Velika većina glasača u Alberti glasala protiv pokretanja procesa za nezavisnost

U nedavnom referendumu, građani Alberte izrazili su snažnu podršku očuvanju jedinstva Kanade, odbacujući predlog o pokretanju procesa koji bi mogao dovesti do nezavisnosti ove naftom bogate provincije. Ovaj rezultat predstavlja veliku pobedu za premijera Marka Carneya i zagovornike kanadskog jedinstva u trenutku kada su trgovinski ratovi i pretnje aneksijom aktuelne teme.

Rezultati referenduma

Prebrojavanjem više od milion glasova, utvrđeno je da oko 76% birača podržava ostanak u sastavu Kanade, dok je 23% bilo za pokretanje procesa nezavisnosti. ‘Mi smo čvrsta zemlja ujedinjena od obale do obale’, izjavio je Tomas Lukaszuk, bivši zamjenik premijera Alberte i lider kampanje ‘Zauvek Kanađani’.

Odgovor građana

Dustin Degenhardt, birač iz Wainwrighta, izrazio je frustraciju prema Ottawi, opisujući Albertu kao ‘koloniju’ iz koje se samo uzima. Nasuprot njemu, Tejlor MacIsaac podržao je ideju o nezavisnosti, navodeći da bi to bilo dobro za Albertu. S druge strane, Dejv Malka iz Edmontona kritikovao je trošenje novca na ‘referendum o referendumu’ umesto na zdravstvo.

Prvi rezultati pokazuju da je 76,5 odsto građana Alberte glasalo za ostanak u Kanadi, dok je 23,5 odsto podržalo ideju referenduma o nezavisnosti.

Stanovnici kanadske pokrajine Alberta odlučili su na glasanju da pokrajina ostane deo Kanade, što pokazuju prvi rezultati izjašnjavanja. Ključno pitanje ovog glasanja bilo je da li će se održati obavezujući referendum o otcepljenju, a prema preliminarnim podacima, većina građana Alberte odbacila je tu mogućnost. Prvi rezultati glasanja o otcepljenju od Kanade ukazuju da je 76,5 odsto birača podržalo ostanak u Kanadi, dok se 23,5 odsto izjasnilo za organizovanje referenduma o nezavisnosti.

Glasačka mesta u Alberti zatvorena su sa zakašnjenjem, tačno u 23 sata po lokalnom vremenu. Neka birališta otvorena su kasnije nego što je bilo planirano, što je uticalo na prolongiranje celokupnog procesa. Pristalice otcepljenja, koje su se okupile u Edmontonu na proseparatističkom skupu, primile su prve projekcije sa vidnim razočaranjem. Naime, rezultati nisu išli u prilog onima koji su se zalagali za nezavisnost pokrajine.

Kako su protekli izbori u Alberti

Prema saopštenju, glasači su morali da odluče da li žele ostanak u Kanadi ili pokretanje procesa za referendum o nezavisnosti. Zanimljivo je da su ankete pre izjašnjavanja ukazivale na sličan rezultat, jer je većina građana bila za očuvanje jedinstva zemlje. U Edmontonu je atmosfera bila napeta, a optimizam pristalica nezavisnosti brzo je splasnuo kada su se na ekranima pojavili prvi rezultati.

Jedna od prisutnih žena obratila se okupljenima rečima: “Liberalne laži! Molim vas, ne brinite”, pokušavajući da uteši razočarane simpatizere pokreta za otcepljenje. Ipak, prema zvaničnim podacima, predlog o održavanju referenduma nije prihvaćen.

Reakcije nakon rezultata i širi kontekst

Predstavnici separatističkog pokreta smatraju da Otava već godinama zanemaruje interese Alberte, koja je poznata po tome što poseduje četvrta najveća nalazišta nafte na svetu. Jedan od lidera pokreta, Mič Silvestr, izjavio je da će biti potrebno još mnogo truda da se umanji želja za nezavisnošću u pokrajini, čak i nakon ovog rezultata. “Ja sam iz ruralne Alberte, a u ruralnim sredinama razgovori su više usmereni ka nezavisnosti”, istakao je Silvestr i dodao da će pokret morati da proceni sledeće korake.

Sa druge strane, deo građana koji je podržao ostanak u Kanadi naveo je kao razlog želju za očuvanjem jedinstva i strah od potencijalnih spoljašnjih uticaja na nezavisnu Albertu. Pored toga, starosedelačko stanovništvo pokrajine protivilo se inicijativi, tvrdeći da bi eventualno otcepljenje narušilo postojeće sporazume o zemljištu postignute sa kanadskim vlastima.

