Tehnološki gigant ulaže milijarde dolara u AI infrastrukturu dok nudi otpremnine zaposlenima širom sveta

Microsoft je pokrenuo program dobrovoljnih otpremnina za 27 odsto zaposlenih, ističući nastavak velikih investicija u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Prema dostupnim informacijama, ovaj potez utiče i na zaposlene na visokim rukovodećim pozicijama, uključujući potpredsednike kompanije. Otpremnine će varirati u zavisnosti od dužine radnog staža i lokalnog zakonodavstva, ali će biti usklađene sa industrijskim standardima za izlazak iz kompanije.

Microsoft nudi otpremnine za 27 odsto zaposlenih i menadžment

Program dobrovoljnih otpremnina nudi mogućnost i članovima menadžmenta da napuste kompaniju pod povoljnim uslovima. Visina otpremnina određuje se prema godinama staža i zakonima zemlje zapošljavanja. Prema navodima portparola kompanije, slični programi u drugim velikim tehnološkim firmama privukli su između tri i pet odsto zaposlenih. To su podaci koji pokazuju mogući odjek slične inicijative u Microsoftu. Kompanija je na kraju juna imala oko 223.000 zaposlenih, što je 5.000 manje nego godinu dana ranije. Ipak, nije precizirano koliko zaposlenih će prihvatiti otpremnine, ali procene se zasnivaju na iskustvima iz industrije.

Investicije u AI infrastrukturu i trendovi u tehnološkom sektoru

Microsoft paralelno investira milijarde dolara u razvoj infrastrukture za centre podataka namenjene veštačkoj inteligenciji. Ova strategija prati globalni trend među tehnološkim kompanijama koje smanjuju broj zaposlenih i istovremeno ulažu u nove tehnologije. Kao rezultat, tržište rada u sektoru informacionih tehnologija prolazi kroz transformaciju. S druge strane, Google je u junu takođe ponudio otpremnine određenim zaposlenima, dok je Amazon ugasio radna mesta u više sektora, uključujući maloprodaju. Od kraja 2025. do početka 2026. godine, Amazon je otpustio oko 30.000 ljudi.

Implikacije za zaposlene i IT industriju

Odluka Microsofta da sprovede program dobrovoljnih otpremnina može uticati na strukturu radne snage i dinamiku unutar kompanije. Otpremnine omogućavaju fleksibilnost zaposlenima u planiranju karijere i finansijskoj sigurnosti pri prelasku na nova radna mesta. Istovremeno, kompanija nastavlja da se fokusira na inovacije i povećanje konkurentnosti na tržištu, posebno kroz razvoj veštačke inteligencije. Slične mere u drugim tehnološkim firmama ukazuju na sve veći značaj optimizacije radne snage u doba intenzivnih tehnoloških promena. Ovakve promene često prate ulaganja u automatizaciju i razvoj digitalne infrastrukture, što menja profil traženih veština i otvara nova radna mesta u domenu AI tehnologija. Takođe, ove promene predstavljaju izazov za zaposlene koji moraju da se adaptiraju na nove trendove i zahteve tržišta.

Akcionarski i PIO fond nude vlasničke udele u kompanijama poput Crvenog signala i Elektrometala, građani većinski akcionari

Država prodaje akcije u 10 preduzeća na Beogradskoj berzi, nudeći udela od 17 do skoro 37 odsto. Ministarstvo privrede najavilo je naloge za prodaju akcija iz portfolija Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prva na listi je Crveni signal iz Leskovca, gde Akcionarski fond poseduje 2.805 akcija, što je udeo od 17 odsto i čini ga drugim po veličini akcionarom.

Drugo preduzeće je Elektrometal iz Beograda. Ovde se na prodaju nudi 68.281 akcija, što predstavlja petinu vlasništva. U ponudi su i vlasnički udeli u još osam kompanija, uključujući Društvo za kulturu, obrazovanje, izdavaštvo i marketing Đuro Salaj, gde Akcionarski i PIO fond zajedno drže skoro trećinu firme. Petina udela je u vlasništvu Akcionarskog fonda, dok PIO fond ima 11 odsto.

Detalji prodaje i struktura vlasništva

Na prodaju su i 38.593 akcije Hemosa sa Palića, gde Akcionarski fond drži 21 odsto udela i ima status prvog akcionara. Sličan procenat, 21 odsto, prodaje se i u NIPD Reč naroda iz Požarevca. Pored toga, skoro 24 odsto Hajdučice iz Plandišta i četvrtina Dunava iz Grocke ulaze u ponudu. U Fabrici metalnih proizvoda BE-BE iz Bajine Bašte prodaje se četvrtina udela, dok investitori mogu doći i do skoro 37 odsto firme Voksal iz Užica. Akcionarski fond ima blizu 27 odsto, a PIO fond blizu 10 odsto vlasništva u toj firmi.

Poslednja na listi je Dinara gradnja, gde država nudi 27 odsto udela. Prema finansijskom izveštaju Akcionarskog fonda, na kraju prošle godine ovaj fond imao je udele u 373 privredna društva. Od tog broja, 250 su javna akcionarska društva, 42 nejavna i 81 društvo sa ograničenom odgovornošću. Međutim, čak 141 društvo vodi se kao neaktivno, što znači da su u stečaju ili likvidaciji.

