Zvaničnici saopštili da su obe strane pristale na brzo uspostavljanje pilot-zona kao deo sporazuma

Izrael i Liban objavili su zajedničku izjavu o postizanju sporazuma o prekidu vatre, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, saopšteno je danas. Prema navodima iz izjave, dve strane su se obavezale na brzo uspostavljanje pilot-zona, što predstavlja prvi korak ka smirivanju tenzija i nastavku pregovora o trajnom rešenju.

Zvaničnici su precizirali da je dogovor rezultat višenedeljnih pregovora i međunarodnog posredovanja. Cilj uspostavljanja pilot-zona jeste stvaranje uslova za bezbedan povratak stanovništva i omogućavanje daljih razgovora o granici i bezbednosti. Prekid vatre stupa na snagu odmah nakon zvaničnog potpisivanja sporazuma, a obe strane su se obavezale da će poštovati sve uslove dogovora.

U saopštenju se navodi da je nastavak pregovora uslovljen održavanjem mira u pilot-zonama i sprovođenjem mera za smanjenje rizika od novih incidenata. “Uspostavljanje pilot-zona je ključni korak ka stabilizaciji regiona i obnavljanju poverenja između strana”, navodi se u izjavi zvaničnika.

Prema poslednjim informacijama, međunarodni posmatrači će nadgledati sprovođenje sporazuma, a dalji koraci biće dogovarani u narednim nedeljama. Obe strane su istakle važnost nastavka dijaloga pod okriljem međunarodne zajednice i izrazile spremnost za saradnju u cilju očuvanja mira.

Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država zatražile su gotovo 5 milijardi dolara (oko 550 milijardi dinara) za razvoj i proširenje satelitske arhitekture u cilju praćenja hipersoničnih raketa u fiskalnoj 2027. godini, prema zvaničnim budžetskim dokumentima. Program, poznat kao “zlatna kupola”, predstavlja odgovor na nove hipersonične projektile koje razvijaju Rusija i Kina, čije je detektovanje konvencionalnim zemaljskim radarima otežano.

Najveći deo traženih sredstava, 3,56 milijardi dolara (oko 390 milijardi dinara), namenjen je izgradnji konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ovi sateliti su pozicionirani bliže Zemlji i osmišljeni su da beleže toplotne tragove koje ostavljaju hipersonične rakete tokom prolaska kroz atmosferu. Pored već planiranih 32 satelita, predviđeno je lansiranje još 54 tokom 2027. godine. Takođe, planirano je i lansiranje osam svemirskih letelica u okviru eksperimentalnog programa “FU fajter”, čiji je cilj testiranje naprednih optičkih senzora za detekciju ciljeva pri ekstremnim brzinama.

Za srednju Zemljinu orbitu (MEO), traži se dodatnih 1,41 milijardu dolara (oko 155 milijardi dinara) kako bi se formirao drugi sloj satelitskog sistema. Ovi sateliti pokrivaju šira područja i služe kao ključna veza za prenos podataka između sistema za rano upozorenje i zemaljskih odbrambenih sistema. Prvih 12 satelita razvija kompanija “Milrenijum spejs sistems”, a lansiranje se očekuje krajem 2027. godine.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, realizacija druge serije MEO satelita, koju je poverena kompaniji “BAE sistems”, trenutno je odložena zbog budžetskih rezova u Kongresu. Pojedini članovi zakonodavnog tela izražavaju zabrinutost u pogledu ukupnih troškova i efikasnosti ovog obimnog svemirskog programa.

“Planovi za proširenje satelitske konstelacije i dalje se prilagođavaju aktuelnim budžetskim ograničenjima”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Više izvora potvrdilo je da se očekuje nominacija, Blanš trenutno obavlja funkciju vršioca dužnosti nakon smene prethodne tužiteljke u aprilu

Prema navodima više izvora upoznatih sa situacijom, predsednik Sjedinjenih Američkih Država planira da za stalnog državnog tužioca nominuje Toda Blanša, koji trenutno obavlja ovu funkciju u statusu vršioca dužnosti. Blanš je preuzeo rukovodstvo Ministarstvom pravde nakon što je u aprilu prethodna državna tužiteljka Pam Bondi razrešena dužnosti.

Pre postavljanja na mesto vršioca dužnosti državnog tužioca, Blanš je bio zamenik državnog tužioca, a prethodno je radio kao jedan od ličnih advokata predsednika. Očekuje se da će predsednik zvanično objaviti nominaciju, navode izvori upoznati sa procesom imenovanja. Ministarstvo pravde nije odmah komentarisalo ove navode.

Blanš je, prema dostupnim informacijama, tokom svog mandata kao vršilac dužnosti državnog tužioca vodio Ministarstvo pravde u periodu tranzicije nakon smene prethodne tužiteljke. Detalji o razlozima smene Pam Bondi nisu saopšteni u ovom trenutku.

Nominacija stalnog državnog tužioca zahteva zvanično predstavljanje i potvrdu na odgovarajućim institucijama, a procedura će biti sprovedena u skladu sa važećim pravnim i institucionalnim okvirima. Ova vest je u fazi razvoja i biće dopunjavana kako budu pristizale nove informacije.

Do sada nije bilo javnih izjava od strane Ministarstva pravde niti drugih relevantnih institucija u vezi sa očekivanom nominacijom. Više detalja o Blanšovom prethodnom radu i mogućim prioritetima na funkciji državnog tužioca očekuje se nakon zvaničnog saopštenja.