Zbog najavljenih protesta i straha od mogućih nereda, najpoznatije kulturne institucije u Parizu sutra će biti zatvorene, a otkazane su i sve predstave i izložbe.

Brojni muzeji i kulturne ustanove u Parizu sutra će biti zatvoreni zbog najavljenih protesta i straha od mogućih novih nereda u glavnom gradu Francuske. Prema saopštenju francuskog Ministarstva kulture, među zatvorenim institucijama su i najposećeniji muzeji, dok su organizatori protesta najavili veći broj okupljanja širom grada.

Fondacija Kartije neće raditi tokom čitavog vikenda, dok Fondacija Luj Viton prestaje sa radom sutra. Pariška berza zatvoriće vrata od 19 časova, što je objavljeno na njihovim internet stranicama. Takođe, zgrade Opere Garnije i Opere Bastilja biće zatvorene, a Pariška opera je potvrdila da su zbog toga sve predstave i posete otkazane u obe svoje zgrade.

Zatvaranje muzeja i otkazivanje događaja

Cirkus “Diver Buglion” saopštio je da se, iz bezbednosnih razloga, otkazuju sve predstave planirane za sutra. Ministarstvo kulture je ranije objavilo da će muzeji Luvr, Orsej, Oranžeri i Pikaso biti zatvoreni.

Međunarodni sajam savremene umetnosti “Art Bazel”, koji je trebalo da se održi u Velikoj palati (Grand Palais), neće biti otvoren tokom vikenda. Organizatori su uklonili i monumentalna dela umetnice Alicje Kvade, dok je galerija “Menur” povukla bronzane skulpture umetnika Jinka Šonibarea iz blizine Velike palate.

Muzej Mala palata, pod nadležnošću Grada Pariza, takođe će biti zatvoren. Nacionalni muzej Ežen Delakroa neće raditi, a Luvr je saopštio da će, po preporuci pariske policijske prefekture, izuzetno sutra ostati zatvoren. Posetioci su upućeni na zvanični sajt za informacije o povraćaju novca za kupljene ulaznice.

Razlozi zatvaranja i najava protesta

Koordinacija pokreta “Žutih prsluka” najavila je “Drugi čin” protesta, a okupljanje je prijavio jedan od koordinatora u Parizu, Benjamin Bal. Prema planu, skup će početi na Trgu Bastilje i završiti kod Opere. Protestima su se pridružili i studenti, srednjoškolci i sindikati, uključujući najveći sindikat CGT.

Glavni razlozi protesta u Parizu su nezadovoljstvo visokim troškovima života, rastom cena i padom kupovne moći, kao i zahtevi za veća ulaganja u javne službe i bolje uslove u obrazovanju. Ovi protesti deo su šireg talasa socijalnog nezadovoljstva koji traje već nekoliko nedelja u Francuskoj.

Mere bezbednosti i apeli vlasti

Francusko Ministarstvo kulture pozvalo je sve institucije pod njegovom nadležnošću da preduzmu potrebne mere za sigurnost posetilaca, zaštitu zaposlenih i očuvanje umetničkih dela. Zbog toga su mnoge ustanove odlučile da preventivno zatvore svoja vrata kako bi sprečile potencijalne štete.

Očekuje se da će sutrašnji protesti u Parizu značajno uticati na svakodnevni život, posebno na kulturnu scenu grada, čineći ovaj vikend neuobičajenim za turiste i građane. S obzirom na najavljene mere, svi posetioci se savetuju da prate zvanična saopštenja i obaveštenja ustanova kako bi izbegli neprijatnosti tokom trajanja protesta.

Serija zemljotresa jačine do 5 stepeni Rihterove skale registrovana je u Tirenskom moru, a škole i kancelarije u Palermu su evakuisane.

Serija zemljotresa pogodila je južnu Italiju, a najjači potres zabeležen je u Tirenskom moru sa magnitudom od 5 stepeni Rihterove skale. Prema podacima Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, ukupno 25 seizmičkih događaja registrovano je od 11 časova u ovom području. Kao rezultat, izdato je narandžasto upozorenje na moguću opasnost od cunamija, a u Palermu su evakuisane škole i kancelarije.

Potresi su se snažno osetili u Palermu, kao i u priobalnim mestima do Mesine, prema izjavama korisnika društvenih mreža. Građani su izašli na ulice u Trapaniju, gde se podrhtavanje tla jasno osetilo. Takođe, iz predostrožnosti je evakuisana i zgrada suda.

Serija zemljotresa izazvala zabrinutost u priobalju

Prema saopštenju Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Italije, tri najjača potresa zabeležena su u razmaku od nekoliko minuta, a njihove magnitude iznosile su 5, 3.6 i 4.3 stepena. Potresi su trajali dovoljno dugo da stanovnici priobalnih oblasti prijave snažno podrhtavanje tla.

