Kompanija Lidl Srbija rangirana je kao drugi najpoželjniji poslodavac u zemlji, prema istraživanju The Employer Branding Agency na uzorku od 5.000 ispitanika

Lidl Srbija osvojio je prvo mesto u sektoru trgovine kao najpoželjniji poslodavac, dok je u ukupnom plasmanu Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027 zauzeo drugo mesto. Ove rezultate je objavila The Employer Branding Agency na osnovu nezavisnog online istraživanja sprovedenog od 31. jula do 12. oktobra 2026. godine, u kojem je učestvovalo gotovo 5.000 ispitanika starosti od 18 do 65 godina iz svih regiona Srbije. Istraživanje meri opštu reputaciju, želju da se postane deo tima, utisak o poslovanju i odnosu kompanije prema zaposlenima. Ispitanici su birali između najvećih poslodavaca iz 15 industrija, uključujući mogućnost ličnog izbora.

Kao rezultat ovakvog plasmana, Lidl Srbija potvrđuje svoj status jednog od najcenjenijih poslodavaca u zemlji. Kompanija je i prethodnih godina beležila visoke pozicije: drugo mesto 2023. godine, prvo mesto 2024/2025, i peto mesto 2025/2026. Ove godine, međutim, Lidl je „ubedljivo najpoželjniji poslodavac u sektoru Retail – Trgovine”, istakao je Miloš Cevizović, CEO i suosnivač The Employer Branding Agency. On je dodao da povratak na drugo mesto u ukupnom plasmanu pokazuje prepoznatljivost ulaganja u zaposlene i jasan odnos prema timu.

Podrška zaposlenima i priznanja u Srbiji

Holistički pristup dobrobiti zaposlenih u Lidl Srbija ogleda se kroz paket benefita. Svi zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje sa godišnjim pokrićem pod jednakim uslovima za sve pozicije, godišnje sistematske preglede i pristup programu Employee Assistance Program. Ovaj program omogućava zaposlenima i članovima njihovih užih porodica besplatne i poverljive konsultacije sa psiholozima, pravnicima i finansijskim savetnicima, dostupne 24 sata dnevno. Takođe, nakon pet godina rada u Schwarz grupaciji, zaposleni imaju mogućnost korišćenja sabatikala, odnosno neplaćenog odsustva od jednog do tri meseca, uz povratak na isto radno mesto. Paket benefita uključuje popuste na Fitpass Elite, porodične pogodnosti, poklon-kartice za kupovinu u Lidlu, popuste kod partnera, kupovinu na rate i rad od kuće za administrativne pozicije.

Pored toga, kompanija je i 2026. godine šesti put zaredom nosilac sertifikata „Top Employer” koji dodeljuje Top Employers Institute, a poseduje i „Employer Partner” priznanje SELECTIO Grupe. Lidl Srbija ima i međunarodni „Enterprise Seal” sertifikat, kojim se potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi u 31 zemlji u kojoj kompanija posluje.

Izjave rukovodstva i značaj rangiranja

„Ovo priznanje nam je posebno važno jer dolazi od građana Srbije, od ljudi koji nas poznaju kao potrošači, komšije, a neki i kao buduće kolege. To što nas iz godine u godinu prepoznaju kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji pokazuje da se ono što radimo za naše zaposlene vidi i van kompanije. Priznanja potvrđuju da smo na dobrom putu, ali naš zadatak ostaje isti: da gradimo okruženje u kojem zaposleni mogu da se oslone na kompaniju i profesionalno i lično”, izjavila je Ivana Marković, direktorka ljudskih resursa (CPO) i članica Uprave Lidl Srbija.

Kao rezultat kontinuiranih ulaganja u HR procese i benefite, Lidl Srbija ostaje među liderima na domaćem tržištu rada. Ovakva priznanja utiču ne samo na privlačenje novih kadrova, već i na zadržavanje postojećih zaposlenih, što je ključno u konkurentnom sektoru trgovine. Sertifikati koje kompanija kontinuirano dobija dodatno potvrđuju njen standard u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Organizacija obezbedila podršku za 9.000 članova porodica i 1.600 mladih, dok je stopa rizika od siromaštva u Srbiji 23,2 odsto

SOS Dečija sela Srbija već 21 godinu pružaju podršku deci, mladima i porodicama u riziku kroz različite programe. Prema podacima iz 2025. godine, 4.874 dece i mladih nalazilo se na domskom ili hraniteljskom smeštaju. Stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti iznosila je 23,2 odsto u Srbiji. Ovo znači da je skoro četvrtina stanovništva živela u uslovima siromaštva ili veoma niskog intenziteta rada, što dodatno potvrđuje značaj pravovremene podrške.

