Analiza pokazuje dodatni potencijal za izvoz malina, kupina i drugog voća, uz rast mogućnosti na tržištu EU i globalno

Srbija ima neiskorišćen izvozni potencijal smrznutog bobičastog voća od 90 miliona dolara, prema analizi koju je sproveo NALED uz podršku Vlade Švedske. Ovaj podatak ukazuje na značajne mogućnosti za rast izvoza proizvoda kao što su smrznute maline i kupine, ali i drugo bobičasto voće u narednim godinama. Analiza je obuhvatila 23 sektora, koji su zajedno činili više od 75% ukupnog robnog izvoza Srbije u 2025. godini.

Među proizvodima sa visokim izvoznim potencijalom, smrznuto bobičasto voće se izdvaja, ali značajan prostor za rast postoji i kod guma za putničke automobile (75 miliona dolara) i lekova (60 miliona dolara). Dodatno, proizvodi poput hleba, peciva, kolača i keksa, imaju potencijal za još 40 miliona dolara izvoza, dok su sveže višnje i trešnje procenjene na dodatnih 33 miliona dolara. Ostali drveni nameštaj može povećati izvoz za 32 miliona dolara, a preparati za ulepšavanje do 25 miliona dolara. Na tržištu Evropske unije, potencijal za smrznute maline i kupine procenjuje se na 55 miliona dolara.

Izvoz smrznutog bobičastog voća: prilike na EU i globalnim tržištima

S obzirom na to da je Evropska unija ključno tržište za srpske izvoznike, iskorišćenost potencijala smrznutog bobičastog voća ostaje na oko 43% za poslastice od šećera i 46% za preparate za ulepšavanje. Međutim, analiza ističe da šanse postoje i na drugim tržištima. Za smrznuto voće prepoznate su mogućnosti u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Za električne provodnike identifikovan je potencijal u Italiji, Mađarskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji. Kada su u pitanju hleb, peciva, kolači i keks, tržišta Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nude dodatne prilike. Ovako široka baza omogućava diverzifikaciju izvoza i smanjuje rizik od zavisnosti od jednog tržišta.

Podrška izvoznicima i izazovi za metalsku industriju

Analiza preporučuje pojednostavljenje pristupa informacijama o carinskim procedurama, sertifikatima i zahtevima održivosti. Takođe, predlaže se namensko sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta i podrška za sertifikaciju, što bi olakšalo izlazak malih i srednjih preduzeća na nova tržišta. “Za izlazak na udaljena tržišta, posebno za proizvode visoke vrednosti poput smrznutih malina, predlažemo namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u ključnim logističkim centrima. Time bismo malim i srednjim preduzećima olakšali pripremu za izvoz i plasman robe do novih kupaca”, izjavio je dr Radovan Kastratović, konsultant NALED-a.

Poseban izazov predstavlja metalska industrija, koja je 2025. godine izvezla robu vrednu 1,62 milijarde evra u EU. Čak 90% ovog izvoza obuhvaćeno je CBAM režimom (mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granici), što povećava zahteve u pogledu održivosti i ekoloških standarda. Zbog toga se predlaže formiranje fonda za podršku izvoznicima pogođenim CBAM-om, olakšavanje pristupa zelenom finansiranju i digitalizacija procesa izveštavanja kako bi se smanjili troškovi usklađivanja.

Struktura izvoza i preporuke za unapređenje konkurentnosti

Struktura izvoza Srbije pokazuje da električne mašine, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi generišu oko 30% ukupnog izvoza. Takva koncentracija povećava osetljivost na promene u evropskoj industriji, posebno automobilskoj. Analiza preporučuje podršku tehnološkom unapređenju domaćih malih i srednjih preduzeća, kako bi postali sertifikovani dobavljači i uključili se u proizvodnju složenijih komponenti. Na taj način, domaći proizvođači mogu ostvariti veći deo stvorene vrednosti u zemlji i bolje se pozicionirati u međunarodnim lancima snabdevanja.

Zaključak analize je da realizacija dodatnog izvoznog potencijala zahteva unapređenje institucionalne podrške, osavremenjavanje procesa i jačanje konkurentnosti, kako bi Srbija iskoristila sve dostupne prilike na globalnom tržištu smrznutog bobičastog voća i drugih izvoznih proizvoda.

Rast javnog duga nastavljen i u septembru, dok je odnos prema BDP-u ostao stabilan u poređenju sa avgustom

Javni dug Srbije iznosio je 41,96 milijardi evra na kraju septembra 2026. godine. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) bio je 43,3 odsto, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ovaj rezultat pokazuje stabilnost odnosa duga prema ekonomskoj aktivnosti, uprkos nominalnom rastu ukupnog iznosa.

Detalji kretanja javnog duga i poređenje sa prethodnim periodima

Na kraju avgusta 2026. godine javni dug dostigao je 41,93 milijarde evra, što je takođe predstavljalo 43,3 odsto BDP-a. Time je u septembru zabeležen blagi nominalni rast duga od 30 miliona evra. Ipak, procentualni odnos prema BDP-u ostao je nepromenjen. Krajem prethodne godine, javni dug iznosio je 39,34 milijarde evra, što je tada predstavljalo 43,7 odsto BDP-a. To ukazuje da je u poslednjih devet meseci došlo do povećanja nominalnog iznosa duga za više od 2,6 milijardi evra. S druge strane, učešće duga u BDP-u smanjeno je za 0,4 procentna poena, što sugeriše da je domaća privreda ostvarila određeni rast.

