Stručnjak objašnjava kako razlikovati anksioznost od stresa i upozorava da se lekovi ne uzimaju na svoju ruku

Razlika između anksioznosti i stresa često stvara zabunu kod mnogih ljudi, ali prema rečima psihoterapeuta Jovane Stanisavljević, postoji jasna granica između ova dva pojma. Ona ističe da je stres uglavnom reakcija na određeni problem ili pritisak, dok je anksioznost osećaj straha ili napetosti koji može trajati dugo, čak i kada nema direktnog uzroka.

Gostujući u jutarnjem programu, Stanisavljević je objasnila da ljudi svakodnevno doživljavaju stres, ali da se intenzitet menja u zavisnosti od situacija i ljudi sa kojima su u kontaktu. “Stres imamo svaki dan, nekad u manjem, nekad u većem intenzitetu. Na to utiču ljudi i situacije koje ne mogu da se predvide”, naglasila je ona.

Glavna razlika između anksioznosti i stresa

Prema njenim rečima, anksioznost i stres se razlikuju i po posledicama na telo i svakodnevni život. Anksioznost se najčešće javlja kao briga, strah ili telesna senzacija, posebno kada telo ne može da izdrži pritisak. Stanisavljević dodaje da anksioznost može crpeti energiju i otežavati obavljanje svakodnevnih obaveza. “Anksioznost nas crpi, ne dozvoljava nam da vodimo normalan život”, istakla je psihoterapeut.

Takođe, ona napominje da ljudi često brkaju ova dva stanja jer oba mogu izazvati osećaj nelagodnosti i napetosti. Međutim, stres obično ima poznat uzrok i traje dok se problem ne reši, dok kod anksioznosti razlog nije uvek jasan.

Kada potražiti pomoć i zašto ne uzimati lekove na svoju ruku

Psihoterapeut Stanisavljević upozorava da, bez obzira na intenzitet anksioznosti ili stresa, lekove nikako ne treba uzimati bez stručnog nadzora. “Mnogo je načina da to regulišemo”, kaže ona, ali naglašava da samoinicijativno uzimanje terapije može dovesti do dodatnih problema.

Zbog toga je važno, ako se osećate iscrpljeno ili imate telesne senzacije koje remete svakodnevni život, obratiti se stručnjaku. Prvi korak ka regulaciji ovih stanja jeste prepoznavanje razlike između anksioznosti i stresa i traženje adekvatne podrške.

Na taj način, pravovremena reakcija može sprečiti da anksioznost ili stres ozbiljnije utiču na kvalitet života. Pre svega, stručna pomoć i jasno razlikovanje ovih stanja doprinose boljem razumevanju sopstvenih osećanja i efikasnijem suočavanju sa izazovima svakodnevice.

Dve naučne analize pokazuju da su visoke temperature ovog leta dovele do rekordnog broja smrtnih slučajeva na kontinentu.

Prema rezultatima dve studije, vrućine u Evropi tokom ovog leta prouzrokovale su više od 50.000 smrtnih slučajeva, što predstavlja najviši broj u ovom veku. Istraživanja obuhvataju 854 grada u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Švajcarskoj, gde živi oko 40 odsto stanovništva 30 evropskih zemalja. Ove analize donose zabrinjavajuće podatke o posledicama klimatskih promena na zdravlje stanovništva.

Prema rezultatima studija objavljenih u akademskom časopisu “Nature Health”, oko 32.000 smrtnih slučajeva direktno je povezano sa klimatskim promenama i ekstremnim toplotnim talasima koji su pogodili Evropu tokom ovog leta. Gotovo trećina preminulih stradala je tokom toplotnog talasa krajem juna, kada su zabeleženi brojni temperaturni rekordi širom kontinenta.

Detalji o uticaju vrućina na stanovništvo

Stariji od 85 godina činili su približno polovinu svih preminulih tokom vrućina u Evropi, dok je među žrtvama bilo i oko 6.000 osoba mlađih od 65 godina. Naučnici su istakli da su zabeležili i više od 800 dodatnih smrtnih slučajeva među osobama starosti između 20 i 44 godine. Ove brojke pokazuju da posledice ekstremnih temperatura pogađaju sve starosne grupe, ali najviše ugrožavaju stariju populaciju.

