Kora jabuke bogata je pektinom i antioksidansima koji podržavaju zdravlje srca i stabilan nivo šećera

Mnoge žene, iz straha od hemikalija ili zbog ukusa, često ljušte jabuke pre konzumacije, ali pritom gube dragocene hranljive materije. Stručnjaci ističu da je kora jabuke izuzetno značajna jer sadrži pektin, rastvorljivo vlakno koje doprinosi snižavanju lošeg holesterola u krvi. Ovaj efekat je posebno važan za žene u srednjim i starijim godinama, koje su pod većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Pored pektina, kora jabuke je bogata polifenolima, moćnim antioksidansima koji štite krvne sudove i smanjuju oksidaciju masnoća, čime se umanjuje rizik od zadebljanja arterija. Takođe sadrži vitamin K, vitamin A i kalcijum, dok je samo meso jabuke uglavnom izvor vode i voćnog šećera.

Prema rečima dr Milene Petrović, specijaliste interne medicine: “Kora jabuke je jedan od najboljih prirodnih izvora pektina koji pomaže regulaciji masnoća u krvi. Uvođenjem neoljuštenih jabuka u ishranu, žene mogu doprineti održavanju zdravlja srca i dugoročnom smanjenju rizika od infarkta ili moždanog udara.”

Ako vas brinu pesticidi i vosak na površini voća, preporučuje se sledeći postupak: potopite jabuke u rastvor od jedne litre hladne vode i dve kašike sode bikarbone na 15 minuta, zatim ih dobro oribajte četkicom i isperite pod mlazom vode. Ova metoda efikasno uklanja većinu hemikalija, pa je kora bezbedna za jelo.

Jabuke koje se ne ljušte idealne su i za pečenje, jer vlakna i minerali ostaju očuvani čak i nakon termičke obrade, iako deo vitamina C može biti izgubljen. Zelene sorte poput grenija smita sadrže nešto više pektina, ali i tradicionalne crvene jabuke donose brojne prednosti.

Ženama koje žele da poboljšaju zdravlje srca i probave savetuje se da svakodnevno jedu neoljuštene jabuke, uz prethodno pranje po preporučenoj metodi. Kora pomaže u održavanju osećaja sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva.

Pre većih promena u ishrani preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili specifične zdravstvene potrebe.

Tri glavna simptoma bubrežnog kamenca kod žena i zašto je važno brzo reagovati

Bol u donjem delu leđa je izuzetno čest kod žena svih generacija, ali uzrok nije uvek bezazlen. Posebno je važno razlikovati uobičajene bolove u kičmi od bola koji uzrokuje bubrežni kamenac, jer pogrešna procena može dovesti do ozbiljnih posledica. Iako žene zbog anatomije generalno ređe dobijaju bubrežne kamence nego muškarci, rizik se povećava u menopauzi ili kod određenih zdravstvenih problema.

Bubrežni kamenac je čvrsta mineralna tvorevina koja može izazvati veoma snažan bol, poznat kao renalna kolika. Prvi pokazatelj je nagli, intenzivan bol u donjem delu leđa ili sa strane, koji često ide prema donjem stomaku i preponama. Za razliku od bola u mišićima ili kičmi, koji može da se smanji promenom položaja ili odmorom, bol od bubrežnog kamenca je konstantan bez obzira na položaj tela. Često ga prate mučnina i učestalo mokrenje.

Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na sledeća tri znaka:

1. Neprekidan, oštar bol u donjem delu stomaka ili boku koji se ne smanjuje kada promenite položaj tela.
2. Prisutnost krvi u mokraći, što može ukazivati na oštećenje sluzokože mokraćnih puteva zbog kamena.
3. Mučnina i povraćanje, koji nastaju zbog povezanosti nervnih puteva između bubrega i organa za varenje.

Ako primetite ove simptome, poželjno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Dr Milica Jovanović, nefrolog, naglašava: „Ako se javi visoka temperatura, drhtavica ili potpuno prestane mokrenje, to je znak da je došlo do komplikacija koje mogu biti opasne po život i zahtevaju hitnu intervenciju.”

Žene koje su ranije imale bubrežne kamence ili imaju porodičnu istoriju ovog problema, savetuje se da unose dovoljno tečnosti, vode računa o ishrani i izbegavaju preterano unošenje soli. Redovna kontrola urina i preventivni pregledi mogu pomoći da se problem otkrije na vreme.

U slučaju naglog i jakog bola u leđima praćenog navedenim simptomima, ne treba odlagati odlazak kod lekara. Prava dijagnoza i brza reakcija su ključni za zdravlje bubrega. Za preciznu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.

Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života

Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.

Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.

Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.

Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.

Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.