Tri glavna simptoma bubrežnog kamenca kod žena i zašto je važno brzo reagovati

Bol u donjem delu leđa je izuzetno čest kod žena svih generacija, ali uzrok nije uvek bezazlen. Posebno je važno razlikovati uobičajene bolove u kičmi od bola koji uzrokuje bubrežni kamenac, jer pogrešna procena može dovesti do ozbiljnih posledica. Iako žene zbog anatomije generalno ređe dobijaju bubrežne kamence nego muškarci, rizik se povećava u menopauzi ili kod određenih zdravstvenih problema.

Bubrežni kamenac je čvrsta mineralna tvorevina koja može izazvati veoma snažan bol, poznat kao renalna kolika. Prvi pokazatelj je nagli, intenzivan bol u donjem delu leđa ili sa strane, koji često ide prema donjem stomaku i preponama. Za razliku od bola u mišićima ili kičmi, koji može da se smanji promenom položaja ili odmorom, bol od bubrežnog kamenca je konstantan bez obzira na položaj tela. Često ga prate mučnina i učestalo mokrenje.

Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na sledeća tri znaka:

1. Neprekidan, oštar bol u donjem delu stomaka ili boku koji se ne smanjuje kada promenite položaj tela.
2. Prisutnost krvi u mokraći, što može ukazivati na oštećenje sluzokože mokraćnih puteva zbog kamena.
3. Mučnina i povraćanje, koji nastaju zbog povezanosti nervnih puteva između bubrega i organa za varenje.

Ako primetite ove simptome, poželjno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Dr Milica Jovanović, nefrolog, naglašava: „Ako se javi visoka temperatura, drhtavica ili potpuno prestane mokrenje, to je znak da je došlo do komplikacija koje mogu biti opasne po život i zahtevaju hitnu intervenciju.”

Žene koje su ranije imale bubrežne kamence ili imaju porodičnu istoriju ovog problema, savetuje se da unose dovoljno tečnosti, vode računa o ishrani i izbegavaju preterano unošenje soli. Redovna kontrola urina i preventivni pregledi mogu pomoći da se problem otkrije na vreme.

U slučaju naglog i jakog bola u leđima praćenog navedenim simptomima, ne treba odlagati odlazak kod lekara. Prava dijagnoza i brza reakcija su ključni za zdravlje bubrega. Za preciznu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.

Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života

Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.

Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.

Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.

Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.

Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.

Svaka deseta žena suočava se sa depresijom – prepoznajte simptome i potražite pomoć na vreme

Depresija je ozbiljan zdravstveni izazov današnjice, a procene ukazuju da u Srbiji čak 250.000 ljudi živi sa ovim poremećajem. Žene su posebno pogođene, bez obzira na godine ili socijalni status. U povodu Svetskog dana mentalnog zdravlja, stručnjaci podsećaju na važnost ranog prepoznavanja simptoma i razbijanja stigme koja prati ovu bolest.

Depresija nije samo prolazna tuga ili osećaj premora – reč je o stanju koje može duboko narušiti svakodnevicu, odnose sa porodicom i prijateljima, ali i radnu sposobnost. Najčešći znaci uključuju gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti, osećaj beznade, teškoće sa spavanjem ili apetitom, te povlačenje iz društvenog života. Mnoge žene osećaju dodatni pritisak da budu oslonac drugima, što im otežava da potraže pomoć.

Kako objašnjava dr Snežana Jovanović, psihijatar: „Depresija se može javiti kod bilo koga, bez obzira na godine, pol ili životne okolnosti. Posebno je važno da žene znaju da nisu same i da nije sramota potražiti podršku.”

Svakodnevni stres, balansiranje između porodice i posla, ali i stalna izloženost društvenim mrežama, mogu dodatno narušiti mentalno zdravlje žena. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i traženje pomoći su ključni za oporavak.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je depresija vodeći uzrok pada radne sposobnosti i čak do 20 puta povećava rizik od samopovređivanja kod osoba sa težim oblicima bolesti. Zbog toga je važno reagovati na vreme.

Praktični saveti za čitateljke:
– Pratite promene raspoloženja, energije, navika spavanja ili ishrane
– Razgovarajte iskreno sa bliskim osobama o svojim osećanjima
– Ako simptomi traju duže od dve nedelje, obratite se stručnjaku
– Ne oslanjajte se samo na digitalnu podršku – razgovor sa stručnjakom je nezamenjiv

Za savet i podršku možete kontaktirati Centar za mentalno zdravlje Beograd (011/3612-467, 064/865-2520) radnim danima od 9 do 18 sati. Takođe, u klinici „Dr Laza Lazarević” tim za unapređivanje mentalnog zdravlja dostupan je ponedeljkom i četvrtkom od 9 do 12 sati. Linija „2-3” (011/363-6426) otvorena je radnim danima od 14 do 15 sati.

Ne zaboravite: Samo lekar može dati tačnu dijagnozu i preporuku. Prepoznajte znakove, podržite sebe i ne oklevajte da potražite pomoć, jer je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko.