Stručnjaci ističu važnost podrške i malih promena za lakše suočavanje sa menopauzom

Sve veći broj žena u Srbiji između 45. i 55. godine suočava se sa promenama koje donosi menopauza kroz tri faze. Ovo prirodno životno razdoblje obuhvata perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Menopauza nije bolest, već normalan deo starenja, ali može izazvati brojne simptome, od neredovnih ciklusa do valunga, nesanice i promena raspoloženja. Prema poslednjim podacima, prosečna starost za ulazak u menopauzu u Srbiji iznosi 51 godinu. Ipak, genetika i stil života značajno utiču na to kada i kako će menopauza početi.

Već u perimenopauzi, žene često primete neredovne menstruacije i prve hormonske promene. Tokom same menopauze, izostanak menstruacije traje dvanaest meseci. Faza postmenopauze nastupa nakon toga. Osim fizičkih simptoma, menopauza kroz tri faze često utiče i na emocionalno zdravlje. Žene se mogu osećati anksiozno, što dodatno otežava svakodnevicu.

Simptomi koje donosi menopauza kroz tri faze

Najčešći simptomi su valunzi (iznenadni talasi toplote), noćno znojenje, problemi sa snom i nagle promene raspoloženja. Ponekad se javljaju i smetnje sa koncentracijom ili osećaj umora. Svaka žena doživljava menopauzu na svoj način. Neke žene kroz ovo razdoblje prođu gotovo neprimetno, dok druge osećaju simptome godinama. U proseku, valunzi mogu trajati od jedne do pet godina, ali ponekad potraju i duže.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na promene u telu. Podrška porodice, razumevanje od strane prijateljica i otvoren razgovor sa lekarom mogu olakšati ovaj period. Žene često razmenjuju iskustva sa majkama ili komšinicama, što im pomaže da se osećaju manje usamljeno.

Praktični saveti za ublažavanje simptoma

Menopauza kroz tri faze ne mora biti izvor neprestanog stresa. Jednostavne promene u svakodnevnim navikama mogu znatno poboljšati kvalitet života. Pre svega, preporučuje se nošenje lagane pamučne odeće i slojevito oblačenje. Takođe, redovno provetravanje prostorije i izbegavanje začinjene hrane ili kofeina uveče mogu smanjiti valunge i noćno znojenje. Držanje flašice vode pored kreveta i vođenje dnevnika simptoma pomažu boljem praćenju promena.

Fizička aktivnost, poput svakodnevne šetnje od trideset minuta, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuje intenzitet neprijatnih simptoma. „Fizička aktivnost, poput svakodnevne šetnje od trideset minuta, smanjuje intenzitet valunga i poboljšava opšte zdravlje“, ističe dr Svetlana Petrović, ginekolog. Osim toga, redovne kontrole krvne slike, vitamina D i hormona pomažu da se na vreme prepoznaju eventualni problemi.

Podrška i briga o zdravlju tokom menopauze kroz tri faze

Menopauza kroz tri faze može uticati i na zdravlje kostiju, srca i nivo energije. Dodaci ishrani sa gvožđem mogu biti korisni za žene koje su imale obilne cikluse pre menopauze, ali je važno proveriti krvnu sliku pre početka bilo koje suplementacije. Takođe, preparati sa izoflavonima iz soje ili inozitolom privlače pažnju zbog mogućeg uticaja na simptome, ali ih treba koristiti isključivo uz savet lekara.

Na kraju, strpljenje i briga o sebi ključni su za očuvanje kvaliteta života. Telo često reaguje na promene tek posle nekoliko nedelja, zbog toga je važno pratiti sopstvene simptome i redovno razgovarati sa lekarom. „Menopauza je prirodan proces koji ne treba skrivati. Razgovor sa bliskim osobama i stručno praćenje olakšavaju simptome i umanjuju stres“, naglašava dr Petrović.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iskustvo lekara koji je doživeo 105 godina donosi savete za zdravlje i sreću žena

Šigeaki Hinohara, istaknuti lekar iz Japana, živeo je 105 godina. On je svojim načinom života i sedam pravila za dug život inspirisao žene širom sveta. Ova pravila za dug život nude praktične savete ženama koje žele da sačuvaju energiju, vitalnost i emotivnu ravnotežu tokom svakodnevnih izazova.

Zašto su pravila za dug život važna za žene

Mnoge žene se danas suočavaju sa stresom, ubrzanim tempom i nedostatkom vremena za sebe. Pravila za dug život pomažu im da pronađu balans. Pre svega, doktor Šigeaki Hinohara je verovao da samo fizičko zdravlje nije dovoljno za dugovečnost. On je isticao značaj svakodnevnog kretanja i preporučivao jednostavne aktivnosti. Takođe, savetovao je da biramo stepenice umesto lifta i da šetamo kad god možemo. Međutim, smatrao je da naporni treninzi nisu neophodni. Hodanje, istezanje i blage fizičke aktivnosti mogu biti sasvim dovoljne za očuvanje zdravlja.