Podrška porodicama u riziku i rezultati programa

Organizacija je kroz program „Jačanje porodice“ u proteklih 14 godina obuhvatila više od 2.200 porodica u riziku sa oko 9.000 članova u devet lokalnih zajednica širom Srbije. Uspešnost programa iznosila je 94,5 odsto, što ukazuje da je većina porodica unapredila svoje funkcionisanje i obezbedila minimalne uslove za bezbedno odrastanje dece. Kao rezultat, porodice su postale sposobne da samostalno funkcionišu po izlasku iz programa podrške.

Deca bez roditeljskog staranja i mladi u zajednici

U periodu od 2005. do 2022. godine, mreža hraniteljskih porodica u SOS Dečijem selu Kraljevo pružila je sigurno okruženje za 169 dece bez roditeljskog staranja iz cele Srbije. Mnogi od njih su sada samostalni i uspešno integrisani u zajednice. Kroz Centar „Jaki mladi“ organizacija je podržala više od 1.600 mladih iz osetljivih grupa u procesu osamostaljivanja i ulaska na tržište rada, kao i sedam organizacija civilnog društva u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu, Zaječaru, Somboru i Požegi.

Nedostatak sistemske podrške i važnost prevencije

Zvanični podaci o porodicama u riziku od izdvajanja dece nisu dostupni, što otežava precizno planiranje mera podrške. Dodatno, usluge podrške porodici u riziku često nisu dovoljno razvijene, a njihova finansijska održivost nije obezbeđena. Pored toga, lokalne samouprave nemaju obavezu da ovakve usluge obezbede, pa su one često projektno finansirane i neravnomerno dostupne. Prevencija i pravovremena podrška pokazale su se kao ključne za sprečavanje trajnih posledica i očuvanje porodične celovitosti.

Posebni programi za trudnice i decu u najranijem uzrastu

Program podrške trudnicama i majkama beba bez osnovnih uslova za život omogućio je, u poslednje tri godine, da 22 majke i 34 dece prevaziđu poteškoće i ostanu zajedno. Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Kraljevu pružio je stručnu podršku za 35 dece i mladih, kao i 39 roditelja u protekle tri godine. Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2022. godinu, 180.000 dece i mladih koristilo je neku vrstu pomoći ili usluge socijalne zaštite. Kao rezultat, jasno je da su kontinuirani programi podrške porodici od suštinskog značaja za razvoj zajednice i prevenciju izdvajanja dece.

Srbija ocenjena sa 66 od 100 poena, blokiranje sajtova i privođenja korisnika utiču na digitalnu klimu

Freedom House je u najnovijem izveštaju naveo da sloboda interneta u Srbiji nastavlja da opada. U izveštaju „Freedom on the Net 2026“, Srbija je dobila 66 od mogućih 100 poena, što je jedan poen manje nego prethodne godine. Time je zadržala status „delimično slobodne“ zemlje kada je u pitanju sloboda interneta. Pad slobode interneta u Srbiji, prema izveštaju, rezultat je blokiranja veb-sajtova za kockanje, ali i nastavka pritisaka na novinare i korisnike društvenih mreža.

Pad slobode interneta u Srbiji i ekonomske posledice

Prema oceni Freedom House-a, tokom analiziranog perioda zabeležena su privođenja korisnika društvenih mreža zbog objava koje su vlasti mogle da protumače kao kritiku. Takođe, novinari su izloženi fizičkom nasilju i uznemiravanju, kako na internetu, tako i van njega. Organizacija posebno ističe strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP), koje mogu stvoriti finansijski i pravni pritisak na medije. Koordinisani pokušaji gašenja Instagram naloga aktivista, novinara i medijskih organizacija dodatno su ugrozili digitalni prostor. Osim toga, promene vlasništva u medijskom sektoru, naročito aktivnosti kompanije Telekom Srbija, doprinele su nastavku preuzimanja digitalnih medija od strane aktera bliskih vlastima. Kao rezultat, ekosistem za slobodno izražavanje i pristup informacijama u Srbiji postaje ograničeniji.

Ocene po kategorijama i implikacije za digitalnu sferu

Freedom House ocenjuje Srbiju u tri oblasti: prepreke pristupu internetu (21 od 25 poena), ograničavanje sadržaja (23 od 35 poena) i kršenje prava korisnika (22 od 40 poena). U poređenju sa prethodnim izveštajem, do pada je došlo u kategoriji ograničavanja sadržaja, gde je rezultat smanjen sa 24 na 23 poena. Izveštaj naglašava da pad slobode interneta u Srbiji nije posledica samo tehničkih ograničenja, već i šireg konteksta pritisaka na građane i novinare koji žele da iznose mišljenja ili kritikuju vlast. Privođenja zbog aktivnosti na internetu, kao i pokušaji gašenja naloga na društvenim mrežama, ukazuju na rastuće izazove za digitalnu nezavisnost. S obzirom na ove trendove, Srbija je i dalje svrstana među „delimično slobodne“ zemlje. Izveštaj Freedom House-a služi kao pokazatelj za međunarodne posmatrače i investitore o stanju digitalnih prava i sloboda, što može imati dugoročne posledice na razvoj digitalne ekonomije i privlačenje inovativnih kompanija.