Studije otkrivaju dugoročne trendove

Jedna od studija analizirala je period od 2000. do 2025. godine i utvrdila ukupno 430.000 smrtnih slučajeva u vezi sa vrućinama, pri čemu je oko polovine njih pripisano klimatskim promenama. Ove brojke naglašavaju rastući uticaj promena klime na zdravlje ljudi u Evropi. Leto koje je nedavno prošlo označeno je kao najteže do sada po broju preminulih uzrokovanih visokim temperaturama, značajno premašujući prethodne rekorde iz 2022. i 2003. godine.

Vodeća autorka studije, istraživač ekstremnih vremenskih uslova sa Imperial koledža u Londonu, izjavila je da su rezultati ovogodišnjih analiza pokazali zabrinjavajući trend kada su u pitanju vrućine u Evropi. Očekuje se da će slične studije u budućnosti pružiti još preciznije podatke i doprineti razumevanju uticaja klimatskih promena na javno zdravlje.

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da je potrebno razvijati mere prevencije i zaštite najugroženijih grupa stanovništva kako bi se smanjile posledice budućih toplotnih talasa. Iako su rezultati studija zabrinjavajući, ovakve analize pomažu u identifikaciji rizika i planiranju javnozdravstvenih intervencija.

RHMZ prognozira da će temperatura danas dostići i do 19 stepeni u pojedinim delovima zemlje, uz pretežno sunčano vreme.

Vreme danas u Srbiji donosi prolećne temperature, iako je prethodni dan bio oblačan i kišovit širom zemlje. Prema najnovijoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje se da najviša dnevna temperatura dostigne čak 19 stepeni Celzijusa u nekim regionima.

Pre svega, u Vojvodini, Šumadiji, zapadnoj Srbiji i Negotinskoj Krajini vreme danas biće pretežno sunčano. Temperature će se kretati od 2 do 19 stepeni, u zavisnosti od dela dana i regiona. U ovim krajevima građani mogu da očekuju prijatno vreme, dok će posle jučerašnje kiše mnogi biti iznenađeni ovakvom promenom.

U jutarnjim satima, magla se može pojaviti ponegde na zapadu Bačke i Srema. Ipak, u ostatku Srbije, nakon pretežno oblačnog jutra, već od sredine dana predviđa se razvedravanje, navodi Republički hidrometeorološki zavod.

Vremenski uslovi po regionima

Vetar će danas duvati slabim i umerenim intenzitetom, uz povremeno jače udare na istoku Srbije. Očekuje se zapadni i severozapadni vetar, dok će tokom dana, posebno u Beogradu, vetar promeniti pravac u istočni i jugoistočni. Zbog toga je važno da građani obrate pažnju na promene tokom dana, posebno oni koji planiraju boravak na otvorenom.

U Beogradu će vreme biti pretežno sunčano, sa najvišom dnevnom temperaturom oko 18 stepeni. Tokom poslepodneva, vetar će promeniti pravac, što može uticati na subjektivni osećaj temperature.

Detaljna prognoza RHMZ

Kako navodi RHMZ, današnji dan karakterišu stabilne vremenske prilike. “U Vojvodini, Šumadiji, zapadnoj Srbiji i u Negotinskoj Krajini danas će biti pretežno sunčano vreme, sa najvišom temperaturom do 19 stepeni”, stoji u zvaničnoj prognozi. Ova promena u odnosu na jučerašnje padavine može prijati mnogima, naročito nakon perioda nižih temperatura.

Zbog toga, stanovnici Srbije mogu da iskoriste sunčane intervale za boravak u prirodi ili šetnje. Ipak, RHMZ savetuje oprez u jutarnjim satima zbog mogućnosti magle, posebno na zapadu Bačke i Srema.

Zaključak: vreme danas u Srbiji donosi prolećne temperature

Na kraju, vreme danas u Srbiji pruža priliku za uživanje u toplijim i sunčanim danima, iako je prethodni dan bio oblačan i kišovit. Temperature se kreću od 2 do 19 stepeni, a prognoza RHMZ ukazuje na stabilne uslove tokom dana. Građani mogu da očekuju prolećni ugođaj, uz povremene promene vetra i mogućnost jutarnje magle u nekim regionima.