Premijer Edi Rama tvrdi da su protesti u Tirani rezultat delovanja organizovanog kriminala i novca iz inostranstva.

Već jedanaest dana napetost ne prestaje na ulicama albanske prestonice. Prema tvrdnjama premijera Albanije **Edi Rama**, protesti u **Tirani** nisu slučajni. On je izjavio da su organizovani kriminal i novac iz inostranstva ključni pokretači ovog talasa nasilja, što baca novo svetlo na aktuelne događaje.

Tenzije na ulicama glavnog grada traju neprekidno, a albanska policija navodi da već mesecima prikuplja informacije o pripremama za ove nemire. Kako ističu nadležne službe, pratile su se aktivnosti koje uključuju unošenje eksploziva i zaštitnih maski, kao i koordinacija nasilnih grupa preko društvenih mreža.

Kako premijer objašnjava proteste u Tirani

U vanrednom obraćanju javnosti, **Edi Rama** naglasio je da napadi i nemiri nisu spontani. Prema njegovim rečima, protesti u Tirani rezultat su dugotrajnih i pažljivo planiranih priprema. On je takođe naveo da postoje konkretni dokazi o upletenosti organizovanog kriminala, kao i novca iz inostranstva, što je, kako tvrdi, dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju.

Pored toga, prema informacijama koje su dostupne, albanska policija je tokom prethodnih meseci pratila i aktivnosti na društvenim mrežama, preko kojih su se navodno koordinisale grupe zadužene za nasilje. U tom kontekstu, Rama je naveo da nadležne službe nisu bile iznenađene razmerama protesta, jer su informacije o pripremama stizale kontinuirano.

Koordinacija i osumnjičeni akteri u pozadini

Zvanične službe ističu da su, osim eksploziva, u **Tirani** primećene i veće količine zaštitnih maski koje su korišćene tokom protesta. Takođe, kako navode, pojedine grupe su se dogovarale i okupljale preko društvenih mreža, što je dodatno otežalo kontrolu situacije.

Prema premijerovim rečima, protesti u Tirani nisu spontana reakcija građana, već proizvod organizovanih grupa sa jasnim ciljevima. Međutim, detalji o konkretnim organizatorima i mogućim narednim koracima za sada nisu poznati.

Na kraju, vlasti tvrde da nastavljaju sa praćenjem situacije u glavnom gradu i obećavaju da će preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedila stabilnost. Dok protesti i dalje traju, ostaje da se vidi kako će se stanje u **Tirani** razvijati narednih dana.

Globalna sajber kriza ‘PHP2Shell’ dovela je do gašenja vladinih sajtova, dok AI kompanije ulažu 45 milijardi dolara.

Veštačka inteligencija i napredni hakeri trenutno izazivaju ozbiljne promene na globalnom tehnološkom tržištu. U poslednjih sedam dana, zabeležena je velika sajber kriza pod nazivom PHP2Shell, koja je otkrila kritične ranjivosti u kodu na kojem počiva oko 70% interneta. Ove ranjivosti su pronašli upravo AI modeli, što je izazvalo preventivno gašenje vladinih sajtova širom Evrope i sveta, a bezbednosni eksperti upozoravaju na moguće posledice koje donosi AI bezbednosna kriza.

Otkrivene ranjivosti, označene kao CVE-2026-109618 i CVE-2026-109619, ugrožavaju više od 30 miliona veb-sajtova. AI sistemi kao što su OpenAI GPT-5.6 Sol i Google Gemini 4 Argon identifikovali su probleme sami, bez ljudske intervencije. Ove slabosti omogućavaju napadačima da preuzmu potpunu kontrolu nad serverima bez administratorskih lozinki. Zbog toga su institucije poput CISA i evropske bezbednosne agencije izdale hitan apel za što bržu implementaciju bezbednosnih zakrpa. Stručnjaci upozoravaju da bi eksploatacija mogla dovesti do masovnog curenja podataka i ugrožavanja kritične infrastrukture.

Kako AI bezbednosna kriza menja pristup odbrani mreža

U cilju zaštite, brojne vladine institucije odlučile su da privremeno ugase zvanične sajtove, e-uprave i poreske sisteme dok se ne sprovedu potrebne nadogradnje. Ova odluka doneta je zbog nedostatka vremena za standardne procedure testiranja i sve veće opasnosti koju AI bezbednosna kriza donosi. Rasprava o ulozi autonomne veštačke inteligencije u sajber bezbednosti postaje sve intenzivnija, jer AI može biti i najjači alat za zaštitu i potencijalno najopasnije oružje za napadače.