Građani kao većinski akcionari i ekonomske implikacije

Akcionarski fond je u vlasništvu građana Srbije, koji imaju 98,65 odsto udela. Ovo pravo ostvarili su punoletni građani na kraju 2007. godine, pod uslovom da ranije nisu besplatno stekli akcije u procesu privatizacije. Imovina fonda obuhvata akcije prenete tokom privatizacionih procesa, ali i dividende ostvarene iz dobiti tih preduzeća.

Tokom prethodnih godina, fond je stekao pravo svojine nad parcelama i objektima širom Srbije, najčešće posle likvidacije ili stečaja firmi u kojima je imao vlasnički udeo. Na kraju prošle godine postojala je mogućnost da se unovči 232 od ukupno 373 udela. Međutim, znatan deo portfolija čine neaktivna preduzeća, što ograničava likvidnost i potencijalni prihod od prodaje.

Ponuda akcija na Beogradskoj berzi predstavlja nastavak procesa privatizacije u Srbiji, gde država postupno smanjuje vlasništvo u privrednim društvima. Ova odluka otvara mogućnosti za nove investitore i može uticati na dinamiku trgovanja na domaćem tržištu kapitala. S druge strane, broj neaktivnih preduzeća u portfoliju Akcionarskog fonda ukazuje na izazove u procesu privatizacije i potrebu za daljim restrukturiranjem.

Zahvaljujući većoj potrošnji i oporavku izvoza, BDP Srbije dostiže 3,1 odsto uz smanjenje nezaposlenosti i rast fiskalnog deficita

Svetska banka procenjuje da će privreda Srbije ubrzati rast na 3,1 odsto u 2026. godini. Ova prognoza bazira se na oporavku potrošnje, snažnijem izvozu i rastu pojedinih industrijskih sektora. Kretanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji i Zapadnom Balkanu i dalje prate određeni rizici, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

Detalji rasta BDP Srbije i faktori uticaja

U prvoj polovini 2026. godine domaćinstva su povećala potrošnju, a inflacija je usporila. Kreditiranje stanovništva dodatno je podstaklo ekonomske aktivnosti. Automobilska industrija beleži oporavak, što je uticalo na rast izvoza. Sektor usluga dao je najveći doprinos rastu, dok je građevinarstvo pokazalo prve znake oporavka. Ipak, industrijska proizvodnja imala je skroman uticaj na ukupni rast.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena je na 7,2 odsto. Međutim, deo ovog smanjenja rezultat je prelaska iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne isključivo povećanja zaposlenosti. Nezaposlenost mladih ostaje visoka i iznosi 22 odsto, što ukazuje na nesklad između znanja radnika i potreba tržišta rada. Ova situacija takođe odražava ograničene mogućnosti za zapošljavanje mladih.

Fiskalni deficit, javni dug i rizici za dalji rast

Prema proceni Svetske banke, fiskalni deficit Srbije mogao bi u 2026. godini da poraste na 3,5 odsto BDP-a. To je posledica povećanih izdvajanja za plate, penzije i kapitalne investicije. Ipak, javni dug bi trebalo da nastavi da opada u odnosu na BDP. Na srednji rok očekuje se godišnji rast privrede Srbije od tri do četiri odsto, pre svega zahvaljujući potrošnji građana, a u manjoj meri investicijama. Glavni rizici za održivi rast su izazovi u velikim državnim preduzećima, spor napredak strukturnih reformi i neizvesno okruženje.

Privredni rast šest ekonomija Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, prema analizama Svetske banke, mogao bi ubrzati sa 2,6 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. i 3,4 odsto u naredne dve godine. Potrošnja i investicije ostaju ključni pokretači ovog trenda.

Prepreke trgovini i potreba za reformama

Jedan od najvećih izazova za region su visoki troškovi trgovine. Prosečna carinska stopa za uvoz iznosi oko šest odsto, a necarinske mere donose dodatne troškove od oko deset odsto. U pojedinim sektorima poljoprivrede ti troškovi prelaze 20 odsto, dok su prepreke u prekograničnom pružanju usluga procenjene na 29 odsto. Samo trećina novih izvoznih poduhvata kompanija iz regiona traje duže od godinu dana, a svega jedan do četiri odsto opstaje pet godina. Ovo ima direktan uticaj na tržište rada, jer izvoznici u prerađivačkoj industriji zapošljavaju veliki broj radnika i obično nude bolje uslove od firmi orijentisanih na domaće tržište.

Svetska banka smatra da bi ukidanje polovine postojećih prepreka uvozu moglo povećati BDP regiona do 12,5 odsto u srednjem roku. Ključne preporuke uključuju digitalizaciju procedura, bolju procenu rizika pri inspekcijama i međusobno priznavanje standarda, uz očuvanje zaštite javnog interesa. Na taj način, region bi mogao ostvariti stabilniji i inkluzivniji privredni rast.