Nova platforma olakšava mala i srednja preduzeća u pronalaženju investitora i strateških partnera kroz napredne AI alate

UniCredit Banka predstavila je DealSync, prvu AI platformu za M&A na domaćem tržištu Srbije. Platforma DealSync omogućava malim i srednjim preduzećima pristup širokoj mreži investitora, kupaca i strateških partnera, uz podršku stručnjaka i napredne tehnologije. Inicijativa je deo strategije UniCredit Banke za jačanje privrede Srbije, a zvanično je najavljena 22. oktobra 2026. godine.

Ova inovativna platforma koristi veštačku inteligenciju i ekspertizu sektora za spajanja i akvizicije (M&A), kako bi kompanije lakše i efikasnije upravljale procesima transakcija. DealSync nudi kompanijama mogućnost da pronađu relevantne partnere, uspostave kontakt i bezbedno razmenjuju dokumentaciju. Osim toga, platforma omogućava diskretno i poverljivo upravljanje celokupnim procesom, čime se povećava konkurentnost domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća.

DealSync kao novi pristup M&A u Srbiji

DealSync kombinuje napredne AI alate sa znanjem i iskustvom stručnjaka iz UniCredit Banke. Kao rezultat toga, kompanije mogu brže doći do potencijalnih investitora i kupaca, što do sada nije bilo lako dostupno manjem biznis sektoru u Srbiji. Platforma omogućava jednostavno iskazivanje interesa, pametno povezivanje učesnika i efikasnu razmenu potrebne dokumentacije na jednom mestu. Uporedo sa tim, kroz DealSync male i srednje firme stiču pristup međunarodnoj mreži UniCredit Grupe, što dodatno otvara mogućnosti za rast i razvoj.

Filip Stikić, član Izvršnog odbora i direktor za korporativno bankarstvo u UniCredit Banci, izjavio je: „Uvođenjem DealSync platforme na srpsko tržište potvrđujemo našu posvećenost pružanju inovativnih rešenja domaćoj privredi i izuzetne rezultate koje ostvarujemo na domaćem tržištu. Kao prva banka u Srbiji koja je predstavila ovakvu platformu, naši klijenti dobijaju pristup alatu koji otvara nove mogućnosti za razvoj kompanija, privlačenje investicija i realizaciju strateških poslovnih planova. Ovo je još jedan korak u okviru naše inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, kojom želimo da budemo dugoročan i pouzdan partner kompanijama u svim fazama njihovog rasta i transformacije.”

Uticaj na tržište i značaj za mala i srednja preduzeća

Posebna vrednost DealSync-a ogleda se u tome što proširuje pristup M&A uslugama segmentu koji do sada nije imao jednostavne mogućnosti za ovakve transakcije. Kroz međunarodnu mrežu i inovativan model rada, kompanije u Srbiji sada lakše mogu da istraže opcije za privlačenje kapitala, strateška partnerstva, prodaju ili sukcesiju poslovanja.

S druge strane, kontinuiran dijalog sa privredom omogućava UniCredit Banci da razvija usluge koje odgovaraju na konkretne izazove kompanija. Kao rezultat toga, DealSync doprinosi održivom rastu i razvoju domaćeg tržišta. Spajajući ekspertizu, naprednu tehnologiju i razumevanje potreba privrede, DealSync donosi novi pristup pronalaženju poslovnih i investicionih prilika u Srbiji i šire.

Vlada usmerila 1,2 milijarde evra na transfere i subvencije, dok kapitalni rashodi rastu za 170 miliona evra

Vlada Srbije povećala je planirani budžetski deficit sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u najnovijem rebalansu budžeta, prema analizi Centra za visoke ekonomske studije (CEVES). Ključni razlog za ovaj rast je odluka da se dodatni fiskalni prostor, nastao višim prihodima nakon rebalansa, usmeri na novčana davanja pred izbore, što uključuje i povećane transfere i subvencije. Ova novčana pomoć pred izbore, četvrta po redu u poslednjih nekoliko godina, dolazi nakon što su slične isplate zabeležene pred izbore 2020, 2022. i 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali navodi da je pomoć isplaćivana i u godinama bez izbora, poput 2021. godine, kao i nakon prethodnih glasanja 2016. i 2017. godine. Međutim, CEVES ističe da je ovogodišnji rebalans specifičan jer nije reč samo o većim prihodima, već i o promeni prioriteta u raspodeli budžetskih sredstava.

Struktura budžetskih rashoda i ekonomski efekti

Ukupni budžetski rashodi i izdaci povećani su za oko 1,45 milijardi evra, odnosno 1,5 odsto BDP-a, prema podacima CEVES-a. Od tog iznosa, oko 1,2 milijarde evra dodatnog fiskalnog prostora usmereno je na transfere, subvencije i jednokratne mere. To čini gotovo četiri petine ukupnog neto povećanja rashoda. Kapitalni rashodi, koji obuhvataju ulaganja u infrastrukturu i razvoj, povećani su za oko 170 miliona evra.