Javni dug Srbije i širi fiskalni kontekst

Javni dug predstavlja ukupne obaveze države po osnovu uzetih kredita, izdatih obveznica i drugih finansijskih instrumenata. Ovaj indikator je ključan za procenu fiskalne stabilnosti zemlje. Udeo javnog duga u BDP-u se često koristi da bi se ocenila održivost državnih finansija. Prema međunarodnim standardima, granica od 60 odsto BDP-a smatra se pragom fiskalne održivosti za zemlje Evropske unije. Srbija se, prema podacima za septembar, nalazi ispod ovog praga. To ukazuje na relativno povoljnu poziciju u poređenju sa mnogim zemljama regiona i Evropske unije.

Analiza trendova i značaj za ekonomski sektor

Kontinuirani rast nominalnog iznosa javnog duga posledica je potreba za finansiranjem budžetskog deficita i servisiranjem postojećih obaveza. Ipak, stabilan odnos javnog duga prema BDP-u sugeriše da je ekonomski rast uspeo da apsorbuje deo novog zaduživanja. To je posebno važno za investitore i rejting agencije koje prate fiskalnu disciplinu zemlje. Kao rezultat toga, održavanje udela javnog duga ispod 45 odsto BDP-a ostaje važno za očuvanje poverenja investitora i stabilnosti državnih finansija.

Perspektive i ključni fiskalni izazovi

Očuvanje stabilnog odnosa javnog duga prema BDP-u zahteva nastavak fiskalne discipline i pažljivo planiranje budžetskih rashoda. U narednom periodu, kretanje javnog duga će zavisiti od rasta BDP-a, dinamike budžetskih prihoda i troškova servisiranja postojećih obaveza. Ministarstvo finansija redovno objavljuje podatke o kretanju javnog duga, omogućavajući praćenje fiskalnih trendova i procenu dugoročne održivosti javnih finansija.

Italijanska bankarska grupa ostvarila je rekordne rezultate, najavila dividendu od 9,4 milijarde evra i nastavak rasta prihoda od kamata

Intesa Sanpaolo, vodeća italijanska bankarska grupa, ostvarila je neto dobit od 8,2 milijarde evra u prvih devet meseci 2026. godine. Neto dobit porasla je 8% na godišnjem nivou, dok je u trećem kvartalu zabeležen rezultat od 2,6 milijardi evra, što predstavlja najbolji treći kvartal u istoriji kompanije. Kompanija je saopštila da je po drugi put ove godine povećala projekciju neto dobiti za 2026. godinu na znatno više od 10 milijardi evra, uprkos poreskom efektu blizu milijardu evra prema italijanskom Zakonu o budžetu za 2026.

Prihodi porasli zahvaljujući diversifikovanom modelu

Rast neto dobiti ostvaren je zahvaljujući snažnim prihodima iz svih segmenata poslovanja. Prihodi od provizija i osiguranja porasli su 5%, dok su u trećem kvartalu povećani 6% u odnosu na isti period prethodne godine. Neto prihod od kamata porastao je 2%, a ukupni prihodi povećani su za više od milijardu evra. Očekuje se da će neto prihod od kamata u 2026. godini biti znatno viši od 15 milijardi evra, što ukazuje na nastavak pozitivnog trenda i u sledećoj godini.

Efikasnost i kvalitet portfolija među najboljima u Evropi

Operativni troškovi smanjeni su za 1,3% u odnosu na devet meseci 2025. godine, dok je odnos troškova i prihoda smanjen na 36,7%. To je najniža vrednost u prvih devet meseci za ovu banku i svrstava Intesa Sanpaolo među najefikasnije banke u Evropi. Anualizovani prinos na kapital (ROE) iznosi 21%, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) dostigao 26%. Zarada po akciji porasla je 10% na godišnjem nivou.

Pozicija na tržištu i planirane isplate akcionarima

Finansijska sredstva klijenata premašila su 1,5 biliona evra, što je rast od 100 milijardi evra na godišnjem nivou. Imovina pod upravljanjem porasla je 6%, krediti klijentima povećani su 4%, a direktni depoziti 8%. Intesa Sanpaolo je u prvih devet meseci odobrila 66,4 milijarde evra novih kredita, uključujući 15,1 milijardu evra za održivu tranziciju i 4,4 milijarde evra za inicijative sa pozitivnim društvenim uticajem. Banka će u 2026. godini isplatiti akcionarima ukupno 9,4 milijarde evra kroz dividende i otkup akcija, uz dividendni prinos od 7,5%. Privremena dividenda od 3,8 milijardi evra, odnosno 22 evrocenta po akciji, biće isplaćena 25. novembra.

Stabilnost, minimalan udeo nenaplativih kredita i akvizicija

Stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosi 13,1%, uključujući otkup sopstvenih akcija vredan 2,3 milijarde evra i racio isplate dobiti od 95%. Neto udeo nenaplativih kredita smanjen je na istorijski minimum od 0,8%, dok je anualizovani trošak rizika 19 baznih poena. Karlo Mesina, generalni i izvršni direktor banke, istakao je: „Ovi rezultati potvrđuju snagu našeg poslovnog modela i našu sposobnost da u potpunosti realizujemo Poslovni plan za period 2026–2029.“

Planirano preuzimanje Monte dei Paschi di Siena

Bankarska grupa je ponudila akviziciju Monte dei Paschi di Siena. Mesina je izjavio da će transakcija ojačati kapacitet grupe za upravljanje štednjom i podršku italijanskim preduzećima u zemlji i inostranstvu. Očekuje se da će nova grupa u 2029. godini ostvariti neto dobit veću od 16 milijardi evra, uz ukupne isplate akcionarima od oko 61 milijardu evra u periodu 2025–2029. Integracija će omogućiti ostvarenje ciljeva poslovnog plana tri godine ranije od predviđenog.