Građani zahtevaju veću transparentnost i borbu protiv korupcije dok investitori planiraju luksuzni rizort na ostrvu Sazan

Protesti u Albaniji eskalirali su u oktobru 2026. godine zbog najavljenog luksuznog turističkog projekta vrednog više od 200 miliona evra. Projekat je povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, i investicionom firmom Affinity Partners. Demonstracije su prerasle u nasilje usled nezadovoljstva građana načinom na koji je vlast dodelila strateški status ovom projektu, bez dovoljno javne transparentnosti i uz sumnje na korupciju.

Uzroci protesta u Albaniji i sporni građevinski ugovori

Protesti su počeli još u maju ove godine, kada je javnost saznala da investitori bliski Kušneru planiraju izgradnju luksuznog kompleksa na južnom delu Albanije. Slična situacija dogodila se i u Srbiji, gde su građani ranije protestovali protiv projekta Generalštab. Ključni razlog nezadovoljstva u Albaniji jeste način na koji je vlada premijera Edija Rame pogodovala privatnim investitorima. Demonstranti su istakli da vlast nije poštovala principe ravnopravnosti i transparentnosti, što je otvorilo prostor za sumnje u koruptivne radnje. Optužnica protiv bivše potpredsednice vlade Belinde Baluku formalizovana je u oktobru 2026. godine. Baluku se tereti da je uticala na dodelu dva građevinska ugovora u 2021. godini ukupne vrednosti preko 200 miliona evra. Ona je, uz to, optužena za narušavanje konkurencije u javnim nabavkama, pasivnu korupciju i pranje novca.

Zaoštravanje protesta i reakcije vlasti

Protesti u Albaniji su tokom oktobra prerasli u širi antivladin pokret, predvođen mladima i studentima. Demonstranti zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, bolje uslove obrazovanja i jaču borbu protiv korupcije. Sukobi su eskalirali – deo demonstranata palio je državne zgrade, napadao banke i poslovne objekte, kao i policiju. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. Premijer Rama je osudio nasilje i najavio moguće snižavanje starosne granice za krivičnu odgovornost, te ograničenja korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Ipak, odbio je da podnese ostavku, ističući da komisija kojom je predsedavao jeste odobrila status strateškog investitora kompaniji povezanoj sa Kušnerom, ali da to ne dokazuje njegov lični interes. Kao rezultat ovih dešavanja, javnost u Albaniji ostaje zabrinuta zbog koncentracije političke i ekonomske moći, nedostatka transparentnosti i korupcije na visokom nivou vlasti. Situacija u Albaniji podseća na ranije primere iz regiona, gde su investicije i javni projekti često izazivali sumnje u regularnost procedura, što dodatno podstiče građanski aktivizam i zahteve za odgovornijom vlašću.

Kolekcija broji više od 250 dela, a izložba traje do 29. oktobra u Beogradu uz besplatan ulaz

Yettel kolekcija savremene umetnosti predstavila je 35 umetničkih dela domaćih autora na izložbi u Fondaciji Saša Marčeta u Beogradu. Izložba Yettel kolekcije otvorena je za posetioce do 29. oktobra, svakog dana od 12 do 20 časova, a ulaz je besplatan. Među izloženim radovima nalaze se značajna imena domaće umetničke scene, uključujući „Bez naziva“ Aleksandra Dimitrijevića, „Yugomuzej-Panorama“ Mrđana Bajića i „Loše ponašanje“ Biljane Đurđević.

Razvoj Yettel kolekcije i doprinos savremenoj umetnosti

Kolekcija, čiji je kustos Saša Janjić, kontinuirano se razvija od 2007. godine i sada obuhvata više od 250 umetničkih dela. Ova kolekcija predstavlja dugoročnu posvećenost kompanije Yettel kulturi i savremenom stvaralaštvu. Osim afirmisanih umetnika, Yettel kolekcija obogaćuje se i radovima mladih stvaralaca, čime podstiče očuvanje i razvoj domaće kulturne baštine. Kao rezultat, kolekcija nudi prostor novim generacijama umetnika da predstave svoj rad.