Takva struktura rashoda ima pretežno distributivni i kratkoročno potrošački karakter. Najveći deo dodatnih sredstava odlazi na transfere i tekuću potrošnju, dok je razvojno-investicioni efekat znatno slabiji. Kategorija transfera, subvencija i jednokratnih mera uključuje i druge izdatke osim neposredne novčane pomoći građanima. Ipak, novčana pomoć pred izbore ostaje centralni deo politike raspodele.

Fiskalna održivost i dugoročne posledice budžetskih odluka

Jednokratne isplate mogu biti značajna podrška domaćinstvima, naročito penzionerima i socijalno ugroženim građanima koji su pogođeni rastom životnih troškova. Međutim, ključno pitanje je da li su ove mere usmerene ka najugroženijima, koliko su održive na srednji rok i šta će država zbog njih morati da odloži ili smanji na drugim rashodnim stavkama.

Rebalans budžeta i povećanje deficita otvaraju dilemu o budućim mogućnostima finansiranja kapitalnih ulaganja. Veći deficit može ograničiti prostor za investicije koje dugoročno povećavaju produktivnost i kapacitete privrede. Takođe, u narednim godinama država će morati pažljivo da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti, posebno ako se trend povećanih transfera i kratkoročnih mera nastavi.

Analitičari CEVES-a zaključuju da trenutna struktura budžeta prioritet daje kratkoročnoj potrošnji, dok razvojni ciljevi ostaju u drugom planu. Novčana pomoć pred izbore ima direktan uticaj na budžetski račun, što može imati posledice na dugoročnu fiskalnu održivost i investicione kapacitete Srbije.

Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku podižu cene nafte, WTI premašio 99 dolara, tržište reaguje na neizvesnost

Cene nafte na svetskim berzama beleže značajan rast zbog pojačanih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Fjučersi nafte Brent porasli su 3,2 odsto na 112,30 dolara po barelu do 11 sati ujutru, dok je američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) dostigla cenu od 99,94 dolara. Ovaj rast usledio je nakon što su američke i izraelske vlasti izradile konkretne planove za moguće obnavljanje napada na Iran, što je dodatno uzdrmalo tržište energenata.

Geopolitičke tenzije i tržišna reakcija

Prema informacijama iz američke administracije, planovi za vojnu operaciju na Bliskom istoku mogli bi biti realizovani nakon novembarskih izbora za Kongres u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove najave, kao i učestali napadi Huta iz Jemena na civilne ciljeve u Saudijskoj Arabiji, doprinose rastu nesigurnosti na tržištu. Sjedinjene Američke Države su, zbog povećane opasnosti, naredile zaposlenima u državnoj službi i njihovim porodicama da napuste Saudijsku Arabiju. Prema portparolu Stejt departmenta, razlog su sve češći napadi Huta, koje podržava Iran.

Nafta od 100 dolara i globalna ekonomska otpornost

Iako je psihološka granica od 100 dolara za barel ponovo aktuelna, analitičari ocenjuju da globalna ekonomija danas pokazuje veću otpornost na energetske šokove. Dejvid Vagner, direktor i portfolio menadžer u kompaniji Aptus Capital Advisors, ističe da „nafta po ceni od 100 dolara po barelu danas ima sasvim drugačije značenje nego pre 20 ili 30 godina“. On navodi podatke američke vlade prema kojima je benzin pre deset godina činio oko 5 odsto raspoloživog dohotka prosečnog Amerikanca, dok je danas taj udeo otprilike upola manji. Kao rezultat, domaćinstva su sada u boljoj poziciji da podnesu visoke troškove energije. Osim toga, iako trenutni rast izaziva zabrinutost, analitičari smatraju da su cene sirove nafte i dalje ispod istorijskih maksimuma kada se prilagode za inflaciju. Uporedo sa tim, tržišni akteri ostaju fokusirani na razvoj događaja na Bliskom istoku i moguće posledice za globalno snabdevanje energentima.

Implikacije za tržište energenata

Povećanje cene nafte ima direktan uticaj na troškove prevoza, industrijsku proizvodnju i inflaciju širom sveta. Ipak, zahvaljujući smanjenoj izloženosti potrošača energetskim šokovima, efekat na širu ekonomiju mogao bi biti blaži nego u prethodnim decenijama. S obzirom na trenutnu volatilnost i neizvesnost, investitori i analitičari pomno prate svaki novi signal iz regiona. Cene nafte na svetskim berzama ostaju ključni indikator za predviđanje daljih ekonomskih kretanja.