Istraživanje otkriva da podrška i pažnja pomažu devojkama da lakše savladaju stres tokom odrastanja

Mentalno zdravlje tinejdžerki izaziva sve više pažnje jer ovaj problem često pogađa mlade žene u najosetljivijem periodu života. Najnovije istraživanje sa University of the Sunshine Coast obuhvatilo je više od 1.000 devojaka uzrasta od 12 do 17 godina i pratilo ih tokom pet godina. Ispostavilo se da samo dobar san, uravnotežena ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni. Međutim, tinejdžerke koje neguju snažne društvene veze i razvijaju svesnost (veštinu pažljivog prisustva u trenutku) češće prijavljuju bolje raspoloženje i niži nivo stresa.

Mentalno zdravlje tinejdžerki posebno je osetljivo jer se prvi znaci psihičkih poteškoća često javljaju baš u ovom uzrastu. Istraživači su redovno beležili navike učesnica, njihove kognitivne sposobnosti i moguću pojavu mentalnih problema. Kao rezultat toga, otkrili su jasnu vezu između životnih navika, društvene podrške i dugoročnog blagostanja.

Zaštitni faktori koji pomažu mentalno zdravlje tinejdžerki

Pored toga, studija je pokazala da devojke koje razvijaju više zaštitnih faktora u svakodnevici imaju manje problema sa stresom i mentalnim zdravljem. Pre svega, svesnost i kvalitetni odnosi s drugima izdvojili su se kao najvažniji. Zbog toga, iako su san, ishrana i fizička aktivnost korisni, nisu dovoljni bez podrške i pažnje na svakodnevne misli i osećanja. Na taj način, adolescentkinje koje imaju razvijene zdrave navike u jednoj oblasti češće su zaštićene i u drugim sferama života.

Istraživač i koordinatorka studije dr Taliah Prince naglašava: „Iako su san, ishrana i vežbanje veoma važni, naše istraživanje pokazuje da je neophodno sagledati širu sliku. Kada devojke osećaju povezanost sa drugima i prisutnost u svakodnevnim aktivnostima, njihovo mentalno zdravlje je znatno stabilnije.“

Adolescencija kao presudan period za psihičku otpornost

Adolescencija je vreme intenzivnih promena, kada se formiraju emocionalni obrasci i samopouzdanje. S druge strane, jačanje zaštitnih faktora može smanjiti rizik od dugotrajnih psihičkih problema kasnije u životu. Takođe, devojke koje već imaju iskustva sa stresom ili anksioznošću mogu imati koristi od dodatne podrške i praksi svesnosti.

Stariji autor studije, profesor Daniel Hermens, objašnjava: „Adolescencija je vreme kada se formiraju obrasci koji utiču na doživotno mentalno zdravlje. Razumevanje faktora povezanih sa pozitivnim blagostanjem pomaže nam da razvijemo bolje strategije za prevenciju i podršku tokom ovih ključnih godina.“

Na kraju, ove poruke posebno su važne za majke i starateljke devojčica. Ohrabrite otvoren razgovor i podršku u porodici. Uključite svesne aktivnosti kao što su zajedničke šetnje, razgovor o osećanjima ili tehnike disanja. Pored toga, podstičite devojčice da neguju prijateljstva i brinu o psihičkoj ravnoteži. Na taj način, možete im pomoći da razviju otpornost na stres i očuvaju svoje mentalno zdravlje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Autoimuna bolest najčešće pogađa žene između 30. i 50. godine i može zahvatiti kožu i unutrašnje organe

Sklerodermija kod žena predstavlja ozbiljan zdravstveni problem, posebno za žene između 30. i 50. godine. Ova autoimuna bolest javlja se češće kod žena nego kod muškaraca, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Sklerodermija nastaje kada imuni sistem podstakne telo da proizvodi previše kolagena (protein koji koži daje čvrstinu). Kao rezultat, dolazi do zadebljanja kože, a u težim slučajevima zahvata i unutrašnje organe.

Kako prepoznati sklerodermiju kod žena

Pre svega, simptomi sklerodermije kod žena mogu značajno varirati. Najčešći rani znaci su zadebljala, zategnuta i voštana koža, kao i ukočenost prstiju, naročito ujutru. Osim toga, mnoge žene primete bol u zglobovima i izražen umor koji ne prolazi. Zbog toga, gubitak telesne težine bez jasnog razloga ili problemi sa varenjem mogu biti važni signali. Pored toga, pojavljuje se i Rejnoov sindrom (beli ili plavi prsti na hladnoći), što često bude prvi znak bolesti.

