Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti za jedan sat unazad, u skladu sa standardima u Evropi.

Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke na časovnicima pomeriti jedan sat unazad. Ova promena, poznata kao zimsko računanje vremena, zakazana je za 3.00 sata ujutru. Prema saopštenju Direkcije za mere i dragocene metale, promena se sprovodi na osnovu Zakona o računanju vremena.

Na ovaj način, Srbija se vraća na standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), nakon što je tokom letnjih meseci korišćeno Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ova praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja, koje takođe menjaju računanje vremena u istom periodu.

Zimsko računanje vremena: razlozi i zakonski okvir

Pomeranje kazaljki za jedan sat unazad ima za cilj bolje iskorišćavanje dnevnog svetla tokom zimskih meseci. Zimsko računanje vremena omogućava da se ljudi prilagode kraćem trajanju dana i ranijem mraku. Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, tačno u 3.00 sata ujutru.

Osim toga, prema zvaničnim informacijama, ova promena utiče na sve digitalne i analogne uređaje koji pokazuju vreme. Preporučuje se da građani provere i ručno podese uređaje koji ne ažuriraju vreme automatski, kako bi izbegli eventualne nesporazume ili kašnjenja.

Evropska praksa i prilagođavanje svakodnevici

Zimsko računanje vremena je standardizovano u većini evropskih država, pa tako Srbija prati istu praksu kao i susedne zemlje. Većina građana već je navikla na ovu promenu, koja se tradicionalno dešava svake godine u isto vreme. Ipak, prelazak na zimsko računanje vremena može uticati na svakodnevne navike, poput vremena ustajanja i odlaska na posao ili školu.

Iako postoje različita mišljenja o tome koliko je ova promena korisna, zimsko računanje vremena ostaje obavezan deo godišnjeg ciklusa. Pomeranje kazaljki može privremeno uticati na osećaj ritma, ali većina ljudi se brzo prilagodi novom režimu. Na kraju, zimsko računanje vremena ima za cilj da optimizuje svakodnevni život u skladu sa promenama u trajanju dnevnog svetla.

Novi objekat Hitne pomoći u Beogradu prostire se na 8.000 kvadrata, a investicija vredna skoro 20 miliona evra donosi savremene uslove za rad lekara i operatera.

Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar posetio je danas zaposlene u Hitnoj pomoći Beograd i obišao nove, savremene prostorije ove važne zdravstvene ustanove. Kako je istakao, Beograd sada ima najbolji centar na Balkanu, ka kome gravitira čak 1,4 miliona građana. Prema njegovim rečima, sve to je rezultat politike koja donosi rekordna ulaganja u zdravstvo.

Impresivan objekat prostire se na 8.000 kvadratnih metara, a njegova izgradnja sa kompletnom opremom vredna je nešto manje od 20 miliona evra. Lončar je u društvu direktora Hitne pomoći Gorana Čolakovića obišao sve ključne delove centra, posebno ističući uslove u novom kol-centru i edukativnom centru.

Najmoderniji edukativni centar i novi standardi za zaposlene

Ministar Lončar je naglasio da je edukativni deo sada potpuno transformisan. Ranije su zaposleni radili u znatno manjim prostorijama, a sada imaju na raspolaganju čak 200 kvadrata, mir i potrebnu opremu. To omogućava brži i efikasniji odgovor na hitne pozive, kao i bolje uslove za obuku medicinskog kadra iz cele Srbije.

“Imamo sigurno najbolji centar na Balkanu, posebno ovaj edukativni deo. Iz pređašnjih 45 kvadrata, gde su svi sedeli za dva stola uz ogromnu buku, prešli smo u fantastičnih 200 kvadrata! Sada svako ima svoj sto, monitor, mir i tišinu. Zaposleni u svakom momentu imaju kompletan uvid u situaciju na terenu i dešavanja u gradu kako bi pomoć stigla u najkraćem mogućem roku”, izjavio je Lončar.

Planovi za širenje i ulaganja u zdravstvo

Prema rečima ministra, standard koji je postavljen u Beogradu biće uskoro prenet i na druge gradove, uključujući Kragujevac, Niš i Novi Sad, ali i na manja mesta širom Srbije. Lončar je naglasio da je za ovakve projekte ključna politika podrške stabilnoj privredi i ekonomiji, što omogućava velika ulaganja u zdravstvo.

