Građani Srbije od sada mogu besplatno i bez čekanja preuzeti digitalnu ličnu kartu nepokretnosti, direktno putem portala RGZ-a.

Građani Srbije od danas mogu pristupiti usluzi lična karta nepokretnosti u digitalnom formatu, što im omogućava brz i besplatan uvid u ključne podatke o svom vlasništvu. Ovu inovaciju pokrenuo je Republički geodetski zavod (RGZ), sa ciljem da olakša pristup informacijama bez odlaska na šaltere i dodatnih troškova, kako je objavljeno u zvaničnom saopštenju.

Lična karta nepokretnosti, kao zvaničan dokument RGZ-a opremljen digitalnim pečatom, donosi jasan pregled svih relevantnih informacija o nepokretnosti na jednom mestu. Prema rečima v.d. direktora RGZ-a Dalibora Babića, unapređenje ove usluge rezultat je neposredne komunikacije sa građanima, posebno kroz kanal “Direktno direktoru”.

Kako funkcioniše lična karta nepokretnosti u digitalnom formatu?

Postupak za dobijanje digitalnog dokumenta jednostavan je i dostupan svakom vlasniku nekretnine. Prvi korak je poseta Portalu digitalnih usluga RGZ-a, gde je potrebno izabrati opciju eKatastar i prijaviti se na svoj nalog. Građani koji ga nemaju mogu ga brzo kreirati ili se prijaviti kao eGrađanin. U odeljku Moje nepokretnosti, korisnici biraju imovinu čiji su vlasnici i klikom na opciju “Lična karta Vaše nepokretnosti” preuzimaju zvanični dokument potpuno besplatno.

Ono što je posebno važno jeste da se lična karta nepokretnosti u digitalnom obliku može preuzeti isključivo za imovinu za koju ste upisani kao vlasnik. RGZ je do sada izdao 33.416 ovih dokumenata širom Srbije, a očekuje se da će broj korisnika rasti kako sve više građana prepoznaje prednosti digitalizacije.

Prednosti digitalne lične karte nepokretnosti za građane

Uvođenje lična karta nepokretnosti u digitalnom formatu donosi brojne prednosti. Pre svega, štedi se vreme, jer više nije potrebno čekati u redovima na šalterima. Takođe, svi podaci se dobijaju besplatno, bez ikakvih dodatnih naknada, što dodatno olakšava svakodnevne obaveze vlasnika nekretnina.

Osim toga, digitalizacijom ovog dokumenta RGZ nastavlja modernizaciju svojih usluga i približava ključne informacije građanima. Na taj način, vlasnici imovine sada brže i lakše dolaze do svih podataka važnih za upravljanje i raspolaganje svojom nepokretnošću.

RGZ je poručio da će nastaviti sa digitalizacijom i unapređenjem servisa, osluškujući potrebe korisnika i uvodeći novine koje olakšavaju svakodnevni život. Zbog toga je lična karta nepokretnosti u digitalnom formatu korak napred ka transparentnijem i efikasnijem pristupu podacima o imovini za sve građane Srbije.

Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti za jedan sat unazad, u skladu sa standardima u Evropi.

Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke na časovnicima pomeriti jedan sat unazad. Ova promena, poznata kao zimsko računanje vremena, zakazana je za 3.00 sata ujutru. Prema saopštenju Direkcije za mere i dragocene metale, promena se sprovodi na osnovu Zakona o računanju vremena.

Na ovaj način, Srbija se vraća na standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), nakon što je tokom letnjih meseci korišćeno Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ova praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja, koje takođe menjaju računanje vremena u istom periodu.

Zimsko računanje vremena: razlozi i zakonski okvir

Pomeranje kazaljki za jedan sat unazad ima za cilj bolje iskorišćavanje dnevnog svetla tokom zimskih meseci. Zimsko računanje vremena omogućava da se ljudi prilagode kraćem trajanju dana i ranijem mraku. Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, tačno u 3.00 sata ujutru.

Osim toga, prema zvaničnim informacijama, ova promena utiče na sve digitalne i analogne uređaje koji pokazuju vreme. Preporučuje se da građani provere i ručno podese uređaje koji ne ažuriraju vreme automatski, kako bi izbegli eventualne nesporazume ili kašnjenja.

