Bivši američki predsednik istakao je da je rat sa Iranom doveo do rasta cena goriva i uticao na izbore, ali smatra da je bio neophodan radi sprečavanja nuklearnog razvoja.

Donald Tramp saglasio se sa ocenom potpredsednika SAD Džej Di Vensa da je rat sa Iranom doprineo izbornom porazu republikanaca na međuizborima. Prema njegovim rečima, kratkoročno je to dovelo do rasta cena goriva, ali je smatrao da je sukob bio neophodan kako bi se sprečilo da Iran razvije nuklearno oružje. Ova izjava o ratu sa Iranom dala je novi pogled na razloge političkih posledica za republikance.

Tramp je novinarima na gradilištu nove balske dvorane u Beloj kući izjavio: „Mislim da je to uglavnom tačno, jer je kratkoročno malo podiglo cenu benzina“. Dodao je i da bi, čak i kada bi ponovo bio suočen sa istom situacijom, doneo istu odluku. „Kada bih morao ponovo da odlučujem, morao bih ponovo da uradim isto, jer je dugoročno to jedino rešenje. Ne možete dozvoliti Iranu da ima nuklearno oružje“, naglasio je Donald Tramp.

Tramp o uticaju rata sa Iranom na izbore

Potpredsednik SAD Džej Di Vens ranije je na društvenoj mreži Iks naveo da je rat sa Iranom glavni razlog izbornog poraza republikanaca. On je istakao da su birači nezadovoljni posledicama sukoba i da je to očigledno gotovo svima. Tramp je odgovorio da ga Vensova objava nije iznenadila i da razume njegov stav. “Znao sam kako se oseća u vezi sa tim. Mislim da je to bilo u redu”, rekao je Tramp.

Na pitanje novinara da li smatra da je rat bio vredan političke cene koju su republikanci platili na izborima, Tramp je odgovorio potvrdno. Pored toga, istakao je da ne žali zbog načina na koji je vodio kampanju pred međuizbore za Kongres. “Da sam ja bio na glasačkom listiću, pobedili bismo. Videli ste ljude, hiljade i hiljade njih na svakom skupu”, rekao je Tramp. On smatra da podrška koju je dobijao na predizbornim skupovima nije uspela da se prenese na republikanske kandidate.

Tramp o podršci birača i budućnosti administracije

Tramp je rekao da republikanski kandidati nisu uspeli da pridobiju birače koji su pokazivali podršku njemu lično. “Na tim skupovima bilo je toliko ljubavi, bilo je neverovatno. Nismo uspeli da tu podršku prenesemo na kandidate”, istakao je Tramp.

Upitan o mogućim promenama u administraciji nakon izbornog poraza republikanaca, Tramp je naglasio da ne razmatra smenu ministra odbrane Pita Hegseta. “Ne, mislim da radi veoma dobar posao”, rekao je Tramp. Takođe je naveo da nije čuo ništa o mogućnosti da Hegset preuzme mesto senatorke iz Tenesija Marše Blekburn, ukoliko ona postane guvernerka te savezne države. Uveren je da bi ministar bio veoma popularan na toj funkciji, ali o tome nije bilo zvaničnih informacija.

Opoziv i rad na projektima

Tramp je izjavio da nije zabrinut zbog mogućnosti da demokrate, koje će preuzeti većinu u oba doma Kongresa, pokrenu novi postupak njegovog opoziva. “Nisam zabrinut ni najmanje”, istakao je Tramp, dodajući da bi takav potez naštetio Demokratskoj stranci. Odbacio je i kritike zbog vremena koje posvećuje građevinskim projektima, rekavši da ga ti projekti opuštaju. “Volim to. Dobro je. Za mene je to opuštajuće”, objasnio je Tramp prilikom predstavljanja radova na novom objektu.

Na kraju, izjava Donalda Trampa o ratu sa Iranom, uticaju na izbore i njegovoj političkoj strategiji pokazuje da i dalje stoji iza svojih odluka. Međutim, posledice tog poteza, prema njegovom mišljenju, bile su neminovne i neophodne za dugoročnu bezbednost.

Nesreća se dogodila u zalivu Biskejn blizu državnog parka Bil Begs, a povređeni su prevezeni u bolnicu.

Jedna osoba je poginula, a dve su povređene kada je helikopter tipa “Robinzon R44 II” pao u zaliv Biskejn kod Majamija nešto pre podneva, saopštili su zvaničnici. Prema prvim informacijama, helikopter je učestvovao u letu tokom kojeg je fotografisano ovo područje. Nesreća se desila u blizini državnog parka Bil Begs i ostrva Ki Biskejn, potvrdila je kancelarija šerifa okruga Majami-Dejd.

Obalska straža Sjedinjenih Američkih Država zvanično je potvrdila da je jedna od tri osobe iz helikoptera izgubila život, dok su preostale dve prevezene u lokalni traumatološki centar radi ukazivanja pomoći. Njihovo zdravstveno stanje za sada nije bliže precizirano, a identitet osoba koje su se nalazile u letelici još uvek nije objavljen.

Detalji pada helikoptera u zaliv Biskejn

Prema saopštenju Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), radi se o helikopteru tipa “Robinzon R44 II” koji je bio angažovan na fotografisanju pejzaža u trenutku nesreće. Na snimcima sa mesta događaja vidi se prevrnuta letelica, potopljena u vodi sa dva žuta plovka pričvršćena za donji deo stajnog trapa. Ovi plovci služe da zadrže helikopter na površini vode u slučaju prinudnog sletanja.

