Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje najavljuje da isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra, a raspored zavisi od kategorije penzionera.

Isplata penzija u novembru biće sprovedena prema tačno utvrđenom rasporedu, prema saopštenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Oktobarske penzije korisnicima će početi da pristižu od utorka, 3. novembra, ali tačan datum isplate zavisi od kategorije penzionera i načina na koji primaju svoja primanja.

Pre svega, penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti prvi će dobiti novac. Njima isplata kreće već 3. novembra. Toga dana sredstva će biti uplaćena na tekuće račune, a ujedno će početi i dostava penzija na kućne adrese, kao i podizanje novca na šalterima pošta.

Isplata penzija u novembru za poljoprivredne i vojne penzionere

Poljoprivredni i vojni penzioneri novac će moći da očekuju nešto kasnije. Za ovu kategoriju korisnika isplata je planirana za 5. novembar. Tog dana sredstva će biti uplaćena na tekuće račune, dok će istovremeno početi isplata na kućnim adresama i poštanskim šalterima.

S druge strane, korisnici penzija iz kategorije zaposlenih moraće da sačekaju još nekoliko dana. Njima isplata na kućne adrese i poštanske šaltere počinje 9. novembra. Međutim, uplata na tekuće račune za ovu grupu biće realizovana dan kasnije, odnosno 10. novembra.

Kada novac stiže korisnicima u inostranstvu?

Za korisnike Fonda PIO koji žive u državama nastalim na prostoru bivše SFRJ, isplata oktobarskih penzija takođe je zakazana za 10. novembar. To znači da će i ova grupa penzionera novac dobiti istog dana kao i korisnici iz reda zaposlenih koji primanja dobijaju na tekuće račune.

Zbog jasno definisanog rasporeda, preporučuje se penzionerima da obrate pažnju na datume isplate koji se razlikuju u zavisnosti od kategorije i načina prijema penzije. Na taj način izbeći će se nepotrebne nedoumice i čekanja.

Na kraju, prema zvaničnim informacijama Fonda PIO, isplata penzija u novembru biće realizovana sukcesivno, pa korisnici mogu očekivati novac prema svom statusu u sistemu osiguranja. Ukoliko dođe do promene, preporučuje se da redovno prate najave i saopštenja Fonda.

Srpske porodice tokom novembra obeležavaju 10 krsnih slava, svaka sa svojim jedinstvenim običajima, molitvama i značajem.

Pravoslavni vernici širom Srbije tokom novembra obeležavaju 10 krsnih slava u novembru. Ovi praznici duboko su povezani sa porodičnim nasleđem, duhovnošću i bogatom tradicijom koja se prenosi generacijama. Za svaku od ovih slava vezani su posebni običaji, molitve i verovanja, a priprema slavskog kolača, žita, vina i sveće neizostavni su deo obeležavanja.

Najvažnije slave i njihovo značenje

Prva među 10 krsnih slava u novembru je Prepodobni Prohor Pčinjski (1. novembar). Prema predanju, veći deo života proveo je u molitvi i samoći na jugu Srbije. Vernici mu se obraćaju za zdravlje, isceljenje i porodični mir.

Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan (8. novembar) spada među najrasprostranjenije slave. Ovaj praznik označava početak zime i završetak poljskih radova, a u narodu je poznata izreka: „Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak“.

Prepodobni Avramije Zatvornik (11. novembar) bio je poznat po odricanju od svetovnog života i pomaganju siromašnima. Sveti Kozma i Damjan – Vračevi (14. novembar), zaštitnici bolesnih i lekara, poštovani su zbog svog nesebičnog pomaganja ljudima i životinjama, bez materijalne nadoknade.

Porodični običaji i simbolika praznika

Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic (16. novembar) razlikuje se od prolećnog Đurđevdana. Ova slava označava vreme kada se priroda povlači pred zimu, a praznik se obeležava u miru, molitvi i u porodičnom okruženju.

Jedna od najmasovnijih slava je Sabor Svetog Arhangela Mihaila – Aranđelovdan (21. novembar). Arhangel Mihailo simbolizuje pobedu dobra nad zlom. Porodice tada upućuju molitve za zaštitu doma i svojih bližnjih.

Sveti kralj Stefan Dečanski – Mratindan (24. novembar) vezuje se za početak hladnijeg perioda. Vremenske prilike na ovaj dan često nagoveštavaju kakva će biti zima.

