Artičoka i sikavica mogu pomoći kod masne jetre i prolećnog umora, uz preporuke travara Momčila Antonijevića

U periodu kada mnoge žene osećaju prolećni umor i žele da poboljšaju opšte zdravlje, masna jetra postaje česta tema. Jetra ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma, pa je važno održavati njeno pravilno funkcionisanje. Travar Momčilo Antonijević posebno naglašava vrednost gorkih biljaka za jetru, ističući: „Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko.“ Kao najbolji izbor preporučuje artičoku i sikavicu. Artičoka, čija sezona upravo počinje, bogata je antioksidansima cinarinom i silimarinom. Ove supstance podržavaju rad jetre, pomažu zaštiti od oštećenja, a mogu i povoljno uticati na snižavanje holesterola i triglicerida. Osim toga, artičoka može ublažiti tegobe sindroma iritabilnog creva, kao što su grčevi, nadutost i zatvor. Sikavica (poznata i kao badelj) sadrži silimarin, a po Antonijevićevim rečima: „Sikavica izuzetno blagotvorno deluje na našu jetru. Preporučujem je ne samo kod masne jetre, već i nakon žutice ili trovanja.“ On savetuje da se umesto čaja koristi suvi ekstrakt sikavice ili samlevene semenke, koje je najbolje dodavati u jogurt, kefir ili voćni džem, kako bi se maksimalno iskoristila korisna svojstva. Antonijević predlaže i dvonedeljni period svakodnevnog konzumiranja salata od samoniklog bilja, kao što su sremuš, list maslačka, jagorčevina i mišjakinja, uz malu količinu hladno ceđenog maslinovog ulja ili ulja od bundevinih semenki. Preterivanje u ulju treba izbegavati. Dodatno, preporučuje se upotreba prirodnog, nefiltriranog jabukovog sirćeta, koje može doprineti regulaciji šećera i smanjenju holesterola, posebno kod žena sa insulinskom rezistencijom. „Za osobe sa insulinskom rezistencijom, preporučujem da obrok započnu salatom sa dodatkom jabukovog sirćeta, jer vlakna i prirodne materije iz divljih jabuka pomažu pravilnom radu organizma“, ističe Antonijević. Iako prirodne biljke i promene u ishrani mogu doprineti oporavku i prevenciji, za preciznu dijagnozu i terapiju masne jetre važno je konsultovati lekara.

Opadanje kose je česta, ali prolazna posledica hemoterapije, a rast nove kose donosi pozitivne promene

Gubitak kose je jedna od najčešćih i emotivno zahtevnih nuspojava kroz koju mnoge žene prolaze tokom hemoterapije. Ova promena ne utiče samo na spoljašnji izgled, već može značajno narušiti i samopouzdanje. Razumevanje procesa opadanja i rasta kose pomaže ženama da se lakše prilagode promenama koje dolaze sa lečenjem. Hemoterapijski lekovi ciljaju brzorastuće ćelije, što uključuje i ćelije folikula dlake. Zbog toga se, pored kose na glavi, može javiti i gubitak trepavica, obrva i dlačica na telu. Neki lekovi češće izazivaju ovu nuspojavu, dok količina i brzina opadanja zavise od vrste terapije i doze. Opadanje obično počinje između druge i četvrte nedelje od početka terapije, a može se dešavati postepeno ili iznenada. Kod nekih žena dolazi do potpunog gubitka kose, dok kod drugih dolazi samo do proređivanja. Dobra vest je da je opadanje kose najčešće privremeno. Većina žena primeti početak rasta nove kose tri do šest meseci po završetku hemoterapije. Nova kosa može biti drugačije teksture ili boje – nekad tamnija, svetlija, kovrdžava ili čak gušća nego ranije, ali su te promene obično privremene. Kako ističe dr Ivana Petrović, onkolog: “Nova kosa je često gušća i zdravija, jer je organizam oslobođen stresa i toksina iz prethodnog perioda.” Iako ne postoji siguran način da se spreči opadanje kose, ponekad se tokom terapije koriste kape za hlađenje vlasišta, koje mogu smanjiti gubitak kose tako što hlade glavu i ograničavaju dotok leka do folikula dlake. Efikasnost ovih kapa varira i nisu prijatne za sve žene. “Uvek preporučujem razgovor sa lekarom o mogućim opcijama, kao i psihološku podršku u ovom periodu”, savetuje dr Petrović. Da bi se kosa što bolje sačuvala, savetuje se izbegavanje toplote, agresivnih šampona i bojenja kose tokom terapije. Marame, šeširi i perike mogu pomoći da se žena oseća prijatnije u svakodnevnim situacijama, dok blaga masaža vlasišta podstiče cirkulaciju i ublažava nelagodnost. Gubitak kose ne mora da znači gubitak identiteta ili ženstvenosti – mnoge žene upravo u ovom periodu otkriju snagu i novu perspektivu. Za sve informacije i savete vezane za gubitak kose ili druge nuspojave hemoterapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi

Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.

Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.

Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.

Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.