Aleksandar Valjarević ušao je na prestižnu svetsku listu naučnika, a najavljuje i kasni dolazak snega u Srbiju.

Profesor doktor Aleksandar Valjarević dobio je značajno međunarodno priznanje, svrstavajući se među 2 odsto najuticajnijih naučnika na svetu. Prema najnovijoj Stanfordovoj listi, njegovo ime sada se nalazi rame uz rame sa naučnom elitom. Ovaj uspeh, kako ističe, predstavlja priznanje ne samo njemu lično, već i srpskoj nauci u celini. U razgovoru je otkrio i kada se očekuje prvi sneg u Srbiji, napominjući da bi padavine mogle kasniti više nego što je uobičajeno.

“Ovo je zaista veliki uspeh za Srbiju. Biti među dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu velika je stvar. Iskreno, nisam očekivao da ću se naći na ovoj listi, planirao sam to do šezdesete godine, a uspeo sam 12 godina ranije. Veliku zahvalnost dugujem porodici, supruzi Dragani i sinovima, koji su mi bili podrška u svim trenucima”, rekao je Valjarević.

Kako je profesor Valjarević stigao do svetske naučne elite

Valjareviću je vest o ulasku na listu prenet dok se vraćao iz Bugarske, gde je na poziv tamošnje akademije nauka govorio o klimatskim promenama. Priznanje je, prema njegovim rečima, rezultat dugogodišnjeg truda i angažovanja. “Do ovakvog priznanja dolazi se mukotrpnim radom. Nemam toliko citata kao kolege iz medicine ili biohemije, jer sve zavisi od naučne oblasti. Važni su naučni radovi, njihov uticaj i časopisi u kojima se objavljuju”, objasnio je profesor.

Metodologija Stanfordove liste posebno vrednuje doprinos nauci i pokušava da isključi veštačko povećavanje broja citata među autorima. Valjarević je deo svog uspeha pripisao i saradnji sa međunarodnim institucijama. “Sada idem u Kazahstan, gde ću držati predavanja i sarađivati sa tamošnjim naučnicima. Smatram da moramo vratiti nauku u fokus društva i više poštovati ljude koji joj posvećuju život”, istakao je on.

Klimatske promene i prognoza zime u Srbiji

Govoreći o vremenskim trendovima, Valjarević je otkrio rezultate modela koje je izradio za Srbiju. “Ponovo se pokazuje da nas očekuju topliji meseci. Oktobar je bio topliji, a topliji bi trebalo da bude i novembar. Sneg u Beogradu, prema mom modelu, mogao bi da se pojavi tek posle 20. decembra, i to u vidu poneke pahulje. Većih snežnih padavina očekujem tek posle 15. januara. Zime kakve pamtimo sve su ređe, pa možemo očekivati minuse i sneg uglavnom na visinama iznad 800 metara”, naveo je profesor.

Osim toga, naglasio je da na klimatske procese utiču brojni faktori, uključujući klimatske promene, seču šuma i degradaciju prirode. “Ugljen-dioksid i drugi gasovi takođe imaju značajnu ulogu. Potrebno je proučavati i unutrašnju temperaturu Zemlje, kao i procese u njenom jezgru, koji još nisu dovoljno poznati. Tu je i astronomska teorija Milutina Milankovića koja objašnjava dugoročne cikluse, ali ti procesi su veoma spori. Mi smo ti koji svojim delovanjem narušavamo prirodnu ravnotežu”, dodao je Valjarević.

Zašto je priznanje važno za srpsku nauku

Valjarević ističe da priznanje ima posebnu težinu u trenutku kada je neophodno vratiti nauci društvenu važnost. “Važno je da Srbija očuva šume i prirodne resurse za buduće generacije. Ljudi često nisu svesni značaja tih pitanja, a nauka može ponuditi rešenja i pravac razvoja”, zaključuje profesor.

Kroz lični primer i međunarodni uspeh, Valjarević šalje poruku o značaju naučnog rada i potrebe za odgovornim odnosom prema prirodi. Njegova prognoza snega u Srbiji ove zime dolazi kao još jedan podsetnik da klimatske promene već utiču na naše živote, a očuvanje prirodnih resursa postaje zajednička odgovornost.

RHMZ najavljuje pretežno sunčane dane i vrlo malo padavina do kraja oktobra, uz jutarnju maglu u pojedinim delovima zemlje.

Prema najnovijoj prognozi RHMZ do kraja oktobra, Srbiju očekuju pretežno sunčani dani i nešto niže jutarnje temperature, sa vrlo malo padavina. Jutros je zabeleženo osetno sveže vreme širom zemlje, a najniža temperatura izmerena je na severu Vojvodine i u planinskim predelima poput Kopaonika, gde je u 8 sati bilo svega 1 stepen iznad nule.

Najhladniji regioni ovog jutra uključuju “srpski Sibir”, dok su Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad i Sombor imali temperature između 10 i 12 stepeni. Pored toga, najtopliji je bio Negotin sa 12 stepeni, a Kraljevo, Kruševac i Aleksinac izmerili su po 10 stepeni.