Građani Trapanija i drugih gradova prijavili su da su podrhtavanja bila izražena. Mnogi su odlučili da napuste zgrade i okupe se na otvorenom prostoru, čekajući dalja uputstva nadležnih službi.

Hitne mere i preporuke nadležnih službi

Načelnik Civilne zaštite Sicilije Salvo Koćina izdao je nalog za podizanje nivoa pripravnosti i punu operativnu spremnost službi i opština u pogođenim područjima. Stanovništvu priobalnih zona upućen je apel da se strogo pridržavaju zvaničnih uputstava i preporuka nadležnih službi.

Nastava na Univerzitetu u Palermu je obustavljena do daljeg, dok su škole i kancelarije evakuisane radi bezbednosti. U međuvremenu, zgrada suda je ispraznjena iz predostrožnosti. Zvaničnici naglašavaju da se situacija prati iz minuta u minut.

Pored toga, stanovnici su pozvani da ostanu mirni, ali i da budu na oprezu zbog mogućih naknadnih potresa ili pojave cunamija. Kako je saopšteno, narandžasti nivo upozorenja na cunami ostaje na snazi dok se ne proceni da je opasnost prošla.

S obzirom na učestalost seizmičkih aktivnosti u regionu, nadležne službe će nastaviti da prate situaciju i pravovremeno obaveštavaju javnost o svim novim dešavanjima.

Ruske i ukrajinske snage nastavljaju razgovore o prekidu vatre u Oleškom, dok Kremlj i SAD ističu značaj humanitarnih napora.

Oleški u Hersonskoj oblasti nalazi se u fokusu međunarodne pažnje, jer ruske i ukrajinske snage trenutno usaglašavaju rokove za prekid vatre u ovom gradu. Prema saopštenju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pregovori se vode uz značajnu humanitarnu podršku. Posebnu ulogu ima prva dama SAD Melanija Tramp, čije posredovanje Kremlj javno pozdravlja.

S druge strane, Bela kuća je ranije izdala saopštenje u kojem navodi da je postignut dogovor o obustavi borbenih dejstava u Oleškom. Očekuje se da prekid vatre stupi na snagu 29. oktobra, a stanovnicima bi tada trebalo da bude omogućeno da napuste mesto, kako je naveo Peskov.

Humanitarna inicijativa i saradnja ombudsmana

Peskov je posebno istakao doprinos ombudsmana iz obe zemlje. Ruska ombudsmanka Jana Lantratova i njen ukrajinski kolega Dmitro Lubinec aktivno učestvuju u humanitarnim pregovorima, što dodatno doprinosi usaglašavanju detalja prekida vatre. On je naglasio da, iako saradnja između Vašingtona i Kijeva na vojnom nivou nije prekinuta, to ne sprečava zajedničke napore na važnim humanitarnim misijama.

Peskov je izjavio: “Ne treba na ovo gledati kroz ružičaste naočare. Ali to ne sprečava usaglašavanje tako važnih humanitarnih misija, postizanje dogovora i usaglašavanje veoma složenih detalja.”

Situacija na terenu i humanitarni izazovi

Oleški se nalazi na levoj obali reke Dnjepar, neposredno nasuprot Hersonu, koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Prema ranijim informacijama guvernera Hersonske oblasti Vladimira Salda, ukrajinske snage sprovode daljinsko miniranje puteva i napade dronovima na vozila, kako bi se otežalo dopremanje hrane, goriva i lekova.

Saldo je takođe naveo da se napadi usmeravaju i na objekte energetske i komunikacione infrastrukture. Zbog toga su stanovnici Oleškog suočeni s teškom humanitarnom situacijom i ograničenim pristupom osnovnim potrepštinama.

Peskov je ranije istakao da ruska vojska preduzima sve moguće mere kako bi obezbedila snabdevanje grada osnovnim potrepštinama, napominjući da ukrajinske vlasti svim sredstvima pokušavaju da to spreče. Situacija, prema njegovim rečima, ostaje kritična.

Dalji koraci i očekivanja

Kako je objavljeno, dogovor o prekidu vatre u Oleškom treba da stupi na snagu 29. oktobra. Sve strane ističu važnost humanitarnih napora i nastavka saradnje na zaštiti civila. U narednim danima očekuje se finalizacija svih tehničkih detalja oko izlaska stanovništva iz pogođenog područja.

Zbog toga je posredovanje Melanije Tramp i angažman ombudsmana iz Rusije i Ukrajine prepoznat kao ključan korak ka privremenom smirivanju situacije u Oleškom. Prekid vatre predstavlja nadu za stanovnike grada, koji su u proteklom periodu bili izloženi riziku zbog intenzivnih borbi i otežanog pristupa osnovnim uslugama.