Konzorcijum Logistika BiH najavio blokadu graničnih prelaza 23. marta, zahtevajući konkretna, potpisana rešenja za prevoz robe

Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Zapadnohercegovačkog kantona zvanično je saopštila da su Policijske uprave Grude i Ljubuški donele rešenja o zabrani mirnog okupljanja prevoznika pod nazivom “Treći poziv – konačna najava operativnih protesta”, koje je bilo najavljeno za ponedeljak, 23. marta, na graničnim prelazima u Bosni i Hercegovini. Odluka je zvanično dostavljena Plenumu Konzorcijuma Logistika BiH, organizatoru protesta, kako je preneo RTRS.

Policija je u obrazloženju navela da bi okupljanje prevoznika moglo da ugrozi nesmetano odvijanje saobraćaja na magistralnim putevima i graničnim prelazima, što bi dovelo do rizika po transport robe i snabdevanje hranom i osnovnim životnim namirnicama, što je u suprotnosti sa Zakonom o mirnom okupljanju. Analizom zahteva za protest ustanovljeno je da nisu ispunjeni osnovni zakonski uslovi, a policija je upozorila da svako eventualno održavanje protesta suprotno donetim rešenjima podleže zakonskim sankcijama.

Konzorcijum Logistika BiH, međutim, ostaje pri svojoj najavi da će u ponedeljak, 23. marta, organizovati proteste i blokade graničnih prelaza. “To će biti potpuna obustava prometa robe. Ako bosanskohercegovački vozač ne može preko granice, neće ni roba. Tri puta smo pružali ruku i odlagali proteste. Više nemamo gde nazad. Naš jedini uslov za zaustavljanje obustave su konkretna, potpisana rešenja, a ne novi sastanci. Gospodo, u ponedeljak, 23. marta, vi gasite motore privrede BiH, jer ste nas doveli pred zid”, navedeno je u saopštenju Konzorcijuma koje prenose federalni mediji.

Očekuje se da bi potencijalna blokada mogla značajno uticati na promet robe, posebno u sektorima koji zavise od nesmetanog transporta preko granice. Policija ostaje pri stavu da je zabrana protesta u skladu sa zakonskim propisima i da će svako nepoštovanje odluke biti sankcionisano.

Jabuke poskupele 37,1 odsto, trešnje čak 116,9 odsto, dok su limun i mandarine zabeležili rast od 30,1 i 21,1 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je rast cena voća u Srbiji u 2025. godini iznosio 18,7 odsto, što je bio ključni faktor povećanja potrošačkih cena, koje su na godišnjem nivou porasle u proseku 3,8 odsto. Najveći uticaj na ovu dinamiku imalo je poskupljenje jabuka od 37,1 odsto, dok su trešnje zabeležile izuzetno visok rast od 116,9 odsto.

Prema podacima iz publikacije “Trendovi IV kvartal”, na povećanje cena voća najviše su uticali pad prinosa, procenjen na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, česte pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i rast troškova proizvodnje usled viših cena energenata, zaštitnih sredstava i radne snage. Ovi faktori su značajno podigli prag isplativosti za voćare.

Pored domaćih uslova, rast cena jabuka dodatno je podstaknut povećanjem cena na svetskom tržištu i boljim plasmanom na novim izvoznim tržištima, kao što su Bliski istok i Ujedinjeni Arapski Emirati, što je uticalo na manju ponudu i veće cene u Srbiji.

Rast cena citrusnog voća imao je takođe značajan uticaj: limun je poskupeo 30,1 odsto, a mandarine 21,1 odsto. Zbog globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija na velikim svetskim plantažama, kao i slabijeg roda u Evropi, limun je uvožen iz udaljenih regiona poput Argentine, što je prodajnu cenu povećalo za 30 do 40 odsto zbog visokih troškova prevoza.

Trešnje su u 2025. godini poskupele čak 116,9 odsto, pre svega zbog kasnih mrazeva i grada tokom proleća, što je desetkovalo rod u ključnim regionima i dovelo do veoma ograničene ponude na pijacama uz visoku početnu cenu. Voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda imali su i veće troškove agrotehnike i zaštite. Slični faktori doprineli su i rastu cena breskvi, koje su poskupele 51,5 odsto.

Cena bezalkoholnih pića porasla je 11,6 odsto, najviše zbog povećanja cene mlevene kafe za 25,9 odsto, koja je učestvovala sa 69,6 odsto u ukupnoj godišnjoj promeni cene ove grupe. Uzrok je nepovoljna situacija na svetskim plantažama u Brazilu i Vijetnamu, usklađivanje domaćih akciza od 1. februara, rekordne cene na svetskim berzama i rast troškova energenata.

Duvan je poskupeo 6,7 odsto, čineći 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene grupe alkoholnih pića i duvana. Ključni razlog je primena novog akciznog kalendara od 1. februara 2025. godine i veće oporezivanje nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete, što je deo šire strategije za rast poreza do 2030. godine.

Cene lekova i medicinskih usluga porasle su 5,2 odsto, pretežno zbog administrativnih odluka, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja.

Komunalne usluge poskupele su za 13,6 odsto, pre svega zbog rasta cene snabdevanja vodom od 12,1 odsto, što je posledica rasta cena energenata, materijala za održavanje mreže, hemikalija za preradu, povećanja minimalne cene rada od januara 2025. i investicija u infrastrukturu.

Prosečna otkupna cena mleka u decembru 2025. iznosila 51,1 dinar, dok je potrošačka cena dostigla 144,7 dinara po litru

Republički zavod za statistiku objavio je da su otkupne cene kravljeg mleka sa 2,8% mlečne masti tokom 2025. godine smanjene za 4,6% u poređenju sa 2024. godinom. Prema publikaciji “Trendovi IV kvartal”, u poslednjem tromesečju 2025. otkupna cena bila je niža za 6,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Tokom prvog kvartala 2024. godine otkupna cena po litru mleka iznosila je 55,6 dinara u januaru, 55,6 dinara u februaru i 55,5 dinara u martu. U istom periodu 2025. godine cene su nastavile da padaju: 55,1 dinar u januaru, 54,9 dinara u februaru i 54,5 dinara u martu. Od aprila 2025. primećen je dalji pad otkupnih cena, pri čemu je najniža vrednost zabeležena u decembru, kada je litar mleka otkupljivan za 51,1 dinar.

S druge strane, potrošačke cene kravljeg mleka su tokom 2025. godine zabeležile rast od 0,3% u odnosu na 2024. godinu. U četvrtom kvartalu 2025. prosečna cena mleka za krajnje potrošače iznosila je 144,7 dinara po litru, što je povećanje od 0,2% u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Prema analizama Republičkog zavoda za statistiku, uporedni podaci ukazuju na to da su otkupne cene kravljeg mleka tokom 2025. godine bile u padu, dok su potrošačke cene ostale gotovo nepromenjene.