Separatistički pokreti i dalje izazov za Kanadu

Alberta nije jedina pokrajina u Kanadi u kojoj postoji izražen separatistički sentiment. Ranije ovog meseca, separatistička Partija Kvebeka ostvarila je pobedu na izborima u toj pokrajini, ali nije osvojila dovoljno mandata za samostalnu vlast. Frustracija prema liberalnoj vladi u Otavi i premijeru Marku Karniju motivisala je deo građana da podrže nezavisnost, ali su rezultati u Alberti pokazali da je za sada većina za očuvanje postojeće državne zajednice.

Zbog toga, prema ocenama posmatrača, tema nezavisnosti i dalje ostaje aktuelna u političkom životu Kanade. Ipak, rezultati glasanja o otcepljenju od Kanade pokazuju da građani Alberte trenutno više veruju u rešenja unutar postojeće federacije nego u neizvesnost koju bi donelo odvajanje.

Tokom protesta u glavnom gradu Albanije povređeno je više osoba, a Crkva je pozvala na mir i poštovanje svetinja

Protesti u Tirani doveli su do ozbiljnih sukoba između demonstranata i policije, a posebno napeto bilo je kada su demonstranti upali u dvorište pravoslavne crkve „Vaskrsenje Hristovo”. Tokom incidenta, povređeno je više ljudi, dok je albanska pravoslavna crkva uputila javni apel za mir, ističući da napad u Tirani na svetinje nije prihvatljiv.

Policija je, u pokušaju da obuzda demonstracije, ušla u dvorište ovog važnog verskog objekta jureći učesnike protesta. U tom trenutku došlo je do fizičkih sukoba, a intervenisale su i dodatne policijske snage. Prema zvaničnim izveštajima, nekoliko demonstranata je povređeno tokom ove akcije.

Sukobi eskalirali oko crkve i suda

Osim napada u Tirani na dvorište crkve, demonstranti su upali i u zgradu Apelacionog suda, gde su oštetili infrastrukturu. Policija je brzo intervenisala, upotrebila suzavac i izbacila okupljene iz zgrade. Tom prilikom je uhapšeno više osoba, dok su prozori i oglasna tabla suda pretrpeli značajnu štetu.

U trenutku kada su demonstranti provalili u sud, u zgradi su se odvijala ročišta, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Nakon izlaska iz suda, grupa demonstranata se uputila ka Ministarstvu spoljnih poslova, gde je došlo do novih sukoba sa policijom.

Crkva osudila nasilje i pozvala na dijalog

Autokefalna pravoslavna crkva Albanije oglasila se povodom napada u Tirani, posebno ističući da hram nije mesto za sukobe, već za molitvu i mir. U zvaničnom saopštenju, Crkva je naglasila da su svetinje prostori bogosluženja, kao i da ne prihvata bilo kakve obračune u tim prostorima. „Hram ‘Vaskrsenja Hristovog’ je sveto mesto molitve, mesto na kojem se obavljaju sveta bogosluženja i propoveda kultura mira. Još jednom pozivamo na uzdržavanje od nasilja i pronalaženje prostora za dijalog“, navodi se u poruci Crkve.

Pored toga, verski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog narušavanja mira i pozvali sve strane da poštuju značaj verskih objekata za zajednicu. Istaknuto je i da je napad u Tirani na crkvenu imovinu neprihvatljiv i da ostavlja posledice po međuljudske odnose.

Dalji tok protesta i reakcije javnosti

Pre nego što su ušli u dvorište crkve, demonstranti su se okupili ispred Ministarstva obrazovanja, gde su postavili kante za smeće kao barikade. Nakon toga, protest je nastavljen ispred sedišta Socijalističke partije, gde su takođe zabeleženi sukobi sa policijom. Učesnici su bacali flaše i kamenje, dok je policija odgovorila suzavcem kako bi rasterala okupljene.

U međuvremenu, javnost u Albaniji sa pažnjom prati razvoj situacije, a broj povređenih i uhapšenih još uvek nije precizno poznat. Zvanične institucije apeluju na smirivanje tenzija i mirno rešavanje nesporazuma.

Na snimcima sa lica mesta vidi se razbijena tabla u dvorištu suda, kao i razbacani predmeti unutar zgrade. Pravosudni organi i dalje procenjuju štetu, dok policija nastavlja istragu incidenta.

Na kraju, napad u Tirani na verske i pravosudne objekte izazvao je osudu javnosti i apel na poštovanje institucija i svetinja. Dalji razvoj situacije ostaje u fokusu kako domaće, tako i međunarodne javnosti.