Nepredvidivi šokovi i paroksizmi pokazuju ranjivost finansijskih sistema i tržišta, bez mogućnosti potpune kontrole

Uprkos uloženim naporima da se realnost prikaže kroz precizne algoritme i grafikone, teorija haosa ukazuje na ograničenja ekonomske prognoze i planiranja. Fenomeni kao što su iznenadne prirodne katastrofe, globalne pandemije ili finansijski slom, izazivaju neizvesnost i pokazuju koliko je svet nepredvidiv. Ovi šokovi često utiču na finansijske tokove, poslovanje kompanija i stabilnost tržišta, jer ni najnaprednije analize ne mogu da predvide sve promene.

S jedne strane, ekonomski akteri nastoje da smanje rizik merenjem i planiranjem svakog aspekta poslovanja. Na taj način, kompanije i institucije koriste sofisticirane modele da procene buduća kretanja, ali su i dalje izložene paroksizmima. Paroksizam, termin iz nauke, označava iznenadne i intenzivne promene izazvane dugotrajnim nakupljanjem malih uzroka, što je analogno iznenadnim krizama na tržištima kapitala ili naglim padovima potrošnje.

Efekat leptira i teorija haosa u ekonomiji

Teorija haosa, koju je razvio američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc, pokazuje da mali događaji mogu imati dramatične posledice. Efekat leptira, metafora kojom se opisuje kako treptaj krila leptira u Brazilu može izazvati tornado u Teksasu, ilustrativno prikazuje osetljivost složenih sistema na početne uslove. U ekonomiji, to znači da sitne promene u politici, regulativi ili tržišnom sentimentu mogu pokrenuti lavinu posledica, poput naglih promena kursa ili cene akcija.

Zbog toga, finansijski sistemi, i pored stalnog praćenja parametara, ostaju ranjivi na iznenadne šokove. Takođe, nijedna analiza ne može sa apsolutnom sigurnošću da predvidi razvoj događaja, jer je nemoguće izmeriti i obuhvatiti sve početne uslove u realnom vremenu.

Slučajnost i kvantna mehanika kao izazov za ekonomske modele

Pored teorije haosa, kvantna mehanika dodatno komplikuje mogućnost savršene kontrole. Naučnici poput Nils Bora i Verner Hajzenberga dokazali su da je na nivou mikročestica slučajnost osnovna karakteristika prirode. Hajzenbergov princip neodređenosti pokazuje da je nemoguće istovremeno precizno izmeriti i položaj i brzinu čestica, što se može uporediti sa nemogućnošću preciznog predviđanja svih ekonomskih pokazatelja.

Kao rezultat, svaki pokušaj da se ekonomski sistemi modeliraju sa potpunom preciznošću suočava se sa fundamentalnim ograničenjima. U stvarnosti, iznenadni šokovi i nepredvidivi događaji mogu značajno uticati na kompanije, investitore i čitave sektore, bez obzira na nivo tehnološke razvijenosti ili dostupnost podataka. To potvrđuje da je iluzija o savršenoj kontroli često opasna, jer može dovesti do pogrešnih odluka i dodatnog rizika za privredu.

Više od 40 javnih preduzeća imalo je račune u Alta banci, ali ključna sredstva ostala su zaštićena

Državna preduzeća iz Srbije izjavila su da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon stečaja Alta banke. Ključna sredstva većine ovih firmi nalazila su se na računima u drugim bankama, dok su depoziti u Alta banci bili ograničeni. Stečaj Alta banke pokrenut je 3. novembra 2026. godine, nakon što je njen vlasnik Davor Macura priveden zbog sumnje da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Uticaj stečaja Alta banke na državna preduzeća

Više od 40 javnih preduzeća i desetine firmi u državnom vlasništvu imale su račune u Alta banci. Među njima su Telekom Srbija, Pošta Srbije, EXPO 2027 i Naftna industrija Srbije (NIS). Telekom Srbija je potvrdio da je imala jedan dinarski i jedan devizni račun u Alti, ali da preko njih nije obavljala redovan platni promet. Depoziti Telekoma u ovoj banci iznosili su ispod 50 hiljada evra, što kompaniju nije izložilo značajnim rizicima. Pošta Srbije je saopštila da je likvidno i solventno preduzeće i da aktuelna situacija na bankarskom tržištu ne utiče na njeno tekuće poslovanje. EXPO 2027 je naveo da se u trenutku otvaranja stečaja na računima u Alta banci nalazilo oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava. Ovakva raspodela sredstava omogućila je kompaniji da zadrži stabilnost i likvidnost.