On je podsetio na obećanje sa liste „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića da će u naredne tri godine 1,3 milijarde evra biti uloženo u nove bolnice, domove zdravlja i stanice hitne pomoći. Kada se uključi i nabavka opreme, ukupna cifra dostiže skoro dve milijarde evra.

Ministar je istakao i značaj kadrova: „Pored zgrada i opreme, najvažniji su ljudi. Na vreme smo zapošljavali i davali specijalizacije, a u ovim edukativnim centrima spremaćemo kadrove koji spasavaju živote. Sa druge strane, imate one koji pričaju bajke, ništa nisu uradili i pitaju veštačku inteligenciju šta da kažu narodu“, poručio je Lončar.

Nasleđe za budućnost i značaj EXPO 2027

Lončar je napomenuo da će i predstojeći EXPO 2027 ostaviti trajno nasleđe zdravstvu. Sav sanitet i oprema koji budu nabavljeni za izložbu, ostaju na raspolaganju Hitnoj pomoći i bolnicama širom Srbije. „Pozivam građane da sami izaberu da li žele Srbiju sa ovakvim promenama nabolje ili Srbiju koja stoji. Mi ćemo poštovati volju naroda i boriti se do poslednjeg atoma snage“, zaključio je ministar.

Kroz otvaranje novih prostorija i najavu daljih ulaganja, Hitna pomoć Beograd postavlja standarde za čitav region, a napredak u organizaciji i edukaciji kadrova imaće dugoročne koristi za građane Srbije.

Građani mogu podneti prijavu za nelegalne objekte do 24. oktobra, ali uz obaveznu dokumentaciju koja dokazuje sprečenost.

Naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru programa ‘Svoj na svome’ ističe u subotu, 24.10.2020. Ova poslednja prilika posebno se odnosi na građane koji u redovnom roku nisu mogli da podnesu zahtev iz objektivnih razloga. Prijava se može podneti elektronski putem aplikacije ‘Svoj na svome’, kao i na šalterima pošta i lokalnih samouprava širom Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević.

Elektronske prijave biće otvorene do ponoći 24. oktobra. Pošte će raditi u skladu sa svojim radnim vremenom, dok je jedinicama lokalne samouprave preporučeno da u subotu otvore posebne šaltere za prijem dokumentacije. Ministarka Sofronijević je apelovala da građani ne čekaju poslednji trenutak i iskoriste ovu mogućnost.

Ko može podneti prijavu i koja dokumenta su potrebna?

Ovaj naknadni rok namenjen je isključivo osobama koje su zbog bolesti, administrativnih prepreka ili sličnih objektivnih razloga bile sprečene da prijavu podnesu u redovnom roku. Zbog toga je uz prijavu neophodno priložiti dokaz o sprečenosti. Kao dokaz se prihvata medicinska dokumentacija koja potvrđuje bolest podnosioca ili člana porodice, ili validna potvrda o administrativnim smetnjama. Svaka naknadno pristigla prijava biće pojedinačno procenjena od strane Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Do sada je ukupno podneto oko 2,7 miliona prijava za legalizaciju, od čega je 2.527.000 stiglo u redovnom roku. Naknadno je pristiglo nešto manje od 200.000 zahteva. Preko 1,2 miliona potvrda već je izdato, čime je velikom broju građana omogućeno da konačno upišu pravo svojine na svoju imovinu.

Upis u katastar, troškovi i oslobađanje od naknada

Evidentirani objekti se nakon prijave upisuju u katastar nepokretnosti. Na taj način vlasnici stiču pravo da slobodno raspolažu svojom imovinom, što uključuje kupoprodaju, nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od površine i lokacije objekta. Primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece oslobođeni su plaćanja ovih naknada.

Nadležni podsećaju da za novu bespravnu gradnju važi nulta tolerancija. Svi objekti koji se grade bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju izvođenja radova biće automatski upisani kao vlasništvo države.

Zašto je naknadni rok za ‘Svoj na svome’ važan?

Naknadni rok za “Svoj na svome” omogućava građanima koji su bili sprečeni u redovnom roku još jednu šansu da legalizuju svoj objekat i zaštite pravo svojine. Ova mera doprinosi pravnoj sigurnosti vlasnika i stabilnosti tržišta nekretnina u Srbiji. Konačno, jasno utvrđena pravila i obaveze smanjuju broj nelegalnih objekata i podstiču red u prostornom planiranju.

S obzirom na ograničeno vreme, preporučuje se da svi zainteresovani što pre provere potrebnu dokumentaciju i podnesu prijavu do 24. oktobra.