Evropska praksa i prilagođavanje svakodnevici

Zimsko računanje vremena je standardizovano u većini evropskih država, pa tako Srbija prati istu praksu kao i susedne zemlje. Većina građana već je navikla na ovu promenu, koja se tradicionalno dešava svake godine u isto vreme. Ipak, prelazak na zimsko računanje vremena može uticati na svakodnevne navike, poput vremena ustajanja i odlaska na posao ili školu.

Iako postoje različita mišljenja o tome koliko je ova promena korisna, zimsko računanje vremena ostaje obavezan deo godišnjeg ciklusa. Pomeranje kazaljki može privremeno uticati na osećaj ritma, ali većina ljudi se brzo prilagodi novom režimu. Na kraju, zimsko računanje vremena ima za cilj da optimizuje svakodnevni život u skladu sa promenama u trajanju dnevnog svetla.

Novi objekat Hitne pomoći u Beogradu prostire se na 8.000 kvadrata, a investicija vredna skoro 20 miliona evra donosi savremene uslove za rad lekara i operatera.

Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar posetio je danas zaposlene u Hitnoj pomoći Beograd i obišao nove, savremene prostorije ove važne zdravstvene ustanove. Kako je istakao, Beograd sada ima najbolji centar na Balkanu, ka kome gravitira čak 1,4 miliona građana. Prema njegovim rečima, sve to je rezultat politike koja donosi rekordna ulaganja u zdravstvo.

Impresivan objekat prostire se na 8.000 kvadratnih metara, a njegova izgradnja sa kompletnom opremom vredna je nešto manje od 20 miliona evra. Lončar je u društvu direktora Hitne pomoći Gorana Čolakovića obišao sve ključne delove centra, posebno ističući uslove u novom kol-centru i edukativnom centru.

Najmoderniji edukativni centar i novi standardi za zaposlene

Ministar Lončar je naglasio da je edukativni deo sada potpuno transformisan. Ranije su zaposleni radili u znatno manjim prostorijama, a sada imaju na raspolaganju čak 200 kvadrata, mir i potrebnu opremu. To omogućava brži i efikasniji odgovor na hitne pozive, kao i bolje uslove za obuku medicinskog kadra iz cele Srbije.

“Imamo sigurno najbolji centar na Balkanu, posebno ovaj edukativni deo. Iz pređašnjih 45 kvadrata, gde su svi sedeli za dva stola uz ogromnu buku, prešli smo u fantastičnih 200 kvadrata! Sada svako ima svoj sto, monitor, mir i tišinu. Zaposleni u svakom momentu imaju kompletan uvid u situaciju na terenu i dešavanja u gradu kako bi pomoć stigla u najkraćem mogućem roku”, izjavio je Lončar.

Planovi za širenje i ulaganja u zdravstvo

Prema rečima ministra, standard koji je postavljen u Beogradu biće uskoro prenet i na druge gradove, uključujući Kragujevac, Niš i Novi Sad, ali i na manja mesta širom Srbije. Lončar je naglasio da je za ovakve projekte ključna politika podrške stabilnoj privredi i ekonomiji, što omogućava velika ulaganja u zdravstvo.

On je podsetio na obećanje sa liste „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića da će u naredne tri godine 1,3 milijarde evra biti uloženo u nove bolnice, domove zdravlja i stanice hitne pomoći. Kada se uključi i nabavka opreme, ukupna cifra dostiže skoro dve milijarde evra.

Ministar je istakao i značaj kadrova: „Pored zgrada i opreme, najvažniji su ljudi. Na vreme smo zapošljavali i davali specijalizacije, a u ovim edukativnim centrima spremaćemo kadrove koji spasavaju živote. Sa druge strane, imate one koji pričaju bajke, ništa nisu uradili i pitaju veštačku inteligenciju šta da kažu narodu“, poručio je Lončar.

Nasleđe za budućnost i značaj EXPO 2027

Lončar je napomenuo da će i predstojeći EXPO 2027 ostaviti trajno nasleđe zdravstvu. Sav sanitet i oprema koji budu nabavljeni za izložbu, ostaju na raspolaganju Hitnoj pomoći i bolnicama širom Srbije. „Pozivam građane da sami izaberu da li žele Srbiju sa ovakvim promenama nabolje ili Srbiju koja stoji. Mi ćemo poštovati volju naroda i boriti se do poslednjeg atoma snage“, zaključio je ministar.

Kroz otvaranje novih prostorija i najavu daljih ulaganja, Hitna pomoć Beograd postavlja standarde za čitav region, a napredak u organizaciji i edukaciji kadrova imaće dugoročne koristi za građane Srbije.