Fridrih Merc izjavio da Ukrajina napadima na ruska energetska postrojenja pokušava da primora Rusiju na pregovore i kraj rata.

Fridrih Merc, nemački kancelar, javno je podržao napad na ruska energetska postrojenja, naglašavajući da su ovakvi potezi Ukrajine “ispravni, razumljivi i opravdani”. Prema njegovim rečima, napad na ključnu infrastrukturu ima za cilj da oslabi sposobnost Rusije da vodi rat. Merc je to izjavio na konferenciji za novinare održanoj u Briselu, odmah posle samita lidera Evropske unije.

Napad na ruska postrojenja: stavovi i razlozi

Merc je istakao da ne vidi “nikakvu spremnost ruske strane da okonča rat”. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, napad na ruska energetska postrojenja predstavlja jedinu mogućnost kojom Ukrajina može da pokaže odlučnost i pokuša da natera Rusiju na pregovore. On je naglasio da ovakvi udari ometaju ruske komunikacije i snabdevanje energijom, što značajno utiče na ratnu moć te zemlje.

Stavovi EU i finansijska podrška Ukrajini

Evropa, kako je rekao Merc, još traži rešenje za finansijski manjak sredstava namenjenih Ukrajini. Evropska komisija trenutno procenjuje potrebe Kijeva, jer je jasno da Ukrajini neće biti dovoljan prethodno odobreni zajam od 90 milijardi evra. Merc je naglasio da će konačna odluka o dodatnim sredstvima biti doneta u narednim mesecima, najverovatnije tokom decembra. Prema njegovim rečima, iznos potrebne podrške biće preciziran u sledećim nedeljama.

Zelenski traži podršku za 2027. godinu

U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom obraćanja u Briselu istakao da će Ukrajini 2027. godine biti potrebno čak 70 milijardi evra dodatne finansijske i vojne podrške od evropskih saveznika. Zelenski je pojasnio da će se taj novac koristiti za razvoj i lansiranje dronova, kako bi se usporilo napredovanje Rusije na terenu i oslabila njena ratna ekonomija.

Dalji koraci i američki stav

Merc je najavio da će tokom decembra imati priliku da o ovim pitanjima razgovara i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Tramp je, s druge strane, više puta pozvao Ukrajinu da obustavi napad na ruske rafinerije, sa ciljem smanjenja pritiska na cene dizela. Ipak, prema rečima nemačkog kancelara, napad na ruska postrojenja je trenutno ključna strategija Ukrajine u pokušaju da pokrene mirovne pregovore. Ovakav razvoj događaja pokazuje koliko su odnosi i stavovi Zapada prema ukrajinskoj strategiji i dalje raznoliki, ali i koliko je pitanje napada na rusku infrastrukturu u središtu političkih diskusija.

Američki embargo i sankcije dovode do nestašica struje i medicinskih sredstava, pogoršavajući krizu u zdravstvu.

Havana se suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom i pristupom neophodnim lekovima usled stroge politike embarga i sankcija koje Sjedinjene Američke Države primenjuju prema kubanskoj vladi, sa ciljem vršenja pritiska na komunistički režim. Ove mere su intenzivirane za vreme administracije Donalda Trumpa, a državni sekretar Marko Rubio ističe da su sankcije dizajnirane tako da kubanska vlada oseti da “nema izlaza”, što odražava osećaj mnogih građana.

Teška situacija sa električnom energijom

Embargo na uvoz nafte doveo je do skoro potpunog kolapsa električne mreže, ostavljajući većinu mesta, uključujući i glavni grad Havanu, sa samo nekoliko sati električne energije dnevno. Često, dostupnost struje je još manja.

Zdravstvena kriza se produbljuje

Infrastrukturni problemi i ekonomska kriza doveli su do enormnog povećanja cena osnovnih životnih potrepština. U javnim bolnicama, koje su nekada bile ponos kubanskog zdravstvenog sistema, sada nedostaje ključnih lekova za lečenje dece. Roditelji čekaju u redovima za osnovnu medicinsku pomoć, dok lekari upozoravaju na nemogućnost nabavke životno važnih medikamenata.

Penzionerka Sara Emilia Marquez pokazala je lekove koje je dobila na poklon nakon što su joj redovni recepti počeli stizati jednom u tri meseca, ako uopšte stignu. Neki građani su primorani da lekove traže na crnom tržištu.

Volodimir Zelenski ističe da su sastanci sa američkim predsednikom doneli konkretne odluke, dok Putina optužuje za izostanak iskrene želje za mirom.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je, prema njegovom iskustvu, lakše sarađivati sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na konferenciji za novinare u Briselu, održanoj nakon samita Evropske unije, Zelenski je govorio o izazovima koje donosi pregovaranje sa ključnim svetskim liderima, naglašavajući kako su sastanci sa američkim predsednikom pružali priliku za otvorenu diskusiju i donošenje konkretnih odluka.

Kako je istakao, retorika Moskve, odnosno Vladimira Putina, predstavlja parodiju istinske želje za okončanjem rata. Prema rečima ukrajinskog predsednika, razgovori sa Putinom nisu doneli rezultate koji bi vodili ka miru, jer ruska strana ne pokazuje pravi interes za prekid sukoba. Osim toga, Zelenski je naglasio da su pokušaji Moskve više usmereni na održavanje konflikta nego na pronalaženje rešenja.

Izjave Zelenskog o saradnji sa SAD i Rusijom

Zelenski je na samitu podvukao razliku između susreta sa američkim i ruskim predsednikom. On je naveo da su sastanci sa liderom SAD uvek bili konstruktivni i usmereni ka donošenju odluka. “Lakše je imati posla sa predsednikom SAD nego sa Putinom”, izjavio je Zelenski, dodajući da uvek brani interese Ukrajine i njenog naroda.

Takođe, ukrajinski predsednik je optužio Putina za nedostatak iskrene želje za mirovnim pregovorima. “On ne želi da se rat završi. Uveren sam da je to razlog zašto je čak i Donbas premalen za njega”, rekao je Zelenski. Ova izjava ukazuje na to da Ukrajina vidi rusku strategiju kao produžavanje konflikta bez jasne namere za kompromisom.

Evropska perspektiva i očekivanja Kijeva

Pored toga, Zelenski je izrazio nadu da bi Evropa mogla da pronađe poseban format za direktan dijalog sa Rusijom. Na taj način, prema njegovom mišljenju, Kijev ne bi morao da se oslanja isključivo na diplomatiju Vašingtona. “Verujem da će se sve ovo dogoditi. To ne znači da ćemo nekoga isključiti iz ovog procesa”, rekao je Zelenski. On je dodao i da se neke stvari odvijaju paralelno, što daje nadu za napredak na više frontova.

U međuvremenu, ukrajinski predsednik je podvukao da će nastaviti da brani interese svoje zemlje na svim međunarodnim sastancima i forumima. Zbog toga se zalaže za širu evropsku uključenost u proces mira, ali i za nastavak razgovora sa svim relevantnim partnerima na globalnoj sceni.

Na kraju, iz izjave Volodimira Zelenskog jasno se vidi da pregovori i odnosi sa liderima poput predsednika SAD i Rusije imaju veliki uticaj na ukrajinsku politiku. Međutim, aktuelna situacija pokazuje da su izazovi pred Kijevom i dalje brojni, pogotovo kada je reč o postizanju trajnog mira.