Porodica dečaka K. P. (11) iz Herceg Novog optužena je za ubistvo u Kanadi, a ključnu ulogu imala je njegova polusestra iz Beograda.

Ubistvo dečaka u Kanadi potreslo je javnost nakon što su članovi njegove porodice optuženi za ovaj zločin. K. P., dečak od 11 godina poreklom iz Herceg Novog, nestao je u septembru prošle godine u Kanadi. Istraga je otkrila da je ubistvo počinjeno još pre nego što je njegov nestanak prijavljen.

Polusestra iz Beograda bila je prva koja je posumnjala da nešto nije u redu kada nije mogla da stupi u kontakt sa dečakom. Njena zabrinutost naterala je porodicu da pozove lokalne vlasti i pokrene potragu, što je kasnije dovelo do otkrića strašne istine.

Istraga i optužnice protiv članova porodice

Nakon prijave nestanka, policija u Kanadi pokrenula je opsežnu potragu. Prvi tragovi ukazali su da dečak nije u kontaktu sa porodicom. Potraga je trajala mesecima, uključujući i kampanju sa bilbordima. Slučaj je dobio oznaku visokorizičnog nestanka i prebačen je Jedinici za teška krivična dela policije Bernabija.

Istražitelji su proveravali informacije članova porodice, ali bez uspeha. Prelomni trenutak bio je u junu 2026. godine kada je slučaj preuzeo Integrisani tim za istragu ubistava (IHIT). U saradnji sa drugim policijskim jedinicama, pronašli su posmrtne ostatke dečaka i utvrdili njegov identitet.

Detalji zločina i uloge optuženih

Policija veruje da se zločin dogodio još tokom 2025. godine, čak pre prijave nestanka. B. B. (51) osumnjičen je za ubistvo drugog stepena i skrnavljenje ljudskih ostataka, dok je S. B. (46) optužena za teško ubistvo iz nehata. Oboje su poreklom iz Herceg Novog, a sa dečakom su bili u bliskom srodstvu. Međutim, policija nije otkrivala tačan odnos zbog zaštite podataka.

Narednica Freda Fong iz IHIT-a navela je: „Navodni događaj koji je doveo do dečakove smrti dogodio se pre nego što je prijava o nestanku stigla u policiju. Ovo nije bio incident sa nepoznatom osobom, niti slučajan događaj.”

Ključna uloga porodice iz Srbije i Crne Gore

Važnu ulogu u razotkrivanju slučaja imala je dečakova polusestra iz Beograda. Ona je uporno pokušavala da dođe do odgovora i alarmirala porodicu kada nije mogla da ga kontaktira. Rođaci iz Srbije i Crne Gore opraštaju se javno od mališana, ističući da je bio pametan, govorio oba jezika i bio veoma vezan za svog oca, koji je preminuo od koronavirusa.

„Bio je lep i pametan dečak. Govorio je savršeno engleski i srpski. Kao mali je voleo da vozi bicikl s ocem i bio je pun života, kao i svako dete“, rekao je jedan od rođaka. Porodica sada čeka da ga, ako bude moguće, sahrane pored oca.

Policija je uhapsila direktora RHMZ, njegovu suprugu i sina zbog sumnje na pranje novca kroz nekretnine u Srbiji i Crnoj Gori.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) uhapšen je u Beogradu. Uhapšeni su i njegova supruga i sin. Policija je sprovela akciju po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva.

Osumnjičeni se terete da su, u periodu od novembra 2019. do novembra 2024, učestvovali u pranje novca u Beogradu, Čačku, Užicu, Bajinoj Bašti i Crnoj Gori. Navodi se da su preneli i konvertovali imovinu u iznosu od najmanje 650.000 evra znajući da potiče iz kriminalnih aktivnosti. Cilj je bio prikrivanje nezakonitog porekla imovine.

Sumnje na pranje novca i skrivanje imovine

Policija navodi da su protiv svih troje podnete krivične prijave za pranje novca, prema članu 245 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika. Pored toga, direktor RHMZ se tereti za neprijavljivanje imovine i prihoda, kao i za davanje lažnih podataka o imovini, po članu 101 Zakona o sprečavanju korupcije.

