Američke imigracione vlasti rade na planu za raspoređivanje agenata na aerodromima nakon najave predsednika, potvrđuju izvori upoznati sa situacijom

Zvaničnici američke imigracione službe (ICE) intenzivno rade na sprovođenju naredbe predsednika Donalda Trampa o angažovanju agenata ove službe na obezbeđenju aerodroma, saznaje se od više izvora upoznatih sa internim diskusijama. Ova direktiva usledila je tokom vikenda, kada je predsednik Tramp najavio mogućnost upućivanja ICE agenata na aerodrome u slučaju neuspeha dogovora o finansiranju Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) u Kongresu.

Prema objavama predsednika, ICE agenti bi mogli biti raspoređeni kako bi preuzeli zadatke vezane za bezbednost i sprovođenje mera protiv osoba koje se nalaze u Sjedinjenim Državama bez potrebne dokumentacije. Predsednik je precizirao da bi raspoređivanje moglo početi već od ponedeljka. DHS, pod čijom nadležnošću su i ICE i Uprava za bezbednost saobraćaja (TSA), još nije zvanično objavio detalje o planu.

Izvori iz imigracionih službi navode da je ova najava izazvala iznenađenje među zaposlenima, te da se ubrzano razvijaju mogući modaliteti sprovođenja predsedničke odluke. Prema navodima osoba upoznatih sa situacijom, zvaničnici su zatražili anonimnost jer nisu ovlašćeni da govore za javnost. Jedan od visokih funkcionera izjavio je za izvore da nije upoznat sa preciznim detaljima operacije niti sa načinom na koji će ICE agenti biti uključeni u bezbednosne procedure na aerodromima.

Pojedini izvori navode da su u toku razgovori između više agencija unutar DHS-a kako bi se utvrdile pravne i logističke mogućnosti sprovođenja ovakve naredbe. Do sada nije poznato da li će ICE agenti zameniti osoblje TSA ili će imati dopunske zadatke. Takođe, nije objavljeno koliko će agenata biti angažovano niti na kojim aerodromima bi prva raspoređivanja mogla da budu realizovana.

Ova odluka dolazi u trenutku kada je deo federalnih službi pogođen delimičnom obustavom rada zbog neusvajanja budžeta. Prethodno, predsednik Tramp je više puta ukazivao na potrebu jačanja kontrole granica i unutrašnje bezbednosti, a angažovanje ICE agenata na aerodromima vidi kao deo šire strategije.

Zasad nema zvaničnih komentara iz TSA niti drugih agencija uključenih u sprovođenje bezbednosti u avio-saobraćaju. Izvori iz imigracionih i bezbednosnih krugova navode da se rad na planu nastavlja i da će više informacija biti dostupno nakon donošenja konkretnih odluka.

Ambasador SAD pri UN naveo da predsednik zadržava sve opcije, pojačane napetosti zbog zatvaranja Ormuskog moreuza

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc izjavio je u nedelju da su “sve opcije na stolu” u vezi sa mogućim odgovorom na aktuelnu situaciju u Iranu, nakon što je predsednik SAD zapretio napadima na iranska energetska postrojenja ukoliko Ormuski moreuz ne bude ponovo otvoren. Volc je naveo da bi Sjedinjene Države zadržale pravo da preduzmu mere, ističući: “Nikada ne bih ništa isključio za predsednika”.

Predsednik SAD je tokom vikenda putem društvenih mreža saopštio da će američke snage gađati iranska elektroenergetska postrojenja, počevši od najvećeg, ukoliko Iran ne omogući prolaz kroz Ormuski moreuz u roku od 48 sati. Ormuski moreuz je ključni pomorski pravac za izvoz nafte, kroz koji prolazi oko 20% svetskih zaliha, a trenutno je zatvoren za većinu brodova nakon što su iranske vojne snage uspostavile blokadu pre tri nedelje.

