Prema projekcijama međunarodnih medija, nijedan kandidat nije osvojio dovoljan procenat glasova, te će biti održan drugi krug izbora

U Južnoj Dakoti, prema izveštajima međunarodnih medija, republikanska trka za guvernera ulazi u drugi krug nakon što nijedan od kandidata nije ostvario potrebnih 35% glasova na primarnim izborima održanim 2. juna 2026. godine. Prema projekcijama, biznismen i politički outsider Tobi Doeden plasirao se u drugi krug, dok će se za drugo mesto boriti još tri kandidata.

Na primarnim izborima, pored Doedena, učestvuju i aktuelni guverner Lari Roden, koji je na tu funkciju postavljen prošle godine, nakon što je tadašnja guvernerka Kristi Noem izabrana za sekretara za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Država. Uz Rodena, u trci su i kongresmen Dasti Džonson kao i predsednik Predstavničkog doma Južne Dakote Džon Hansen. Do trenutka objave vesti, zvanični rezultati nisu saopšteni, a procenat obrađenih glasova ostao je na niskom nivou.

Drugi krug primarnih izbora predviđen je za 28. jul 2026. godine. Prema dosadašnjim informacijama, Doeden, vlasnik više auto-salona i nekretnina u državi, značajan deo ličnih sredstava uložio je u sopstvenu kampanju, dok je tokom predizborne trke isticao ekonomske teme, poput smanjenja poreza na imovinu i smanjenja državne potrošnje. Istovremeno, drugi kandidati predstavljaju različite političke i institucionalne tokove u okviru Republikanske partije Južne Dakote.

Pobednik republikanskog drugog kruga suočiće se na novembarskim izborima sa kandidatom Demokratske partije, bivšim senatorom Danom Ahlersom, koji nije imao protivkandidata tokom demokratskih primarnih izbora. Analitičari navode da je guvernerska pozicija u Južnoj Dakoti tradicionalno u rukama republikanske stranke od 1970-ih godina i da se sličan trend očekuje i ove godine.

Izbori za guvernera Južne Dakote deo su šireg izbornog ciklusa u Sjedinjenim Državama tokom 2026. godine. Zvanične institucije još uvek nisu objavile konačne rezultate glasanja, dok međunarodni mediji ističu da se ishod trke pažljivo prati zbog mogućeg uticaja na političku dinamiku u regionu. Nezavisno je nemoguće potvrditi sve navode dok se ne objave zvanični podaci.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD objavila planirane mere, među pogođenima Kina, Velika Britanija i EU

Sjedinjene Američke Države najavile su uvođenje predloženih carina od najmanje 10 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera, uključujući Kinu, Veliku Britaniju i Evropsku uniju. Ova odluka dolazi nakon što su pokrenute istrage o sprovođenju mera protiv prinudnog rada u pomenutim zemljama, saopštila je kancelarija američkog trgovinskog predstavnika Jamiesona Greera.

Zvanično saopštenje je objavljeno u utorak, a navodi da se carine odnose na zemlje za koje se procenjuje da nisu preduzele dovoljne korake u sprečavanju uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom. Većini od 60 trgovinskih partnera predložen je carinski namet od 12,5 odsto, među kojima su Kina, Japan, Južna Koreja i Brazil. Niža stopa od 10 odsto predviđena je za 16 zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Kanadu, Meksiko, članice Evropske unije, Tajvan i Argentinu, koje su, prema navodima američkih vlasti, preduzele određene mere ili dale relevantne obaveze u borbi protiv prinudnog rada.

Neke kategorije proizvoda izuzete su iz predloga carina, kao što su govedina, paradajz i kafa. Takođe, razmatra se mogućnost da određeni tekstilni proizvodi budu oslobođeni dodatnog nameta ukoliko države izvezu jednak obim američkog tekstila.

Ove mere predstavljaju deo šireg nastojanja američke administracije da obnovi sistem globalnih carina, nakon što je Vrhovni sud SAD ranije ove godine poništio prethodne carinske odluke. Predložene carine još uvek su u fazi javnog komentarisanja i neće odmah stupiti na snagu.

Američka kancelarija za trgovinu navela je da su zemlje obuhvaćene merama identifikovane na osnovu navodnog neadekvatnog sprovođenja zabrana na uvoz proizvoda nastalih prinudnim radom. U saopštenju se navodi da je cilj mera podsticanje partnera na jaču primenu međunarodnih standarda rada.

Na spisku pogođenih zemalja nalaze se i veliki trgovinski partneri SAD, što bi moglo uticati na globalne trgovinske tokove. Dodatni detalji o procesu javnog komentarisanja i mogućim izmenama predloga očekuju se u narednom periodu.

Zvaničnici iz pogođenih zemalja za sada nisu javno komentarisali najavu novih carina. Američka strana ističe da su mere usmerene na borbu protiv nepravednih trgovinskih praksi i jačanje kontrole nad lancima snabdevanja.

Vlasti sprovode istragu, vazdušni saobraćaj obustavljen do daljeg, prijavljena materijalna šteta

Međunarodni aerodrom u Kuvajtu oštećen je u ranim jutarnjim satima u sredu nakon napada iranskim dronovima, saopštila je civilna vazduhoplovna uprava. U incidentu je povređeno više osoba, a prijavljena je i materijalna šteta na više objekata u okviru aerodroma.

Prema zvaničnim informacijama, svi letovi i vazdušni saobraćaj u Kuvajtu su obustavljeni nakon napada. Zgrada Terminala 1, koja je nedavno ponovo otvorena nakon ranijeg incidenta krajem februara, ponovo je pretrpela oštećenja.

Tokom jutra, kuvajtske vlasti su saopštile da je protivvazdušna odbrana presrela više neprijateljskih raketnih i dronskih napada. Nisu precizirali izvor pretnje, ali su naveli da su eksplozije rezultat aktivnosti protivvazdušne odbrane tokom presretanja projektila i bespilotnih letelica.

Generalštab Kuvajta pozvao je građane da poštuju bezbednosna uputstva i da se ne približavaju krhotinama ili neidentifikovanim predmetima. Saopštenje je izdano nakon izveštaja o eksplozijama u oblasti ostrva Kešm, bez dodatnih informacija o uzroku.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina aktiviralo je sirene za uzbunu i apelovalo na stanovnike da ostanu mirni i potraže najbliže bezbedno mesto. Kuvajt je u poslednjim danima prijavio više raketnih i napada dronovima, a deo ranijih incidenata vlasti su povezale sa Iranom. Zemlje Persijskog zaliva nalaze se pod povećanim rizikom od sličnih napada tokom aktuelnih regionalnih tenzija.

“Istraga je u toku, a nadležne službe rade na utvrđivanju svih okolnosti incidenta”, navodi se u zvaničnom saopštenju.