Vrste sklerodermije i posebni rizici za žene

Sklerodermija se javlja u dva oblika: lokalizovana zahvata samo kožu, dok sistemska može uticati i na organe kao što su pluća, srce ili bubrezi. S druge strane, kod žena je češća ograničena forma, poznata kao CREST sindrom, koja izaziva probleme sa gutanjem, crvene mrlje na koži i poremećaje cirkulacije. Takođe, žene mogu imati suve oči i usta, kao i smetnje u seksualnom zdravlju. Ipak, svaka osoba ima jedinstvene simptome, pa je važno slušati svoje telo.

Zašto je rano prepoznavanje važno

Zbog toga je rano otkrivanje ključ za bolji kvalitet života. Ako primetite promene na koži, ukočenost prstiju ili dugotrajan umor, obavezno se javite svom lekaru ili reumatologu. Na taj način, moguće je bolje upravljati bolešću i sprečiti komplikacije. U međuvremenu, redovno proveravajte svoje zdravlje i ne zanemarujte novo nastale simptome.

Iskustva stručnjaka i praktični saveti

Dr Ana Petrović, reumatolog, naglašava: „Sklerodermija kod žena može biti izazov, ali uz ranu dijagnozu i timski rad možemo značajno poboljšati život pacijentkinja.“ Prema njenim rečima, žene često ignorišu simptome misleći da su posledica stresa ili umora. „Kada se pojave zadebljanja na koži, gubitak težine ili problemi sa cirkulacijom, važno je reagovati što pre“, ističe dr Petrović.

Kako žene mogu brinuti o sebi

Na kraju, žene sa sklerodermijom mogu ublažiti tegobe ako izbegavaju hladnoću, nose tople rukavice i vode računa o ishrani. Takođe, redovna fizička aktivnost i izbegavanje stresa mogu doprineti boljem stanju. Pored toga, svaka neobična promena na koži ili u opštem stanju razlog je za posetu lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo američko istraživanje otkriva da visokodozna vakcina protiv gripa smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti kod žena starijih od 65 godina

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama donosi ohrabrujuće vesti za žene starije od 65 godina. Naime, godišnja vakcina protiv gripa može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti. Ova bolest najčešće pogađa starije žene i značajno utiče na pamćenje i kvalitet života. Zbog toga je svaka nova mogućnost prevencije veoma važna za žene i njihove porodice.

Istraživači su pratili skoro 165.000 starijih osoba tokom dve godine. Žene koje su primile visokodoznu vakcinu protiv gripa imale su čak 55 odsto manji rizik da razviju Alchajmerovu bolest. Visokodozna vakcina sadrži četiri puta više antigena (supstanci koje pokreću imuni odgovor) u poređenju sa standardnom dozom. Kao rezultat, preporučuje se ženama iznad 65 godina, jer kod njih rizik od demencije raste sa godinama.

Kako godišnja vakcina protiv gripa može uticati na mozak

Pre svega, istraživanje pokazuje da žene koje redovno primaju visokodoznu vakcinu protiv gripa imaju manju verovatnoću da razviju demenciju. Međutim, naučnici ističu da su potrebne dodatne studije da bi se utvrdila jasna uzročno-posledična veza. Ipak, ovi rezultati otvaraju nove mogućnosti za prevenciju kod žena koje žele da sačuvaju mentalno zdravlje u poznijim godinama.

Osim toga, druge studije su pronašle sličnu vezu između vakcinacije i smanjenog rizika od demencije. Zbog toga se pretpostavlja da vakcina može smanjiti upalne procese u telu, a ti procesi su povezani sa razvojem neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti. Na taj način, godišnja vakcina može imati dugoročne koristi, ne samo tokom sezone gripa.

Šta žene treba da znaju o godišnjoj vakcini protiv gripa

Pored smanjenja rizika od gripa, vakcinacija može imati dodatne koristi za zdravlje mozga. Pre svega, redovno primanje vakcine može biti deo šire strategije za očuvanje mentalnih funkcija kod starijih žena.

Dr Jacinta Anyaoku, specijalista porodične medicine, naglašava: „Vakcinacija može pomoći da se smanji ukupni nivo upale u organizmu. Takođe, redovno primanje vakcine protiv gripa može doprineti zaštiti mozga na duže staze.“

S druge strane, dr Clifford Segil, neurolog, objašnjava: „Ovo istraživanje ne znači da vakcina direktno sprečava Alchajmerovu bolest, ali pokazuje da postoji značajna veza između redovne vakcinacije i nižeg rizika od razvoja demencije.“

Zapravo, žene koje brinu o svom zdravlju mogu imati dodatni razlog da svake godine prime vakcinu protiv gripa. Osim toga, važno je napomenuti da vakcina nije zamena za zdrav način života, kretanje i uravnoteženu ishranu.

Na kraju, svaka žena koja želi da sačuva mentalno zdravlje treba da razmotri preventivne mere i redovno se konsultuje sa svojim lekarom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.