Nove akvizicije i umetnička rezidencija

Kolekcija je nedavno proširena sa tri nova dela: „Bodies Tumbled into Bodies“ Anđele Kopanje, „Ilyad“ Sonje Lundin i „Ground“ Kaje Đoković. Ovi radovi nastali su tokom sedmodnevne umetničke rezidencije koju je u septembru organizovao Independent Art Republic (IAR) uz podršku Yettel fondacije. Tokom rezidencije umetnici iz regiona imali su priliku za stvaranje, razmenu iskustava i razvoj svojih praksi. Uključivanjem ovih dela, Yettel kolekcija nastavlja da podržava umetničko stvaralaštvo i osvežava domaću kulturnu scenu.

Saradnja i značaj za kulturni sektor

Kroz saradnju sa organizacijama koje podržavaju savremenu umetnost, Yettel doprinosi bogatijem kulturnom životu i jačanju veze između umetnika i publike. Fondacija Saša Marčeta, kao domaćin izložbe, dodatno doprinosi promociji umetnosti u Beogradu. S druge strane, besplatan ulaz omogućava široj javnosti pristup savremenim umetničkim tokovima. Izložba Yettel kolekcije naglašava značaj korporativnog ulaganja u kulturu i jača poziciju Beograda kao centra za savremenu umetnost.

Analiza WiiW pokazuje da je rast Srbije od 2012. do 2025. bio slabiji nego u većini zemalja regiona, dok su socijalna izdvajanja smanjena na 2,8 odsto BDP-a

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW) objavio je novu analizu u kojoj navodi da ekonomski rast Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke iznosi prosečno 2,4 odsto godišnje u periodu 2012-2025. godine. Ova stopa rasta niža je u poređenju sa 4,2 odsto godišnje koliko je Srbija beležila u periodu 2001-2011, navodi se u izveštaju instituta. Prema analizi, predstava Srbije kao šampiona rasta nije potkrepljena podacima, a ekonomski pokazatelji zaostaju za većinom zemalja regiona.

U izveštaju WiiW ističe se da je rast Srbije u analiziranom periodu bio veći jedino od Severne Makedonije i, neznatno, Bugarske. S druge strane, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska zabeležile su brži ekonomski rast. Takođe, tokom vlasti SNS, nezaposlenost je pala, a plate su porasle, dok je priliv direktnih stranih investicija ostao stabilan, sa prosečnih 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje od 2012. do 2025. godine.

Socijalna izdvajanja i priliv investicija u fokusu analize

Analiza pokazuje da, iako su direktne strane investicije doprinele transferu tehnologije i poslovnih praksi, njihov priliv nije bio veći nego u prethodnoj deceniji. U periodu 2001-2011. godine, prosečan priliv stranih investicija iznosio je 6,1 odsto BDP-a godišnje. U 2025. godini zabeležen je pad ovog pokazatelja na 3,9 odsto BDP-a, dok se za tekuću godinu očekuje još niži nivo, procenjuje WiiW.

Pored toga, potrošnja na socijalnu zaštitu značajno je smanjena. U 2011. godini iznosila je oko 4 odsto BDP-a, dok je u 2023. godini pala na 2,8 odsto BDP-a. Analitičar WiiW Branimir Jovanović navodi da je rast plata uglavnom neutralisan rastom troškova života, a da je nejednakost povećana uz istovremeno smanjenje obima socijalne zaštite. “Rast Srbije pod vlašću SNS bio je umeren po svim merilima, a predstava Srbije kao šampiona rasta jednostavno nije potkrepljena podacima”, ističe Jovanović.

Izbori i budućnost ekonomske politike Srbije

Analiza zaključuje da su siromaštvo, nejednakost i socijalna kohezija ostali van fokusa ekonomske politike. Jedan od razloga za to je, prema izveštaju, ideološki pristup vladajuće stranke, dok se kao drugi razlog navodi politička upotreba socijalnih davanja pred izbore. Takođe, navodi se da je domaće privatno investiranje stagniralo, dok su ulaganja države uglavnom bila usmerena na izgradnju auto-puteva, a ostala infrastruktura zaostaje za standardima Evropske unije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar, ekonomska politika Srbije biće pod lupom javnosti. Analitičar WiiW ocenjuje da će, u slučaju pobede SNS i Aleksandra Vučića, sadašnji ekonomski model ostati nepromenjen, sa akcentom na strane investicije i velike infrastrukturne projekte. Promena vlade, s druge strane, ne bi garantovala automatski bolji ishod, ali bi otvorila mogućnost za preispitivanje ekonomske politike i novi početak, zaključuje se u analizi.