Švajcarsko selo Albinen nudi 25.000 franaka po odrasloj osobi, dok Irska obezbeđuje grantove do 84.000 evra za renoviranje nekretnina

Sve više zemalja širom sveta implementira programe finansijske podrške kako bi privukle nove stanovnike i nadomestile pad nataliteta, pokazuju najnovije analize. Krajem prošle godine, prema podacima platforme Atlys, broj digitalnih nomada u svetu iznosio je oko 40 miliona, dok pojedine analitičke kuće procenjuju da taj broj premašuje 50 miliona. Mnoge države koriste novčane grantove, poreske olakšice i subvencije za stanovanje kako bi motivisale ljude iz drugih zemalja da se presele i pokrenu biznis na njihovoj teritoriji.

Italija nudi specijalne vize za stanovnike država van Evropske unije, a sela u Kalabriji spremna su da pruže podršku u iznosu do 30.000 evra onima koji odluče da pokrenu sopstveni biznis. U pojedinim selima moguća je kupovina kuće za jedan evro, što ima za cilj oživljavanje opustelih regiona.

Švajcarsko selo Albinen izdvojilo je 25.000 švajcarskih franaka po odrasloj osobi i 10.000 franaka po detetu za nove stanovnike, pod uslovom da su mlađi od 45 godina, investiraju najmanje 200.000 franaka u nekretninu i ostanu najmanje 10 godina u selu.

U Hrvatskoj, određene opštine u ruralnim područjima nude subvencije za kupovinu kuća do 50% njihove vrednosti, kao i dodatne grantove za renoviranje. Takođe, dostupne su poreske olakšice za povratnike iz inostranstva i podrška za pokretanje biznisa.

Španija nudi poreske olakšice za strance i vize za digitalne nomade, dok pojedina sela obezbeđuju subvencije za pokretanje biznisa i finansijsku podršku za rešavanje stambenih pitanja i otvaranje startapova.

Grčko ostrvo Antikitera izdvaja oko 500 evra mesečno tokom prve tri godine za nove stanovnike, uz mogućnost dobijanja postojeće kuće ili sredstava za izgradnju nove, kao i parcele za poljoprivredu i podršku za pokretanje malog biznisa, pri čemu porodice imaju prednost.

Irska se suočava sa smanjenjem broja stanovnika na oko 80 naseljenih ostrva, pa novim doseljenicima nudi grantove do 84.000 evra za renoviranje napuštenih nekretnina.

Japan pokušava da privuče porodice u seoska područja grantovima do milion jena (oko 5.454 evra) po detetu.

U Čileu, region Patagonije kroz program Start-Up Chile obezbeđuje finansiranje i mentorstvo preduzetnicima iz celog sveta, ali uz uslove poput kupovine nekretnine, pokretanja biznisa i višegodišnjeg boravka.

Ovi programi predstavljaju odgovor država na demografske izazove i nastojanje da revitalizuju manje razvijene ili opustele regione.

Japanski Nikkei 225 pao za 5 odsto, hedž fondovi ulažu 93 milijarde evra u evropske ETF-ove

Azijsko-pacifička tržišta zabeležila su nagli pad u ponedeljak, pri čemu su glavni indeksi u Japanu i Južnoj Koreji pali za više od 5 odsto zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku koji je ušao u četvrtu nedelju, pokazuju najnoviji podaci. Japanski Nikkei 225 pao je za gotovo 5 odsto, dok je Topix zabeležio pad od 4,4 odsto. Južnokorejski Kospi pao je više od 6 odsto, a Kosdaq za gotovo 5 odsto, zbog čega je trgovanje na korejskoj berzi bilo privremeno obustavljeno nakon što je terminski indeks Kospi 200 pao više od 5 odsto. Australijski S&P/ASX 200 zabeležio je pad od 2,4 odsto, dok su hongkonški Hang Seng i kineski CSI 300 pali za gotovo 2 odsto na otvaranju.