Postoje osnovi sumnje da je direktor, kao javni funkcioner, u više navrata uplaćivao gotovinu na svoje račune otvorene u jednoj banci. Ukupna suma iznosi 41.878.195 dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka. Tim novcem su, kako se navodi, kupljene nekretnine u Beogradu, Užicu i Crnoj Gori. Međutim, on nije prijavio uvećanje imovine Agenciji za sprečavanje korupcije, uprkos obavezi iz člana 69. Zakona o sprečavanju korupcije.

Uloga članova porodice u transakcijama

Supruga direktora je, prema sumnjama, od juna 2021. do 2023. godine prenela najmanje 227.548 evra nepoznatog porekla. Novac je korišćen za kupovinu stanova, garažnog mesta i poslovnog prostora u Čačku i Crnoj Gori. Sin je, kako se navodi, u junu 2021. godine prebacio najmanje 1,5 miliona dinara za kupovinu stana u Crnoj Gori.

Takođe, postoji sumnja da su direktor i njegova supruga, 22. novembra 2024. u Čačku i 28. novembra 2024. u Crnoj Gori, preneli imovinu sa znanjem da potiče iz kriminalne delatnosti. Kod javnog beležnika u Čačku su, kroz ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, sinu preneli vlasnička prava na više stanova, garažnih mesta, katastarskih parcela i jednog poslovnog prostora.

Dalji postupak i zadržavanje osumnjičenih

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati. U tom periodu će biti privedeni na saslušanje Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Pranje novca u Beogradu, kao i transakcije u drugim gradovima i Crnoj Gori, deo su šire istrage koja za cilj ima suzbijanje korupcije i otkrivanje nezakonitih tokova novca. Očekuje se da će istraga rasvetliti sve detalje u vezi sa ovim slučajem.

Policija privela direktora i dve kolege zbog transfera 650.000 evra kroz nekretnine u Srbiji i Crnoj Gori

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) uhapšen je zajedno sa još dvojicom svojih saradnika zbog sumnje na pranje novca kroz nekretnine. Kako se navodi, policija ih je privela u Beogradu, Čačku, Užicu, Bajinoj Bašti i Crnoj Gori, a postupak traje od novembra 2019. do novembra 2024. godine. Sumnja se da su ukupno preneli i konvertovali najmanje 650.000 evra, svesni da je novac stečen kriminalnim aktivnostima, kako bi prikrili njegovo poreklo.

Detalji slučaja pranje novca kroz nekretnine

Osumnjičeni se terete za krivično delo pranje novca, prema članu 245 Krivičnog zakonika, kao i za neprijavljivanje imovine i prihoda. Posebno se direktoru RHMZ stavlja na teret i davanje lažnih podataka o imovini, prema članu 101 Zakona o sprečavanju korupcije. Pored toga, postoje osnovi sumnje da je direktor u tom periodu izvršio brojne gotovinske uplate bez poznatog porekla — ukupno 41.878.195 dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka — na svoje račune u jednoj banci. Taj novac je, kako se sumnja, koristio za kupovinu nekretnina u Beogradu, Užicu i Crnoj Gori. Takođe, nije prijavljivao bitne promene imovine Agenciji za sprečavanje korupcije, što mu je bila zakonska obaveza kao javnom funkcioneru.

Uloge saradnika i novi dokazi

Jedan od njegovih saradnika, prema navodima, u periodu od juna 2021. do 2023. godine preneo je najmanje 227.548 evra bez zakonitog porekla, ulažući u više stanova, garažno mesto i poslovni prostor u Čačku i Crnoj Gori. Drugi saradnik je, kako se navodi, u junu 2021. godine prebacio iznos od najmanje 1,5 miliona dinara za kupovinu stana u Crnoj Gori. Pored toga, postoje dokazi da su direktor i jedan saradnik krajem novembra 2024. godine preneli imovinu u Čačku i Crnoj Gori, znajući da ona potiče iz kriminalnih aktivnosti. U Čačku su kod javnog beležnika zaključili ugovor kojim su saradniku ustupili sva prava na više stanova, garažnih mesta, katastarskih parcela i jedan poslovni prostor.

Dalje procedure i pravni koraci

Svim osumnjičenima određeno je zadržavanje do 48 sati. U tom roku biće privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Ovaj slučaj pokazuje koliko su ozbiljni rizici u vezi sa pranje novca kroz nekretnine, posebno kada su umešani javni funkcioneri. Postupak će se dalje voditi pred nadležnim organima, a javnost će biti obaveštavana o novim informacijama.