Stručnjaci objašnjavaju zašto su žene često umorne i daju praktične savete za više energije

Mnoge žene danas osećaju hronični umor koji utiče na svakodnevni život, a ovaj problem postaje sve češći u modernom društvu. Prema rečima stručnjaka, hronični umor kod žena može biti posledica različitih faktora, uključujući hormonalne promene, stres i neredovne životne navike. Zbog toga je važno prepoznati simptome na vreme i znati kada potražiti stručnu pomoć.

Hronični umor može se javiti u bilo kom životnom dobu, a najčešće pogađa žene koje žongliraju između porodičnih i poslovnih obaveza. Naime, simptomi uključuju stalni nedostatak energije, glavobolju, razdražljivost, ali i probleme sa koncentracijom i spavanjem. Pre svega, dugotrajan umor može značajno narušiti kvalitet života, ometati odnose i smanjiti radnu produktivnost.

Uzroci hroničnog umora kod žena

Međutim, postoji više razloga zbog kojih žene osećaju hronični umor. Na prvom mestu, alergije mogu izazvati osećaj iscrpljenosti, a mnoge osobe to ne prepoznaju odmah. Takođe, hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze često utiču na nivo energije. S druge strane, stres i anksioznost mogu izazvati poremećaje sna i dovesti do osećaja hroničnog umora.

Prema rečima Antoinette LaDawn Price, doktorke porodične medicine, “umor može biti praćen glavoboljom, vrtoglavicom, bolovima u mišićima i mentalnom maglom”. Ipak, simptomi se razlikuju kod svake žene. Ako umor traje više dana i remeti svakodnevne aktivnosti, savetuje se poseta lekaru. Osim toga, Purvi Parikh, alergolog, ističe: “Neliječene sezonske alergije mogu dovesti do umora, a to mnogi ljudi ne prepoznaju odmah”.

Kada potražiti pomoć i kako sprečiti umor

Osim alergija i stresa, određena zdravstvena stanja kao što su dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), problemi sa štitnom žlezdom ili anemija (nedostatak gvožđa) mogu biti uzrok hroničnog umora. “Uvek preporučujem da žene koje osećaju hronični umor urade osnovne laboratorijske analize”, savetuje Sobia Khan, direktorka Centra za žensko zdravlje. Pored toga, loše navike spavanja, prekomeran unos kofeina i neredovna ishrana mogu doprineti iscrpljenosti.

Na kraju, ako primetite učestale glavobolje, vrtoglavicu ili slabost, obavezno obratite pažnju na te simptome. U međuvremenu, ukoliko imate poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ne ignorišite te signale.

Praktični saveti za više energije

Postoji nekoliko načina da poboljšate nivo energije i sprečite hronični umor kod žena. Pre svega, redovan i kvalitetan san je osnova dobrog zdravlja. Takođe, izbalansirana ishrana bogata vitaminima i mineralima može doprineti stabilnijem nivou energije tokom dana. Redovna fizička aktivnost, makar i lagana šetnja, pomaže u poboljšanju raspoloženja i vitalnosti.

Nutricionistkinja Jessica Cording savetuje: “Izbegavajte previše šećera i prerađenih namirnica, jer mogu izazvati nagle promene energije tokom dana”.

Ipak, ako ovi koraci ne pomognu i i dalje osećate hronični umor, važno je da se obratite svom lekaru. Samo stručnjak može utvrditi stvarni uzrok i predložiti odgovarajuću terapiju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo istraživanje otkriva da već minimalna svakodnevna šetnja može pomoći ženama da očuvaju zdravlje mozga i spreče kognitivni pad

Najnovije istraživanje pokazuje da samo 3.000 koraka dnevno može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti kod žena. Naučnici iz Harvard Aging Brain Study pratili su 296 ispitanika uzrasta od 50 do 90 godina. Istraživanje je sprovedeno kako bi se ispitala veza između fizičke aktivnosti i zdravlja mozga. Ovaj problem je posebno važan za žene, jer je Alchajmerova bolest češća u ženskoj populaciji.

Pre svega, kognitivni pad označava postepeno slabljenje pamćenja i sposobnosti razmišljanja. To može značajno uticati na kvalitet života u starijem dobu. Istraživači su svakodnevno beležili nivo fizičke aktivnosti kod učesnica. Zbog toga su uspeli da utvrde kako žene koje prelaze najmanje 3.000 koraka dnevno pokazuju manje znakova kognitivnog propadanja.

Kako 3.000 koraka dnevno pomaže ženama

Međutim, broj od 3.000 koraka dnevno je znatno manji od često preporučene granice od 10.000 koraka. Ipak, rezultati pokazuju da i ova „niža” cifra donosi konkretne koristi za zdravlje mozga. Osim toga, ovo je ohrabrujuća vest za žene koje nemaju dovoljno vremena ili snage za intenzivnije vežbanje. Svako povećanje broja koraka dodatno smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Takođe, važno je znati da su pozitivni efekti fizičke aktivnosti primetni bez obzira na godine.