Na lice mesta odmah su stigle ekipe Obalske straže i nekoliko lokalnih vatrogasnih službi, koje su učestvovale u izvlačenju i pružanju pomoći povređenima. Istraga o uzrocima nesreće je u toku, a dodatne informacije biće poznate nakon što nadležne službe završe uviđaj.

Reakcije i nastavak istrage

Zvaničnici za sada nisu objavili više detalja o identitetu stradalih i povređenih osoba. Takođe, nije jasno šta je dovelo do pada letelice u zaliv Biskejn, ali se očekuje da će istraga pod vođstvom NTSB-a rasvetliti sve okolnosti. U međuvremenu, javnost čeka više informacija o ovoj nesreći koja je potresla lokalnu zajednicu i podsetila na rizike vazdušnog saobraćaja iznad vodenih površina.

Osim toga, ovaj incident pokazuje koliko su važne mere bezbednosti prilikom letova iznad vode i značaj brze reakcije spasilačkih službi. Konačno, zvaničnici su apelovali na strpljenje dok traju analiza i prikupljanje svih relevantnih podataka.

Nacionalna železnička kompanija SNCF upozorava na otkazivanja vozova, dok se širom Francuske očekuju protesti i pojačane mere bezbednosti.

Francuska se priprema za veliki talas protesta zbog najavljenog generalnog štrajka, a prema najavama, biće značajnih poremećaja u saobraćaju. Nacionalna železnička kompanija SNCF najavila je otkazivanje jednog od deset vozova TGV, posebno u regionima i na području Pariza. Štrajk je zakazan za četvrtak, 5. novembar, a očekuje se da će zahvatiti brojne sektore širom zemlje, što je izazvalo zabrinutost među putnicima i građanima koji svakodnevno koriste železnički prevoz.

Sindikati i studentske organizacije pozvali su na nastavak mobilizacije sa zahtevima za povećanje plata i poboljšanje životnog standarda. Prema procenama teritorijalne obaveštajne službe, u regionalnim centrima očekuje se između 500.000 i 700.000 demonstranata. Ovi protesti bi mogli značajno uticati na svakodnevni život u Francuskoj, posebno u većim gradovima i oko glavnih saobraćajnih čvorišta.

Najavljeni poremećaji u železničkom saobraćaju

Kompanija SNCF istakla je da će tokom štrajka biti otkazano jedno od deset brzih vozova TGV, uz poremećaje i na regionalnim linijama. Takođe, očekuju se kašnjenja i smanjen broj vozova u pariskom regionu. Ove mere će najviše pogoditi putnike koji svakodnevno putuju na posao ili u školu. Iako su slični protesti ranije izazivali velike gužve, trenutna najava poremećaja u saobraćaju privlači posebnu pažnju zbog velike podrške javnosti zahtevima radnika i studenata.

Uoči samog štrajka, francuske vlasti su odlučile da pojačaju bezbednosne mere. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da će biti raspoređene mobilne policijske snage, uključujući specijalizovane jedinice, dronove i vodene topove. Osim toga, biće pojačane kontrole na železničkoj mreži, a operativna rezerva policije će biti uključena, dok su obuke odložene.

Podrška građana i reakcije vlasti

Prema istraživanju instituta Elabe, 57 odsto građana Francuske podržava najavljenu mobilizaciju, dok čak 88 odsto smatra opravdanim zahteve za povećanje kupovne moći. Takođe, 75 odsto građana podržava zahteve učenika i studenata. Ovakva podrška javnosti ukazuje na rastuće nezadovoljstvo zbog ekonomske situacije i standarda života.

Francuski ministar ekonomije Rolan Leskir izjavio je da je pitanje dodatnog povećanja minimalne zarade i dalje otvoreno, pored već planiranog usklađivanja od januara 2027. godine. Ministar rada Žan-Pjer Farandu izrazio je nadu da će biti moguće predstaviti mere za ponovno pokretanje rasta zarada. Premijer Sebastijan Lekorni najavio je da će sledeće nedelje biti održan prvi sastanak radne grupe za reformu sistema Parcoursup, a prve preporuke očekuju se tokom novembra.

Bezbednosne mere i promene trasa protesta

Policijska prefektura u Parizu zabranila je prvobitno predloženu trasu protesta od Bastilje do Trga Konkord i predložila alternativnu rutu između Trga Republike i Trga Nacije. Slične zabrane i izmene ruta najavljene su i u drugim gradovima, uključujući Ruan. Vlasti ostaju “izuzetno oprezne” kako bi sprečile ponavljanje nasilja i pljački zabeleženih tokom prethodnih protesta. Portparolka vlade Mod Brežon istakla je da će vlasti na zahteve demonstranata odgovoriti dijalogom i konkretnim merama, dok je posebno naglašena potreba za održavanjem bezbednosti tokom najavljenih okupljanja.

Najavljeni štrajk i protesti predstavljaju jedan od najvećih izazova za francuske vlasti u poslednjim mesecima. Poremećaji u saobraćaju, naročito u železničkom prevozu, mogli bi uticati na svakodnevni život miliona građana, dok organizatori ističu da će mobilizacija biti nastavljena sve dok se njihovi zahtevi ne ispune.