Prema izveštajima sa lica mesta, dugotrajna čekanja izazvana su sporom oko finansiranja DHS, što je dovelo do problema sa osnovnim uslovima na aerodromu

Putnici na Međunarodnom aerodromu Džordž Buš u Hjustonu suočavaju se sa višesatnim čekanjima na sigurnosnim kontrolama, usled aktuelnog spora oko finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) u Sjedinjenim Američkim Državama. Nedostatak osoblja Uprave za bezbednost u saobraćaju (TSA), prema izveštajima novinara sa lica mesta, doveo je do stvaranja dugih redova u više terminala ovog aerodroma.

U utorak, redovi za proveru bezbednosti u terminalu E protezali su se kroz tri nivoa zgrade, uključujući i deo van glavnog terminala. Prema zapažanjima izveštača, linije su se prostirale oko stajališta za autobuse, kao i kroz podzemne prolaze koji povezuju terminale. U terminalu A, red je prelazio tri nivoa i vodio kroz podzemni koridor bez pristupa hrani, vodi, klimatizaciji i toaletima, uz ograničen pristup mobilnim mrežama. Putnici su iz tog dela nastavljali uz pokretne stepenice do zone za preuzimanje prtljaga, zatim još jednom do trećeg sprata gde se nalazi izdavanje karata.

Prema izjavama putnika, čekanja su trajala i do pet sati, a mnogi nisu uspeli da stignu na svoje letove, te su morali da ih ponovo rezervišu po prolasku kontrole. Tokom dana, službene objave sa razglasa savetovale su onima čija su poletanja planirana u naredna četiri sata da pokušaju da promene letove. Posmatrači su naveli da su među putnicima bile porodice sa malom decom, dojenčad i kućni ljubimci u transporterima, koji su zajedno sa ostalima čekali u uslovima bez osnovnih potrepština.

U trenutnom kontekstu, spor oko finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost doveo je do smanjenih kapaciteta TSA na velikim američkim aerodromima, što je dodatno opteretilo postojeće resurse i uzrokovalo brojne logističke probleme. Nema informacija o eventualnim incidentima tokom čekanja, a nadležne službe nisu saopštile kada bi situacija mogla biti rešena.

Ova situacija ukazuje na posledice institucionalnih sporova na svakodnevno funkcionisanje ključnih infrastruktura i izaziva zabrinutost zbog mogućih rizika za putnike, posebno u uslovima kada osnovne usluge poput vode i klimatizacije nisu dostupne tokom dužih zadržavanja.

Ministri apeluju na građane da smanje potrošnju, dok Švedska najavljuje privremeno smanjenje poreza

Zbog naglog rasta cena goriva u Skandinaviji, uslovljenog krizom na Bliskom istoku, vlasti Danske, Norveške, Švedske i Finske objavile su mere i preporuke u cilju ublažavanja udara na građane. Cene bezolovnog benzina 95 u Danskoj uskoro bi mogle dostići 2,30 evra po litru, dok u Norveškoj dizel na nekim pumpama već košta 2,65 evra.

Danski ministar energetike Lars Ogard izjavio je da, iako se cene povećavaju, za sada nema potrebe za kriznim merama kao 1972. godine kada su vozači morali da ostave automobile parkirane. “Ako malo popustite pritisak na gas, smanjićete i pritisak na novčanik. Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo”, rekao je Ogard i dodao da Danska ima rezerve za oko 80 dana potrošnje, a snabdevanje je stabilno.

U ruralnim delovima Norveške, gde se više koristi fosilno gorivo zbog slabije razvijenog javnog prevoza, lokalni političari su pozvali na intervenciju zbog rekordnih cena i uticaja na porodične budžete i opstanak preduzeća. Građani izražavaju nezadovoljstvo činjenicom da Norveška, iako ima velike naftne rezerve, mora da prihvati tržišne cene goriva.

Švedska vlada je najavila privremeno smanjenje poreza na benzin i dizel za oko 30 centi po litru od 1. maja do 30. septembra, uz dodatne subvencije za struju domaćinstvima. Premijer Ulf Kristerson izjavio je da su ove mere odgovor na pritisak globalnog tržišta i da su ukupni troškovi interventnog paketa oko 300 miliona evra. Za sprovođenje smanjenja poreza potrebno je odobrenje Evropske komisije.

U Finskoj je cena benzina premašila 2 evra po litru, ali premijer Petteri Orpo najavio je da vlada za sada ne planira slične intervencije kao Švedska, uz napomenu da pažljivo prate situaciju i procenjuju dalje korake. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se kriza produži, cene mogle nastaviti da rastu.

“Korišćenje rezervi nafte verovatno neće imati veliki uticaj na cenu goriva, jer je svetska potrošnja mnogo veća od puštenih količina”, izjavio je finski analitičar Peter Lund.

Prema zvaničnim izjavama, snabdevanje tržišta gorivom u Skandinaviji za sada je stabilno, ali visoke cene nastavljaju da opterećuju građane i privredu, dok se dalji potezi vlada donose u zavisnosti od razvoja situacije.

Zvanični podaci izborne komisije potvrđuju da je američki predsednik glasao na daljinu, iako je ranije ukazivao na probleme sa ovim načinom glasanja

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država glasao je putem pošte u specijalnim izborima održanim u saveznoj državi Floridi, potvrđuju izborne vlasti okruga Palm Bič. Prema zvaničnim informacijama, predsednik je svoj glas poslao putem pošte u izborima za predstavnika 87. distrikta u državnoj skupštini Floride. Izborna komisija okruga Palm Bič navodi da je zahtev za glasački listić upućen 14. marta 2026. godine, a da je glasanje zabeleženo i prebrojano dan kasnije. Tokom tog perioda predsednik se nalazio u svom rezidencijalnom objektu u Palm Biču, gde je postojala mogućnost ličnog glasanja u ranim terminima.

Nakon što je glasao na ovaj način, predsednik je tokom sastanka posvećenog bezbednosti u Memfisu 23. marta izjavio da, prema njegovom mišljenju, glasanje putem pošte može biti povezano sa prevarama i pozvao na preispitivanje ove izborne prakse. U istom periodu, predsednik je javno podržao republikanskog kandidata za kog je glasao u pomenutim izborima.

Podaci iz Floride pokazuju da je predsednik i tokom prethodnih izbornih ciklusa koristio mogućnost glasanja na daljinu. Zvanični izvori navode da su ovakvi postupci deo važećeg izbornog procesa u toj saveznoj državi, gde je glasanje putem pošte dostupno svim registrovanim biračima pod određenim uslovima.

Ova situacija izazvala je pažnju javnosti i bila predmet izveštavanja međunarodnih medija, jer je u više navrata predsednik iznosio sumnje u regularnost glasanja poštom. Zvanične institucije i izborne komisije u SAD ističu da se ovakav način glasanja koristi decenijama i da postoje procedure za verifikaciju i zaštitu integriteta izbornog procesa.

U kontekstu specijalnih izbora u Floridi, predsednik je javno podržao republikanskog kandidata i iskoristio pravo na glasanje na daljinu, što je potvrđeno u zvaničnim evidencijama izborne komisije. Pitanja o bezbednosti i transparentnosti izbornog procesa i dalje su tema političkih diskusija u SAD, dok nadležni organi nastavljaju da primenjuju postojeće zakonske procedure.