakon presude Višeg suda

Na današnju presudu Višeg suda moguća je žalba Apelacionom sudu u Beogradu. Slučaj smrti penzionera u zatvoru je pokrenuo brojna pitanja o funkcionisanju zatvorskog sistema i odgovornosti zaposlenih. Odbrana ističe da je Brajković bio smešten u odeljenju sa višestruko osuđivanim licima, kojima su sve povlastice bile ukinute. Sporni su i postupci zaposlenih koji nisu pravovremeno reagovali na očigledno nasilje.

Ovaj slučaj ostaje u centru pažnje javnosti, jer otvara duboka pitanja o zaštiti prava zatvorenika i odgovornosti institucija. Ishod presude mogao bi imati dugoročne posledice na način na koji se u budućnosti tretiraju slične situacije u zatvorskom sistemu.