Pored pada azijskih berzi, cena nafte brent u ponedeljak je porasla ka 115 dolara, dok je Goldman Sachs podigao prognozu za brent na prosek od 110 dolara za april i maj, u odnosu na prethodnih 98 dolara. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će SAD “uništavati” iranske elektrane ukoliko Teheran ne otvori Hormuski moreuz u roku od 48 sati, dok je Iran najavio da će ciljati energetsku infrastrukturu i postrojenja za desalinizaciju u Persijskom zalivu. “Kritična infrastruktura te energetska i naftna infrastruktura u cijeloj regiji smatrat će se legitimnim ciljevima i nepovratno uništenima, a cijene nafte će rasti dugo vremena”, izjavio je Galibaf na X-u.

Ovakav razvoj situacije naveo je globalne investitore i hedž fondove da pojačaju pozicije protiv američkih i azijskih tržišta u razvoju, dok su istovremeno ulagali u evropske akcije. Hedž fondovi su petu nedelju zaredom povećali uloge na pad američkih akcija, čime je zabeležena najveća neto prodaja na globalnom nivou u poslednjih godinu dana. Podaci Morningstara pokazuju rekordne prilive u evropske ETF-ove početkom 2026. godine, sa više od 93 milijarde evra uloženih u prva dva meseca godine.

Glavni razlog za povlačenje kapitala iz SAD i Azije je rat u Iranu, koji održava visoke cene nafte i podstiče novi talas inflacije. Na globalnom nivou, prodaja akcija dostigla je najviše nivoe od maja 2025. godine, a prinosi na obveznice su u porastu. Hedž fondovi su se povukli iz sektora tehnologije, finansija i cikličke potrošnje, dok su zadržali optimistične pozicije u energetici i osnovnim potrošnim dobrima.

Evropsko tržište je postalo atraktivnije zbog razlike u vrednovanju akcija: američki S&P 500 trguje se po odnosu od 21 puta očekivane zarade, dok evropski STOXX 600 ima odnos od 14 puta. Takođe, dok je američki Fed u ciklusu smanjenja kamatnih stopa, Evropska centralna banka drži stope na istom nivou, što utiče na priliv kapitala. Analitičari JP Morgana navode da je razdoblje pasivnih ulaganja završilo i da trenutna visoka disperzija cena akcija donosi veću priliku za aktivne fondove.

Prema ekonomskim analizama, ovakvi pomaci na globalnim tržištima i rekordni prilivi kapitala u evropske ETF-ove mogli bi nastaviti da oblikuju tokove međunarodnih investicija i u narednim mesecima.

Referentna kamata ostaje 2 odsto, inflacija u evrozoni očekuje se na 2,6 odsto tokom 2026. godine

Investiciona banka Goldman Sachs očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) tokom aprila i juna povećati kamatne stope za po 25 baznih poena, što je promena u odnosu na ranije prognoze zadržavanja istih stopa do kraja 2026. godine. Ova procena usklađena je sa očekivanjima banaka JP Morgan Chase i Barclays, koje predviđaju rast kamata zbog ekonomskih posledica rata na Bliskom istoku, prenose ekonomske analize.

ECB je prethodno, u četvrtak, odlučila da zadrži sve tri ključne kamatne stope: referentnu kamatnu stopu na depozite na nivou od 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,4 odsto. Istovremeno je banka upozorila na ekonomske rizike povezane sa ratom na Bliskom istoku, kao i na potencijalni uticaj rasta cena nafte na inflaciju i privredni rast.

Prema najnovijim projekcijama ECB, prosečna inflacija u evrozoni u osnovnom scenariju iznosiće 2,6 odsto u 2026, 2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. U najnepovoljnijem scenariju, inflacija bi mogla dostići 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027, dok bi ekonomija evrozone tokom 2026. godine mogla nakratko ući u recesiju.

Blumberg je prošle nedelje, pozivajući se na izvore iz ECB, naveo da bi eventualno povećanje kamatnih stopa moglo biti razmatrano na sastanku 29. i 30. aprila. ECB je saopštila da pažljivo prati sve rizike i da je spremna da reaguje u skladu sa kretanjima na tržištu i ekonomskim uslovima.