Emotivno blagostanje kao deo zdravlja

Osim fizičkog zdravlja, doktor Hinohara je naglašavao važnost ispunjenog života. On je izjavio: “Posao ili hobi koji vas ispunjava održava um i duh mladim.” Mnoge žene često zanemaruju sopstvene želje zbog svakodnevnih obaveza. Međutim, prema njegovom iskustvu, vreme posvećeno hobijima i malim zadovoljstvima produžava osećaj mladosti. S druge strane, poseban značaj dao je japanskom pojmu “ikigai” (razlog zašto ustajemo ujutru). To može biti porodica, prijatelji, posao ili hobi. “Bez ikigai život postaje prazan. Pronađite svoj razlog da se radujete svakom danu”, isticao je Hinohara.

Upravljanje stresom i svakodnevna briga o zdravlju

Zapravo, pravila za dug život uključuju i strategije za upravljanje stresom. Hinohara je često savetovao šetnje, razgovore sa dragim osobama ili slušanje muzike kao načine za opuštanje. “Problemi će uvek postojati, ali vi birate kako ćete na njih odgovoriti”, govorio je. Osim toga, on je naglašavao važnost uravnotežene ishrane, dovoljno sna i redovne fizičke aktivnosti. “Slušajte svoje telo i ne ignorišite signale umora ili bola”, savetovao je doktor Hinohara. Takođe, preporučivao je redovne preventivne preglede kako bi se na vreme otkrili mogući zdravstveni problemi.

Pomoć drugima i stalno učenje produžavaju život

Pored ličnog zdravlja, Hinohara je verovao da međuljudski odnosi čine život bogatijim. On je isticao: “Pomažući drugima, dobijamo osećaj svrhe i snagu da idemo dalje.” Zato je i u poznim godinama ostao aktivan u radu sa pacijentima i mladim lekarima. Na kraju, naglašavao je da godine ne smeju biti prepreka za učenje. “Godine nisu prepreka za radoznalost i učenje”, često je ponavljao. To je posebno važno za žene koje žele da ostanu mentalno aktivne tokom celog života. Prilagođavanje ovih pravila može doneti bolje fizičko i mentalno zdravlje, kao i dugotrajan osećaj zadovoljstva. Ipak, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Savremeni način života, klimatske promene i digitalne navike utiču na ženski san i zdravlje

Sve više žena širom Evrope primetilo je da je kvalitetan noćni san sve teže dostižan. Nedavno istraživanje sa Nottingham Trent University pokazalo je da klimatske promene, digitalna tehnologija i svakodnevni stres značajno utiču na to. Osim toga, žene koje balansiraju između porodičnih i poslovnih obaveza često su najviše pogođene. Kvalitetan noćni san je važan jer tokom sna telo obnavlja energiju i jača imunitet. Nedostatak sna može dovesti do problema sa raspoloženjem, smanjenjem koncentracije i povećanim rizikom za hronične bolesti.

Kako klimatske promene i digitalne navike utiču na žene

Nažalost, klimatske promene su donele toplije noći, što dodatno otežava uspavljivanje. Istraživači su naglasili da žene koje žive u gradskim sredinama ili u stanovima sa slabom izolacijom posebno osećaju posledice. Takođe, buka, veštačko osvetljenje i izloženost ekranima negativno utiču na kvalitet sna. Pored toga, žene koje rade u smenama ili su stalno dostupne zbog posla češće doživljavaju poremećaje spavanja. Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Sleep Research, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Zbog toga, stanovnice urbanih sredina često ne mogu dovoljno rashladiti prostoriju za spavanje.

Digitalna tehnologija i stres dodatno narušavaju kvalitet sna

Mnoge žene koriste aplikacije ili pametne satove kako bi pratile san, ali to ponekad donosi više brige nego koristi. Fenomen “ortosomnija” označava preteranu zabrinutost oko savršenih rezultata sna. Kao rezultat, žene mogu osećati dodatni stres i imati još lošiji odmor. “Ljudi su svesni da je san važan, ali malo ko prepoznaje kako se faktori poput klimatskih promena, tehnologije i smenskog rada kombinuju i utiču na to koliko dobro spavamo”, istakla je Fran Pilkington-Cheney, profesor psihologije sa Nottingham Trent University. Ona je dodala da trendovi sa društvenih mreža često podstiču neprirodne rutine koje mogu dodatno narušiti zdravlje.

Praktični saveti za žene kojima je kvalitetan noćni san prioritet

Kako biste poboljšali kvalitetan noćni san sve teže dostupan, pokušajte održati prijatnu temperaturu u spavaćoj sobi. Takođe, izbegavajte ekrane najmanje sat vremena pre odlaska na spavanje. Na kraju, uspostavite rutinu odlaska na spavanje u isto vreme svake večeri. Redovno provetravajte prostoriju i koristite laganu posteljinu tokom toplih noći. Ako primetite ozbiljne poremećaje sna, obavezno se obratite lekaru za savet i dijagnozu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.