U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju izbori za Kongres, a Tramp poručuje da očekuje bolje rezultate nego što se misli.

U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju takozvani “midterm elections”, odnosno izbori na polovini predsedničkog mandata koji odlučuju ko će u narednom periodu imati kontrolu nad Kongresom SAD. Ovi izbori obuhvataju izbor svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od ukupno 100 senatora, što znači da će američki građani danas imati priliku da značajno utiču na političku ravnotežu u zemlji.

Prema zvaničnim podacima, pravo glasa ima oko 250 miliona građana. Na ovim izborima, republikanci trenutno drže većinu u oba doma Kongresa, ali analize pokazuju da bi izborni rezultati mogli doneti promenu tog odnosa.

Ko ima prednost na izborima za Kongres?

Prema poslednjim anketama, demokrate imaju prednost u trci za Predstavnički dom, dok je borba za kontrolu Senata neizvesnija. Opozicija pokušava da iskoristi nezadovoljstvo dela građana politikom predsednika Donalda Trampa, rastom troškova života i aktuelnim tenzijama sa Iranom kako bi osvojila većinu i ograničila moć aktuelnog predsednika.

S druge strane, Donald Tramp je u poslednjim nedeljama intenzivno vodio kampanju, pozivajući svoje pristalice da podrže republikanske kandidate. U jednoj od izjava, Tramp je poručio da će rezultati biti “bolji nego što mislite”, dok je u isto vreme kritikovao stavove evropskih država u odnosu na SAD.

Šta znače rezultati za američku politiku?

Ishod ovih izbora imaće veliki značaj za dalji tok američke politike. Ako demokrate osvoje većinu u barem jednom domu Kongresa, mogle bi znatno da otežaju sprovođenje Trampove politike do kraja njegovog predsedničkog mandata.

Međutim, ukoliko republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, Trampova administracija će imati veće šanse da nastavi sa trenutnim pravcem vođenja države. U svakom slučaju, rezultati ovih izbora pratiće se sa velikom pažnjom, kako u SAD, tako i širom sveta.

Pored toga, izlaznost birača i odnos snaga između dve najveće stranke pokazuju koliko je američko društvo trenutno podeljeno kada su u pitanju ključna politička pitanja. Očekuje se da će rezultati izbora biti poznati tokom narednog dana, a posledice će se osećati tokom čitave druge polovine Trampovog mandata.

Premijer Albanije suočava se sa studentima koji protestuju već 22 dana u Tirani i traže njegovu ostavku.

Edi Rama, premijer Albanije, komentarisao je studentske proteste koji traju već 22 dana u Tirani. Protesti su počeli 13. oktobra ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija. Prema njegovim rečima, demonstranti odbijaju dijalog i zahtevaju njegovu ostavku, dok jasni zahtevi ostaju nedefinisani.

Studentski protesti u Tirani: bez dijaloga sa Vladom

Rama je naveo da za sada nema dijaloga između Vlade i studenata. “Nije lako protestovati. Zbog čega protestujete? ‘Ne želimo da razgovaramo sa tobom, treba da odeš’. Izvinite, niste vi meni dali ovaj posao. Hajde da razgovaramo, spreman sam da vas saslušam. Nema dijaloga, nema razgovora”, rekao je Rama u intervjuu za albanski Juronjuz. Prema njegovim rečima, suština problema je u tome što sve više ljudi na ulicama traži njegov odlazak.

Zašto studenti protestuju i šta traže?

Protesti u Tirani okupljaju studente, ali i profesore koji su obustavili nastavu na fakultetima. Studenti, prema izjavama, zahtevaju ostavku premijera, ali i bolje uslove rada. Međutim, Rama je istakao da demonstranti ne iznose jasne zahteve osim smene Vlade. On je naglasio važnost razumevanja građana, ističući: “Važno je razumeti ljude, ne početi tako što ćete pokazivati ko je kriv, već ih saslušati i razumeti šta nije u redu i šta ti ljudi zaista žele. To je demokratija, to je sloboda. Ljudi imaju pravo da rade ono što smatraju da treba”.