Jutarnja magla i slab vetar u više regiona

Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod, jutarnja magla primećena je ponegde u Bačkoj, Sremu, zapadnoj Srbiji, Šumadiji i na širem području Beograda. Tokom dana biće pretežno sunčano, dok se na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje očekuje promenljivo oblačno vreme. Na Pešteru je tokom jutra moguća slaba kiša, ali se razvedravanje očekuje od sredine dana. Vetar će biti slab do umeren, povremeno jak na istoku Srbije, ali će posle podne slabiti i okrenuti na istočni i jugoistočni pravac.

Najviša dnevna temperatura kretaće se između 15 i 20 stepeni, dok se lokalno u subotu, 24. oktobra, očekuje do 22 stepena. Već sutra se predviđa slab jutarnji, prizemni mraz u pojedinim delovima zemlje.

Prognoza padavina do kraja oktobra

Kada je reč o padavinama, količina kiše do kraja oktobra biće vrlo mala. U subotu uveče i tokom noći ka nedelji, prema prognozi RHMZ do kraja oktobra, moguće su prolazne slabe padavine na području Vojvodine, zapadne i jugozapadne Srbije. U ponedeljak, 26. oktobra, kiša se očekuje samo na severu Bačke i Banata, dok bi od četvrtka, 29. oktobra, do kraja meseca ponegde mogla pasti slaba kiša i u ostalim krajevima.

Van navedenih regiona, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa dužim sunčanim intervalima i lokalnom pojavom jutarnje magle. Dnevne temperature ostaju u rasponu od 15 do 20 stepeni.

Preporuke za građane i značaj prognoze

Zbog učestale jutarnje magle, posebno na području Beograda i drugih regiona, vozačima i pešacima savetuje se dodatna opreznost tokom ranih sati. Takođe, slab mraz i niske temperature u pojedinim delovima zemlje mogu uticati na poljoprivredne i druge aktivnosti na otvorenom.

Na kraju, RHMZ do kraja oktobra ističe da će vreme uglavnom biti stabilno, bez većih padavina i sa prijatnim dnevnim temperaturama, što pogoduje planiranju aktivnosti na otvorenom. Ipak, građani bi trebalo da obrate pažnju na kratkotrajne promene vremena i pojavu magle, naročito tokom jutarnjih sati.

Stručnjak objašnjava kako razlikovati anksioznost od stresa i upozorava da se lekovi ne uzimaju na svoju ruku

Razlika između anksioznosti i stresa često stvara zabunu kod mnogih ljudi, ali prema rečima psihoterapeuta Jovane Stanisavljević, postoji jasna granica između ova dva pojma. Ona ističe da je stres uglavnom reakcija na određeni problem ili pritisak, dok je anksioznost osećaj straha ili napetosti koji može trajati dugo, čak i kada nema direktnog uzroka.

Gostujući u jutarnjem programu, Stanisavljević je objasnila da ljudi svakodnevno doživljavaju stres, ali da se intenzitet menja u zavisnosti od situacija i ljudi sa kojima su u kontaktu. “Stres imamo svaki dan, nekad u manjem, nekad u većem intenzitetu. Na to utiču ljudi i situacije koje ne mogu da se predvide”, naglasila je ona.

Glavna razlika između anksioznosti i stresa

Prema njenim rečima, anksioznost i stres se razlikuju i po posledicama na telo i svakodnevni život. Anksioznost se najčešće javlja kao briga, strah ili telesna senzacija, posebno kada telo ne može da izdrži pritisak. Stanisavljević dodaje da anksioznost može crpeti energiju i otežavati obavljanje svakodnevnih obaveza. “Anksioznost nas crpi, ne dozvoljava nam da vodimo normalan život”, istakla je psihoterapeut.

Takođe, ona napominje da ljudi često brkaju ova dva stanja jer oba mogu izazvati osećaj nelagodnosti i napetosti. Međutim, stres obično ima poznat uzrok i traje dok se problem ne reši, dok kod anksioznosti razlog nije uvek jasan.

Kada potražiti pomoć i zašto ne uzimati lekove na svoju ruku

Psihoterapeut Stanisavljević upozorava da, bez obzira na intenzitet anksioznosti ili stresa, lekove nikako ne treba uzimati bez stručnog nadzora. “Mnogo je načina da to regulišemo”, kaže ona, ali naglašava da samoinicijativno uzimanje terapije može dovesti do dodatnih problema.

Zbog toga je važno, ako se osećate iscrpljeno ili imate telesne senzacije koje remete svakodnevni život, obratiti se stručnjaku. Prvi korak ka regulaciji ovih stanja jeste prepoznavanje razlike između anksioznosti i stresa i traženje adekvatne podrške.

Na taj način, pravovremena reakcija može sprečiti da anksioznost ili stres ozbiljnije utiču na kvalitet života. Pre svega, stručna pomoć i jasno razlikovanje ovih stanja doprinose boljem razumevanju sopstvenih osećanja i efikasnijem suočavanju sa izazovima svakodnevice.