Šesnaesti dan zaredom studenti organizuju protestni marš od Ministarstva prosvete do vlade, pozivajući kolege na bojkot nastave.

Studenti su nastavili proteste u Tirani šesnaesti dan zaredom, okupljajući se ispred Ministarstva prosvete i organizujući marš ka zgradi vlade i fakultetima. Tokom današnjeg okupljanja, nosili su transparente sa porukama “Rama, podnesi ostavku” i “Bez mladih nema Albanije”, dok su istovremeno pozivali kolege sa drugih fakulteta da bojkotuju nastavu i pridruže se protestu.

Prema navodima iz Albanije, protestna povorka je nakon okupljanja ispred Ministarstva prosvete krenula ka zgradi vlade, a potom i ka Ekonomskom fakultetu. Studenti su pozvali prisutne da se pridruže i obustave nastavu, ističući potrebu za širim uključivanjem akademske zajednice.

Marš kroz Tiranu i proširenje protesta

Nakon što su stigli do Ekonomskog fakulteta, studenti su se uputili i ka Pravnom fakultetu, sa ciljem da prošire protest i na ostale delove Univerziteta u Tirani. Tokom marša, zaustavili su se i kod Direkcije policije, kao i kod kružnog toka Zogu i Zi, posle čega su se vratili ispred Ministarstva prosvete.

U protestu su učestvovali i pojedini profesori. Među njima je bio i Lush Susaj, koji je javno kritikovao političku klasu zbog trenutnog stanja u zemlji i njenog uticaja na perspektivu mladih. Njegova podrška studentima dodatno je naglasila ozbiljnost njihovih zahteva.

Studenti pozivaju na bojkot i širenje protesta

Studentski protesti traju više od dve nedelje, a demonstranti su i ranije odbili poziv premijera Edija Rame na dijalog. Tokom šesnaestog dana protesta, studenti su nastavili da pozivaju kolege sa drugih fakulteta da se priključe i podrže bojkot nastave. Poruke “Bez mladih nema Albanije” odjekivale su tokom marša, dok su studenti ukazivali na potrebu za promenama u sistemu.

Pored toga, tokom protesta nije zabeleženo ozbiljnije narušavanje javnog reda, a okupljanje je proteklo mirno, sa ciljem da se istaknu zahtevi studenata i skrene pažnja na aktuelne probleme u obrazovanju i društvu.

Studenti u Tirani poručuju da neće odustati dok se njihovi zahtevi ne ispune i dok se ne otvori konstruktivan dijalog sa vlastima.

Netanjahuova partija tvrdi da su arapske stranke izvršile masovnu prevaru i zahteva hitnu istragu rezultata izbora

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Izraelu, tema “izbori u Izraelu” ponovo je u centru pažnje zbog kontroverzi koje su nastale nakon zatvaranja birališta. Partija Likud, na čijem čelu se nalazi dugogodišnji premijer Benjamin Netanjahu, iznela je ozbiljne optužbe protiv arapskih partija, navodeći da je došlo do masovne izborne prevare i tražeći hitnu istragu rezultata glasanja.

Prema saopštenju, na ovim izborima je zabeležena izlaznost od čak 77,7 odsto, što predstavlja najviši procenat još od 1999. godine. Birališta su zatvorena sinoć, a brojanje glasova obavlja se ručno. Preliminarni rezultati očekuju se već danas, dok će oko 600.000 listića koji su ubačeni van redovnih biračkih mesta biti prebrojani tek do četvrtka. Većina tih glasova potiče iz vojnih jedinica raspoređenih u Pojasu Gaze, Libanu i Siriji, i oni čine približno deset odsto ukupnog biračkog tela.

Likud optužuje arapske partije za prevaru

Netanjahuova stranka Likud javno je optužila arapske partije za, kako tvrde, masovnu prevaru na izborima u Izraelu. Zbog toga zahtevaju hitnu i detaljnu istragu svih okolnosti oko glasanja, sa posebnim naglaskom na glasove prikupljene van matičnih biračkih mesta. Ove optužbe dolaze u trenutku kada je politički blok Benjamina Netanjahua u vođstvu, ali bez dovoljnog broja mesta za većinu u Knesetu.