Finansijska zaštita i likvidnost preduzeća

Uporedo sa tim, NIS je imao dva računa u Alta banci, ali bez značajnih suma novca. Kompanija je transakcije obavljala preko drugih banaka, čime je smanjen rizik. Ministarstvo poljoprivrede i Sekretarijat za finansije Vojvodine takođe su bili klijenti banke. Sekretarijat je potvrdio da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, pa budžet nije bio ugrožen. Gradovi Beograd, Leskovac, Vranje i Bor imali su račune, ali nisu odgovorili na pitanja o visini sredstava. Grad Prokuplje je naveo da u momentu ukidanja dozvole nije imao račun u banci. Elektroprivreda Srbije (EPS) je istakla da je, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alta banci bilo manje od 0,5 odsto njenog mesečnog priliva od naplate struje. EPS je najavio da će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku, dok se dominantan deo platnog prometa odvija preko Poštanske štedionice.

Dalji koraci i zaštita deponenata

Deponenti sa iznosima do 50.000 evra dobiće sredstva preko Poštanske štedionice, dok će svi klijenti sa većim sumama svoja potraživanja ostvarivati kroz stečajni postupak. Narodna banka Srbije je navela da se finansijsko stanje Alta banke znatno pogoršalo i da su interesi deponenata bili ugroženi. Kao rezultat, stečaj je bio neophodan kako bi se zaštitili interesi klijenata i stabilnost finansijskog sistema. Ova situacija pokazuje važnost diversifikacije bankarskih računa za državna preduzeća i ukazuje na potrebu za kontinuiranim praćenjem rizika u finansijskom sektoru.

Nikola Altiparmakov upozorava da ekonomska politika mora da se menja, dok klijenti Alta banke dobijaju povraćaj depozita do 50.000 evra

Fiskalni savet Srbije saopštio je da model ekonomskog razvoja Srbije, zasnovan na velikim stranim i javnim investicijama, dostiže svoje granice. Nikola Altiparmakov, član Saveta, izjavio je da promene u ekonomskoj politici moraju da se sprovedu brzo, jer trenutna strategija više nije održiva. Povodom propasti Alta banke, Altiparmakov je naglasio da korisnici drugih banaka nemaju razloga za zabrinutost, jer je ova banka činila svega tri odsto sektora, što je na nivou statističke greške.

Klijenti Alta banke dobiće povraćaj osiguranih depozita do iznosa od 50.000 evra. Sume iznad tog limita biće predmet naplate iz stečajne mase po okončanju stečajnog postupka. Altiparmakov je istakao da javna preduzeća nemaju prednost nad privatnim deponentima. Zbog toga će, kao i u slučajevima Agrobanke i Univerzal banke pre više od decenije, poreski obveznici snositi deo troškova.

Model stranih investicija dostiže maksimum

Prema rečima Altiparmakova, aktuelni model rasta, zasnovan na velikim direktnim stranim i javnim investicijama, doseže svoj maksimum najkasnije do 2027. godine, odnosno do održavanja Ekspa. Fiskalni savet godinama upozorava da Srbija ulazi u ekonomski ćorsokak, jer više nije moguće osloniti se na isti izvor rasta. “Koja god da je vlada u pitanju, moraće da sprovede zaokret u ekonomskoj politici. Šteta je što nismo ranije započeli ove promene, jer bi reforme bile lakše i efikasnije”, naveo je Altiparmakov.

On je naglasio da profesionalan i nezavisan rad institucija podrazumeva kritičko sagledavanje celokupne slike. Tako je, prema njegovim rečima, neophodno analizirati sve godine ekonomskog rasta, a ne selektivno prikazivati rezultate. “Da Srbija ima impresivan rast tokom dužeg perioda, životni standard ne bi zaostajao za Bugarskom i Rumunijom”, istakao je Altiparmakov.

Isplativost velikih državnih projekata i štedne obveznice

Govoreći o projektu Ekspo, Altiparmakov je rekao da Fiskalni savet nije dobio mogućnost da sprovede studiju isplativosti prilikom prijave Srbije za izložbu. On smatra da bi rezultat takve analize verovatno bio negativan, što bi pokazalo da projekat nije održiv iz ugla dugoročnog rasta. Ipak, kako je naveo, sada je racionalno da se pripreme nastave, uz proveru eventualnih malverzacija, kako bi nova vlada i država bile predstavljene na najbolji način.

Plan Studentske liste da izdavanjem štednih obveznica stvori alternativu bankarskom sektoru takođe je komentarisao Altiparmakov. On ocenjuje da uspeh tog modela zavisi od interesovanja građana, budući da štedne obveznice nude višu kamatu od tradicionalne štednje u bankama. Pored toga, Altiparmakov je kritikovao izjave rukovodstva Narodne banke Srbije, navodeći da su ekonomski uspesi prikazani selektivno, bez osvrta na moguće rizike, dok je istovremeno stigla vest o propasti Alta banke.

Kao rezultat, Fiskalni savet insistira na hitnoj promeni ekonomske politike i većoj transparentnosti velikih državnih projekata. Srbija, kako navode, mora da prilagodi svoj model rasta i otvori više prostora za razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća.