Iranska revolucionarna garda objavila je snimak tankera koji je u Ormuskom moreuzu naleteo na minu, izazvavši požar na brodu.

Naftni supertanker sa više od dva miliona barela nafte doživeo je ozbiljan incident u Ormuskom moreuzu, gde je, prema saopštenju Iranske revolucionarne garde (IRGC), naleteo na minu i izazvao požar. Ovaj događaj, koji je zabeležen na objavljenom snimku, dodatno komplikuje bezbednost u regionu kroz koji prolazi otprilike petina svetske nafte.

Prema zvaničnim informacijama, požar je izbio u mašinskoj prostoriji tankera nakon što je brod udario u morsku minu. Incident se, kako navode iranski državni mediji, dogodio dok se tanker kretao “neovlašćenom južnom rutom” kroz moreuz. Ključno je naglasiti da su mu navigacioni i pozicioni sistemi bili isključeni, što je prema Iranskoj revolucionarnoj gardi znak neprijateljskog delovanja.

Reakcija iranskih vlasti i objavljeni snimak

Komandant mornarice IRGC, admiral Ali Ozmaei, istakao je početkom ove nedelje da će svako plovilo koje isključi navigacione sisteme biti označeno kao neprijateljsko. Na snimku, koji je objavljen nakon udara, vidi se dim koji se širi iz mašinskog dela tankera. Prema istom izvoru, tanker je ignorisao upozorenja iranskih snaga i nastavio kretanje dok su navigacioni sistemi bili isključeni.

Ovaj incident sa naftnim tankerom nije izolovan slučaj. Samo dan ranije, IRGC je izvestio o požarima na još dva naftna broda u istom moreuzu, tvrdeći da su i ta plovila takođe naletela na mine. S obzirom na učestalost ovakvih događaja, zabrinutost za sigurnost pomorskih puteva je u porastu.

Kontrola nad Ormuskim moreuzom i međunarodne tenzije

Krajem februara, Iran je preuzeo potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, što je usledilo nakon početka sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Kao rezultat toga, Teheran je postavio zahtev da sva plovila moraju tražiti dozvolu za prolazak ovim plovnim putem. Ova odluka ima ogroman značaj, jer se kroz Ormuski moreuz transportuje oko petina ukupne svetske količine nafte.

Osim toga, Sjedinjene Države su na iransku blokadu odgovorile sprovođenjem pomorske protivblokade, usmerene pre svega na iranski izvoz nafte. Zbog toga je situacija u ovom regionu izuzetno napeta, a incidenti poput ovog dodatno podstiču zabrinutost međunarodne zajednice.

Posledice i značaj incidenta za globalno tržište

Stručnjaci ocenjuju da incidenti poput sudara tankera sa minama mogu imati posledice po stabilnost svetskog tržišta nafte. Iako nije zabeleženo curenje nafte sa ovog broda, svako narušavanje bezbednosti transportnih ruta kroz Ormuski moreuz potencijalno može uticati na cene energenata i sigurnost snabdevanja.

Na kraju, iranska strana i dalje insistira na punoj kontroli nad moreuzom i upozorava da će svako kršenje novih pravila biti tretirano kao bezbednosni rizik. Zbog toga, analitičari prate razvoj situacije u regionu, dok pomorske vlasti drugih država apeluju na poštovanje međunarodnog prava i bezbednosnih protokola.

Odluka o usporavanju satelitskih komunikacija izazvala je iznenađenje unutar američke administracije.

Prema izvorima bliskim situaciji, Elon Musk je naredio ograničenje pristupa Ukrajine satelitskoj mreži SpaceX, što je usporilo komunikaciju važnu za vojne operacije. Ova promena je stupila na snagu prošle nedelje, a uticala je na operacije dronova i komunikaciju na bojištu.

Detalji odluke

Musk je, tražeći jasnoću od predsednika SAD-a o korišćenju tehnologije Starshield, izrazio nezadovoljstvo zbog percepcije da njegova kompanija profitira od rata. ‘Sve limite brzine ili korišćenja određuje američka vojska i na kraju predsednik’, napisao je Musk na platformi X.

Pentagon i Bijela kuća nisu direktno naredili usporavanje, a iznenađenje su izrazili i neki visoki zvaničnici. Ministar odbrane Pete Hegseth potvrdio je da Pentagon nije manipulisao servisom.

Reakcije na odluku

Donald Trump, bivši predsednik SAD-a, izjavio je da traži detalje o tome ko je naredio usporavanje. ‘Ne znam ko je to bio, ali želim da saznam’, rekao je Trump. Ova situacija pokazuje složenost upravljanja privatnim tehnološkim resursima u međunarodnim konfliktima.

Povećanje policijskog prisustva i stroži policijski čas kao odgovor na nasilne proteste

U pokušaju da se suzbiju neredi koji su tokom vikenda zahvatili Francusku, vlada predsednika Emanuela Makrona odlučila je da produži policijski čas i pojača prisustvo policije u javnim prostorima. Ove mere dolaze kao odgovor na paljenje zgrada i pljačkanje hiljada poslovnih objekata.

Reakcija vlade na proteste

Premijer Sebastijan Lekornu najavio je ‘masovno’ raspoređivanje policije uoči novih demonstracija zakazanih za 24. oktobar. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez priznao je da su vlasti potcenile nemire i izgubile kontrolu u nekim gradovima tokom subotnjih protesta.

Ministar pravde Žerald Darmanen izjavio je da je do ponedeljka uveče u policijsko pritvoru završilo više od 2.500 ljudi, nakon nasilja koje je uključivalo paljenje istorijske gradske kuće u Limogeu.

Socijalni zahtevi demonstranata

Protestnici, među kojima su studenti i radnici, već pet nedelja izlaze na ulice tražeći bolje obrazovanje i olakšice zbog rastućih troškova života. Vlada se, s druge strane, suočava sa rastućim dugom i podeljenim parlamentom što otežava čak i usvajanje budžeta.