Takođe, preliminarni rezultati i dalje nisu konačni, budući da se značajan broj glasova, naročito onih iz vojnih jedinica, još uvek broji. Konačni odnos snaga u parlamentu zavisiće upravo od tih rezultata.

Presudan uticaj vojnih glasova

Zanimljivo je da glasovi vojske mogu imati ključnu ulogu u određivanju političke sudbine Izraela. U ovom trenutku, arapski poslanici mogli bi da omoguće formiranje vlade na čelu sa Ajzenkotom, ukoliko ti glasovi preokrenu trenutni odnos snaga. Upravo zbog toga, svi akteri sa velikom pažnjom iščekuju završetak brojanja i zvaničnu potvrdu rezultata.

Osim toga, izraelska javnost očekuje da nadležne institucije reše sve eventualne sporove u vezi sa regularnošću izbora. Likud je naglasio da se zalaže za transparentnost i punu proveru svakog segmenta izbornog procesa.

Na kraju, sledeći dani biće ključni za političku budućnost Izraela. S obzirom na ozbiljnost iznetih optužbi i značaj vojnih glasova, izbori u Izraelu ostaju tema koja izaziva veliku pažnju kako domaće, tako i međunarodne javnosti.

Američki predsednik Donald Tramp ističe da se očekuje skor susret lidera Rusije i Ukrajine, ali datum i mesto još nisu poznati.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da sastanak Putina i Zelenskog može biti održan vrlo brzo, što bi, prema njegovim rečima, moglo doprineti velikom napretku u odnosima između Rusije i Ukrajine. Tramp je ovu vest saopštio novinarima u vojnoj bazi Endruz, nedaleko od Vašingtona, po povratku iz Teksasa.

Prema zvaničnoj izjavi, Tramp je naglasio: „Ostvarujemo ogroman napredak sa Rusijom i Ukrajinom. Uskoro će se održati sastanak.“ Na konkretno pitanje sa kim je planiran susret, precizirao je: „Sa predsednikom Putinom i predsednikom Zelenskim.“ Dodao je da očekuje da će sastanak biti organizovan uskoro i izrazio uverenje da postoji mogućnost za postizanje značajnog napretka.

Sastanak Putina i Zelenskog: status i reakcije

Međutim, Tramp nije naveo ni datum ni lokaciju održavanja sastanka Putina i Zelenskog. Takođe, ni Kijev ni Moskva do ovog trenutka nisu javno potvrdili da su se lideri saglasili o datumu ili formatu ovog susreta. Ova izjava američkog predsednika dolazi neposredno pre najavljenih trilateralnih pregovora predstavnika Ukrajine, SAD i Rusije, zakazanih za novembar. Pored toga, do održavanja američkih međuizbora ostalo je svega šest dana, što dodatno stavlja fokus na međunarodne odnose.

S druge strane, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je danas da mu nije poznato kada bi mogao biti održan sastanak lidera Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. “Ne znam kada ćemo imati sastanak sa Rusijom na nivou lidera. To danas zavisi od ruske strane, jer oni ranije nikada nisu podržavali takav sastanak”, izjavio je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Holandije Robom Jetenom u Hagu.

Trilateralni pregovori i značaj za region

Prema najavama, trilateralni pregovori između predstavnika Ukrajine, SAD i Rusije planirani su za novembar. Očekuje se da će jedan od glavnih ciljeva biti razgovori o načinima za okončanje rata, uključujući pitanja teritorijalnog integriteta i bezbednosnih garancija. Ipak, prema rečima Zelenskog, za takve pregovore neophodno je direktno učešće ukrajinske strane na najvišem nivou.

Osim toga, Trampova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni odnosi između Rusije i Ukrajine izuzetno napeti, a svaki nagoveštaj mogućeg dijaloga privlači pažnju svetske javnosti. Međutim, dok ne bude zvanične potvrde iz Moskve i Kijeva, ostaje nepoznanica kada i gde bi sastanak Putina i Zelenskog mogao biti održan. Za sada, sastanak ostaje najavljen kao potencijalni korak ka smirivanju tenzija, ali bez preciznih detalja o njegovoj realizaciji.