Na pitanje da li postoji plan da budu gađana iranska nuklearna postrojenja, Volc je istakao važnost razumevanja uloge Iranske revolucionarne garde (IRGC), za koju je naveo da upravlja značajnim delom iranske infrastrukture, ekonomije i državnih institucija. Volc je dodao da, u meri u kojoj bi bili ugroženi vojni kapaciteti i odbrambena industrijska baza Irana, sve opcije ostaju otvorene, a predsednik je, prema njegovim rečima, to jasno istakao.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je prošle nedelje da bi napadi na energetsku infrastrukturu sa bilo koje strane mogli biti okarakterisani kao ratni zločin. Volc je na to odgovorio navodeći da, kada režim kontroliše kritičnu infrastrukturu i koristi je za sprovođenje unutrašnje represije, napade na susedne zemlje i aktivnosti suprotne sankcijama UN, takvi objekti mogu biti legitimne mete.

Zatvaranje Ormuskog moreuza i pretnje o mogućim vojnim udarima dodatno su povećale napetosti u regionu Persijskog zaliva. Međunarodne organizacije upozoravaju na potencijalno širenje sukoba i posledice po globalno snabdevanje energentima. Zvaničnici UN pozivaju na uzdržanost i nastavak diplomatskih napora kako bi se izbegla eskalacija.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde postojanje konkretnih vojnih planova niti da preciziraju eventualne mete. Situacija ostaje neizvesna, a dalji razvoj zavisiće od narednih odluka obe strane i spremnosti na dijalog.

Vlasti saopštile da je deo Havane dobio struju, radovi na obnovi mreže nastavljeni nakon trećeg velikog ispada ovog meseca

Kubanske nadležne službe započele su postupak vraćanja električne energije nakon potpunog kolapsa nacionalne elektroenergetske mreže koji se dogodio u subotu, što je uticalo na milione stanovnika širom ostrva. Prema izveštaju državne Elektroprivrede i Ministarstva energetike i rudarstva, oko 72.000 korisnika u Havani, uključujući pet bolnica, ponovo je dobilo električnu energiju u ranim jutarnjim satima nedelje. Ovaj broj predstavlja samo manji deo ukupne populacije glavnog grada, koja prema procenama iznosi oko dva miliona ljudi.

Lokalni izvori prenose da je napajanje obnovljeno u pojedinim delovima Havane, dok su u drugim oblastima, kao što su zapadna provincija Matanzas i istočna Holguin, uspostavljeni lokalni mikrosistemi za najvažnije ustanove. Stanovnici iz različitih delova Havane naveli su da su primetili povratak struje tokom noći.

Kuba se trenutno suočava sa ozbiljnom energetskom krizom. Prema navodima zvaničnika, zastarela infrastruktura elektroenergetske mreže znatno je degradirala poslednjih godina. Pored tehničkih problema, vlasti navode i da je na situaciju uticala zabrana isporuka energenata iz Sjedinjenih Američkih Država, kao i američke sankcije i pretnje tarifama državama koje izvoze naftu na Kubu.

Zvaničnici su takođe istakli da je uklanjanje bivšeg predsednika Venecuele iz vlasti dovelo do prekida značajnih isporuka nafte iz te zemlje, koja je bila važan partner Havane u snabdevanju energentima. Predsednik Kube Miguel Díaz-Canel izjavio je da Kuba tokom protekla tri meseca nije primila naftu od inostranih dobavljača, dok lokalna proizvodnja pokriva oko 40% potreba za gorivom.

Prema dostupnim informacijama, višednevni prekidi u snabdevanju električnom energijom ozbiljno utiču na svakodnevni život stanovništva, uključujući skraćivanje radnog vremena i ograničen pristup osnovnim uslugama. U poslednjih nedelju dana, međunarodni mediji prenose da su zabeleženi protesti građana zbog dugotrajnih nestanaka struje i pogoršanja životnih uslova na ostrvu.

Nadležne institucije saopštile su da su inženjeri i tehničke ekipe na terenu uložile napore da se prioritetno uspostavi napajanje za zdravstvene i druge ključne ustanove, dok se nastavak obnove očekuje i u drugim delovima zemlje. Za sada nije poznato kada će kompletna mreža biti potpuno osposobljena za normalno funkcionisanje.

Kontekst trenutne energetske krize u Kubi obuhvata kombinaciju tehničkih izazova i međunarodnih ograničenja. Ovo je treći veliki prekid snabdevanja električnom energijom u toku ovog meseca, a situacija ostaje neizvesna dok traju napori na stabilizaciji sistema.