Rama: Protesti me pogađaju, ali tražim rešenja

Na pitanje da li protesti utiču na njega, Rama je odgovorio potvrdno. On je rekao da nastoji da razume kako da uradi više i bolje za građane. Takođe, premijer je ukazao na to da je Albanija veoma uspešna u turizmu, ekonomskom rastu i na putu ka Evropskoj uniji, ali da ljudi traže više od onoga što ekonomija pruža. “Albanija je veoma uspešna kada je reč o turističkim rezultatima i ekonomskom rastu, na putu ka EU i u mnogim drugim oblastima. Ali, s druge strane, ljudi traže više od onoga što ekonomija stvara”, naveo je Rama.

Podrška profesora i nastavak protesta

Profesori su podržali studente i obustavili nastavu na fakultetima. Protesti ispred Ministarstva obrazovanja i državnih institucija u Tirani nastavljaju se, dok premijer Rama i dalje poziva na dijalog. S druge strane, studenti ostaju pri svojim zahtevima, insistirajući na ostavci Vlade i boljim uslovima. Pitanje ostaje da li će doći do razgovora i mogućeg kompromisa ili će protesti trajati još duže.

Najnovije ankete pokazuju da demokrate vode u ključnim saveznim državama, uključujući Severnu Karolinu, Ohajo i Teksas.

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja u SAD, sudbina većine u Kongresu odlučuje se u jedanaest ključnih saveznih država, dok demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca donosi izuzetno povoljne pokazatelje uoči izbornog dana. Rezultati anketa ukazuju da kandidati Demokratske stranke beleže vođstvo ne samo u tradicionalno promenljivim sredinama, već i u izrazito konzervativnim državama.

Tako, u Severnoj Karolini, kandidat demokrata Kuper ima čak četrnaest procenata prednosti, dok u Ohaju Braun vodi sa pet procenata više u odnosu na svog protivnika. U Teksasu, na Aljasci i u Kanzasu, gde su tradicionalno republikanci imali jaku podršku, kandidati Demokratske stranke ostvaruju iznenađujuću prednost ili vode uoči samog glasanja. Ovakav razvoj događaja izaziva dodatnu neizvesnost i zabrinutost unutar redova Republikanske stranke, koja se suočava sa ozbiljnim izazovima u državama koje su do sada bile njihova čvrsta uporišta.

Demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca

Osim pomenutih država, istraživanja beleže tesne trke i u Mejnu, Ajovi, Mičigenu, Nju Hempširu, Južnoj Karolini i Džordžiji. U pojedinim sredinama, kao što je Južna Karolina, kandidati Grejam i Endruz stoje potpuno izjednačeni prema poslednjim rezultatima anketa. Zbog toga i demokrate i republikanci ulažu dodatne napore u završnici kampanje kako bi motivisali svoje birače da izađu na birališta.

Važno je napomenuti da, iako ankete pokazuju prednost demokrata, statistička greška i dalje može uticati na konačne rezultate. Međutim, opšti trendovi i kretanja daju veliko samopouzdanje predstavnicima Demokratske stranke, koji veruju da bi ovakva situacija mogla da im donese većinu u gornjem domu Kongresa.

Ključne države odlučuju većinu u Kongresu

Tok glasanja u navedenim izbornim jedinicama odrediće budući odnos snaga u Kongresu. Zbog toga su izborni štabovi obe strane uložili poslednje napore kako bi animirali što veći broj birača. Kako ističu analitičari, demokratama prednost i u nekadašnjim uporištima republikanaca mogla bi da bude odlučujući faktor koji će promeniti političku mapu Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je potrebno sačekati zvanične rezultate izbora, jer se pojedine trke mogu završiti u korist bilo koje strane. Uprkos tome, trenutni podaci istraživanja ukazuju na moguću promenu ravnoteže snaga u američkom Kongresu, a rezultat će imati značajan uticaj na buduću političku dinamiku u zemlji.