Dobročinstvo i duhovna snaga kroz slavske dane

Sveti Jovan Milostivi (25. novembar) bio je poznat po velikodušnosti i pomoći siromašnima i bolesnima, a vernici ga poštuju kao zaštitnika milosrđa. Sledećeg dana, 26. novembra, obeležava se Sveti Jovan Zlatousti, antiohijski propovednik i arhiepiskop Carigrada, poznat po besedama i zalaganju za pravdu.

Novembar se završava slavom Svetog apostola i jevanđelista Mateja (29. novembar). On je nekadašnji carinik koji je promenio život nakon susreta sa Hristom i autor je jednog od jevanđelja. Zbog toga se ovaj praznik posmatra kao simbol ličnog preobražaja, a slavska trpeza se priprema u skladu sa pravilima božićnog posta.

Pored toga, svaki praznik nosi posebnu poruku i duhovni značaj za porodice koje ga slave. Slavski običaji podsećaju na važnost zajedništva, molitve i poštovanja predaka. Takođe, oni predstavljaju priliku da se porodica okupi, obnovi duhovnu vezu i prenese tradicija na mlađe generacije.

Na kraju, 10 krsnih slava u novembru daju poseban pečat ovom mesecu u srpskoj tradiciji. Obeležavanje ovih praznika doprinosi očuvanju duhovnih vrednosti, ali i jačanju porodičnih i društvenih veza. Kako slavski dani dolaze jedan za drugim, svaka porodica ima priliku da obnovi veru i poštovanje prema običajima svojih predaka.

Na više putnih pravaca u Srbiji registrovana je magla ovog jutra, dok su svi putevi prohodni i bez snega.

Magla na putevima ka Ivanjici i Kopaoniku stvara otežane uslove za vozače ovog jutra. Prema najnovijim podacima Uprave granične policije dobijenim u 5.15 časova, vozači mogu da očekuju smanjenu vidljivost na pojedinim deonicama, dok su svi glavni putni pravci prohodni i bez snega.

Pored informacija o magli, saopšteno je i da na graničnim prelazima Šid i Kelebija teretna vozila čekaju oko tri sata na izlaz iz zemlje, dok je na Batrovcima zadržavanje za teretna vozila oko dva sata. Na putničkim terminalima nema dužih čekanja, a nema ni zadržavanja na naplatnim stanicama auto-puteva, kako je navedeno u izveštaju Auto-moto saveza Srbije.

Magla na putevima ka Ivanjici i Kopaoniku

Najviše magle registrovano je na sledećim putnim pravcima: I B-21 Ivanjica – Javor, I B-30 Buk – Radočelo, II A-194 Prilike – Katići – Jasenovo, II A-197 Gornji Dubac – Luke – Ivanjica, II A-197 Kumanica – Preko Brdo – Duga Poljana, II A-198 Odvraćenica – Preko Brdo, II A-209 Dobre vode – Goč – Stanišinci i II A-211 Brzeće – Kopaonik (Jaram). Zbog toga se preporučuje dodatna opreznost na ovim deonicama tokom jutarnjih sati.

Pored toga, zimska služba javnog preduzeća “Putevi Srbije” naglašava da su svi putni pravci prvog prioriteta održavanja prohodni i da nema snega na kolovozima. Isto važi i za puteve drugog i trećeg prioriteta, što olakšava kretanje vozila, iako magla može povremeno usporiti saobraćaj.

Stanje na graničnim prelazima i naplatnim rampama

Teretna vozila trenutno najduže čekaju na izlaz iz Srbije na prelazima Šid i Kelebija, gde zadržavanja traju oko tri sata, dok je na Batrovcima potrebno oko dva sata. Za putnička vozila nema dužih zadržavanja na graničnim prelazima, što vozačima omogućava nesmetan prelazak granice. Osim toga, nema zastoja ni na naplatnim stanicama na auto-putevima.

Zbog magle na putevima ka Ivanjici i Kopaoniku i navedenih zadržavanja na granici, vozačima se preporučuje da planiraju svoje vreme putovanja i dodatno obrate pažnju na uslove na putu.

Kao rezultat aktuelnih vremenskih uslova i saobraćajnih informacija, preporučuje se vozačima da se pridržavaju saobraćajnih propisa i koriste svetla za maglu gde je to potrebno. Na taj način, bezbednost na putevima može se povećati, posebno na deonicama sa smanjenom vidljivošću.