Na kraju, istraživanje pokazuje da male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki značaj za očuvanje kognitivnog zdravlja.

Stručnjaci o vezama između kretanja i zdravlja mozga

Prema rečima dr. Clifforda Segila, neurologa: „Što više hodate, to bolje za vaš mozak, ali i male promene su korisne.” S druge strane, dr. Nikhil Satchidanand navodi: „Za mnoge žene 3.000 koraka dnevno je cilj koji je lako ostvariv.” Osim toga, dr. Liron Sinvani naglašava: „Svaka fizička aktivnost pomaže mozgu, ali redovno hodanje posebno koristi ženama srednjih i starijih godina.”

Praktični saveti za svakodnevnu rutinu i prevenciju

Zbog toga, stručnjaci preporučuju da žene svakog dana pokušaju da pređu barem 3.000 koraka. Možete šetati do prodavnice, birati stepenice umesto lifta ili čak plesati kod kuće. Međutim, pre početka bilo koje nove fizičke aktivnosti, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako već imate zdravstvene tegobe. Na kraju, važno je istaći da i najmanji napori mogu doneti velike koristi za zdravlje mozga. Štaviše, žene koje se odluče za redovno kretanje mogu značajno smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti i očuvati mentalnu oštrinu i vitalnost.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Panel u Beogradu okuplja stručnjake i žene sa iskustvom kako bi osnažili zajednicu i podigli svest o važnosti preventivnih pregleda

U Beogradu se uskoro održava panel na temu „Žensko zdravlje: I ti si važna“, koji stavlja zdravlje dojki u fokus. Na ovom događaju, stručnjaci i žene koje su prošle kroz lečenje raka dojke podeliće svoja iskustva i praktične savete. Rak dojke je najčešći oblik karcinoma kod žena u Srbiji, a svake godine više od 4.000 žena dobije ovu dijagnozu. Zbog toga rana dijagnostika i podrška ženama postaju ključne teme.

Panel „Žensko zdravlje: I ti si važna“ okuplja lekare i žene sa iskustvom, kako bi objasnili zbog čega je rano otkrivanje raka dojki važno za ishod lečenja. Takođe, učesnici će razgovarati o tome kako savremene metode, uključujući veštačku inteligenciju, omogućavaju precizniju i raniju dijagnozu. Mnoge žene često ne znaju kada je vreme za prvi pregled, niti kako da izaberu između ultrazvuka i mamografije (rendgenski snimak dojki). Na panelu će biti razjašnjene ove dileme, a učesnice će dobiti korisne preporuke za preventivne preglede.

Važnost podrške i povratka samopouzdanja nakon dijagnoze

Pored stručnih saveta, panel daje prostor ličnim pričama žena koje su pobedile rak dojke. Pre svega, Vesna Bondžić, osnivačica Ženskog centra „Milica“, govori o svom iskustvu i važnosti zajednice. „Kada žena sazna dijagnozu, najvažnija joj je podrška. Svako pitanje ili strah je prirodan. Važno je da se ne oseća sama“, izjavila je Vesna Bondžić. U njenom centru, žene iz cele Srbije mogu dobiti besplatnu podršku i razgovor sa drugima koje su prošle sličan put.

Osim toga, panel ukazuje koliko je važno izabrati pravi pregled u skladu sa godinama i tipom tkiva. Prim. dr sci. med. Magdalena Radović, specijalista radiologije, ističe: „Ultrazvuk je koristan kod mlađih žena ili onih sa gustim dojkama, ali ne može potpuno zameniti mamografiju kod starijih od 40 godina.“ Zbog tehničkog napretka, danas postoji više mogućnosti za preciznu dijagnostiku i pravovremeno otkrivanje promena.

Praktični saveti za život posle lečenja i gde tražiti podršku

Panel se bavi i svakodnevnim pitanjima sa kojima se žene susreću nakon lečenja. Direktorka poznate kompanije za donji veš, Valentina Gagić, objašnjava koliko izbor udobnog grudnjaka može pomoći u procesu oporavka i povratku samopouzdanja. „Potrebno je da svaka žena pronađe ono što joj odgovara, posebno posle operacije. Udobnost i prilagođenost su ključne za vraćanje osećaja sigurnosti u sopstvenom telu“, ističe ona. Zbog toga su dostupni besplatni saveti i mogućnost individualnog prilagođavanja veša ženama koje su imale operaciju.

Konačno, žene koje su prošle kroz lečenje sada rade kao pacijentkinje-navigatorke. One pomažu novodijagnostikovanim ženama da se snađu i pruže im odgovore na najvažnija pitanja. U Srbiji postoje i besplatne SOS linije, kao i centri za podršku u više gradova. Na taj način, žene mogu dobiti psihološku i praktičnu pomoć u svakom trenutku.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.