Sajber-kriminalne i državne hakerske grupe iz Kine i Rusije već koriste napredne AI sisteme u svojim napadima. Prema bezbednosnim kompanijama, kineska grupa Storm-0940 iskoristila je AI okvir ARTEX za kompromitovanje IT provajdera ConnectWise. Ovi AI agenti izvode sve faze napada, od izviđanja do preuzimanja administratorskih prava, u roku kraćem od tri sata. Brzina delovanja AI tehnologije značajno otežava rad bezbednosnim timovima.

AI alati ubrzavaju napade i menjaju budućnost sajber bezbednosti

Ruske grupe, uključujući Qilin i Midnight Blizzard, koriste komercijalne alate kao što je Claude Code za brzu izradu i modifikaciju zlonamernih softvera. Umesto tradicionalnog pisanja koda, napadači sada koriste AI za automatsko generisanje malvera, obradu ukradenih podataka i zaobilaženje višefaktorske autentifikacije. Stručnjaci ističu da prelazak na autonomno ratovanje softverskih agenata ostavlja ljudskim analitičarima vrlo malo vremena za reakciju, jer AI entiteti brzo menjaju privilegije i otvaraju tajne prolaze u mrežama.

Ova AI bezbednosna kriza dodatno je pokrenula pitanja o ravnoteži između tehnološkog napretka i zaštite podataka. Dok institucije i kompanije ulažu napore da se zaštite, AI kompanije investiraju čak 45 milijardi dolara u razvoj novih rešenja. Očekuje se da će ova ulaganja doneti inovacije, ali i nove izazove na globalnom tržištu bezbednosti.

Žena iz sela Smoleanovci devet dana nije znala da je žrtva prevare, novac nestao bez traga

Penzionerka iz sela Smoleanovci u Bugarskoj postala je žrtva složene telefonske prevare u kojoj je, verujući da pomaže policiji, izgubila čak 45.000 evra. Prema policijskim izvorima, ova prevara u Bugarskoj šokirala je i istražitelje zbog načina na koji je izvedena i posledica koje je ostavila za žrtvu.

Sve je počelo krajem septembra kada je žena stara 64 godine primila preteći telefonski poziv. Nepoznata osoba je, predstavljajući se kao inspektor Kirilov, uverila ženu da je pod pretnjom kriminalne grupe i da može pomoći policiji tako što će pratiti njihova uputstva. Kao rezultat, prevara u Bugarskoj odvijala se nekoliko dana, tokom kojih je žena podizala novac sa svog računa na bankomatima u gradu Montana.

Kako je penzionerka izgubila celu ušteđevinu

Svakog dana, prema instrukcijama lažnog inspektora, odlazila je do bankomata i podizala velike svote. Do 11. oktobra skupila je 45.000 evra. Sutradan je, po preciznim uputstvima, prešla granicu i otputovala u rumunski grad Krajova. Tamo je, kako joj je naloženo, novac spakovala u staru jaknu i ostavila pored kontejnera za smeće na unapred određenu lokaciju, verujući da time postavlja zamku kriminalcima.

Nakon što se vratila kući, devet dana nije nikome rekla šta je uradila. Tek 20. oktobra, kada je rođacima ispričala detalje svoje “tajne misije”, oni su shvatili da je postala žrtva prevare i odmah obavestili pravu policiju. U međuvremenu, novac je nestao bez traga, a šanse da se pronađe smanjile su se zbog proteka vremena.

Istraga trajala danima, novac verovatno izgubljen

Bugarske i rumunske vlasti su pokrenule opsežnu istragu, ali policijski izvori navode da je prevara u Bugarskoj bila toliko detaljno isplanirana da su tragovi novca gotovo nepovratni. Tokom istrage, istražitelji su utvrdili da je penzionerka bila ubeđena da pomaže u hapšenju bankarske bande, što je prevarante iskoristilo za manipulaciju.

Iako su slični slučajevi prevare u Bugarskoj zabeleženi i ranije, iznosi kao u ovom slučaju su retki. Policija apeluje na građane da ne veruju osobama koje se telefonom predstavljaju kao službenici i da odmah prijave svaku sumnjivu komunikaciju. Takođe, ističu da su prevaranti sve sofisticiraniji i često koriste psihološke metode kako bi stekli poverenje žrtava.

U ovom slučaju, penzionerka je ostala bez celokupne životne ušteđevine, a istraga se i dalje vodi dok porodica i javnost čekaju eventualne rezultate.