Američki embargo i sankcije dovode do nestašica struje i medicinskih sredstava, pogoršavajući krizu u zdravstvu.

Havana se suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom i pristupom neophodnim lekovima usled stroge politike embarga i sankcija koje Sjedinjene Američke Države primenjuju prema kubanskoj vladi, sa ciljem vršenja pritiska na komunistički režim. Ove mere su intenzivirane za vreme administracije Donalda Trumpa, a državni sekretar Marko Rubio ističe da su sankcije dizajnirane tako da kubanska vlada oseti da “nema izlaza”, što odražava osećaj mnogih građana.

Teška situacija sa električnom energijom

Embargo na uvoz nafte doveo je do skoro potpunog kolapsa električne mreže, ostavljajući većinu mesta, uključujući i glavni grad Havanu, sa samo nekoliko sati električne energije dnevno. Često, dostupnost struje je još manja.

Zdravstvena kriza se produbljuje

Infrastrukturni problemi i ekonomska kriza doveli su do enormnog povećanja cena osnovnih životnih potrepština. U javnim bolnicama, koje su nekada bile ponos kubanskog zdravstvenog sistema, sada nedostaje ključnih lekova za lečenje dece. Roditelji čekaju u redovima za osnovnu medicinsku pomoć, dok lekari upozoravaju na nemogućnost nabavke životno važnih medikamenata.

Penzionerka Sara Emilia Marquez pokazala je lekove koje je dobila na poklon nakon što su joj redovni recepti počeli stizati jednom u tri meseca, ako uopšte stignu. Neki građani su primorani da lekove traže na crnom tržištu.

Vlasti su otkrile prisustvo opasne amebe Naegleria u šest veštačkih jezera u Meridi i odmah uvele zabranu kontakta s vodom.

Prisustvo smrtonosna ameba iz roda Naegleria potvrđeno je u šest od devet veštačkih jezera na području grada Merida, saopštile su zdravstvene vlasti meksičke države Jukatan. Nakon ovog otkrića, uvedene su hitne mere zabrane svakog kontakta sa vodom na ovim lokacijama, a građani su pozvani na oprez dok traje sanacija.

Prema poslednjim rezultatima ispitivanja, ameba Naegleria fowleri je pronađena u jezeru kod tržnog centra Plaza La Isla, zatim u istočnom i glavnom jezeru kompleksa Kabo Norte, kao i u jezerima Sentenario, Gran Park La Planča i Ekološkom parku Ponijente. Zdravstvene vlasti su naložile postavljanje zaštitnih barijera, upozoravajućih znakova i jasno istakle da pristup vodi na tim mestima ostaje zabranjen dok analize ne potvrde bezbednost.

Kako je otkrivena smrtonosna ameba

Opsežna kontrola kvaliteta vode sprovedena je nakon što je u septembru preminuo 34-godišnji muškarac, kod koga je infekcija smrtonosna ameba Naegleria fowleri laboratorijski potvrđena. Prema podacima zdravstvenih vlasti, muškarac je radio kao instruktor vejkborda na jezeru kod tržnog centra Plaza La Isla. Zbog tog slučaja, nadležni su sproveli dodatni nadzor i testiranja vode na svim veštačkim jezerima u Meridi.

Uprkos zabrani kontakta sa vodom, parkovi i zoološki vrtovi na ovim lokacijama ostaju otvoreni za posetioce. Međutim, pristup vodi strogo je zabranjen dok rezultati analiza ne pokažu da je smrtonosna ameba uklonjena. Zdravstveni nadzor obuhvatio je 361 osobu koja je boravila na rizičnoj lokaciji nakon tragičnog slučaja iz septembra.

Šta znamo o Naegleria fowleri i merama zaštite

Amebe iz roda Naegleria uglavnom žive u toploj slatkoj vodi. Vrsta Naegleria fowleri može uzrokovati retku, ali izuzetno opasnu infekciju mozga poznatu kao primarni amebni meningoencefalitis. Do infekcije dolazi kada kontaminirana voda kroz nos dospe do mozga. Važno je napomenuti da gutanje vode ne izaziva infekciju, niti se bolest prenosi sa čoveka na čoveka.

Podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da više od 97 odsto obolelih od infekcije koju izaziva Naegleria fowleri ne preživi, iako se ovakvi slučajevi javljaju izuzetno retko. U Sjedinjenim Državama godišnje se registruje manje od deset slučajeva ove infekcije.

Zdravstvene vlasti u Jukatanu ističu da zabrana kontakta sa vodom ostaje na snazi dok se ne završe sve potrebne sanitarne mere i dok laboratorijske analize ne potvrde bezbednost jezera. U međuvremenu, građanima se preporučuje striktno pridržavanje upozorenja na označenim lokacijama.

Nova portparolka Bele kuće priznala je da nije položila pravosudni ispit i objasnila razloge zbog kojih nikada nije pokušala ponovo.

Kejti Zaharija, nova portparolka Bele kuće, izazvala je veliku pažnju nakon što je u programu uživo priznala da nije položila pravosudni ispit. Tokom intervjua suočena je sa pitanjima o svojim stručnim kvalifikacijama i korišćenju pravnih titula, što je otvorilo debatu u javnosti o transparentnosti u državnoj službi.

Priznanje u živom programu i reakcije

U intervjuu sa poznatim voditeljem, Šonom Henitijem, Zaharija je otvoreno potvrdila da nije položila pravosudni ispit. Pored toga, rekla je da ga nikada nije ponovo pokušala položiti. Kada je upitana o profesionalnim titulama koje je koristila na društvenim mrežama, priznala je da nema licencu za bavljenje pravom u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, istakla je da je unapred planirala da polaže ispit, ali su se njeni planovi promenili zbog selidbe u Kinu. “Već sam se unapred prijavila za pravosudni ispit, a tokom leta sam saznala da ću živeti u Kini, pa su mi rezultati postali nevažni. Ipak sam izašla na ispit samo da ne bih imala status kandidata koji je odustao”, rekla je Zaharija.

Upotreba pravnih titula i potencijalne posledice

Prema navodima iz intervjua, Zaharija je u više od 15 objava na društvenim mrežama koristila profesionalne pravne titule. Ipak, ona nema zvaničnu licencu za bavljenje pravom u SAD. Ovo je izazvalo dodatnu pažnju javnosti i stručnjaka, jer je Donald Tramp prilikom njenog imenovanja predstavio Zahariju kao advokaticu. Pravni stručnjaci upozoravaju da predstavljanje u javnosti bez zvanične akreditacije može predstavljati kršenje zakona. S druge strane, za poziciju portparola Bele kuće nije zakonski neophodno imati pravnu licencu. Ipak, ovaj slučaj je pokrenuo pitanje poverenja i transparentnosti kod visokih državnih službenika.

Šira debata o kvalifikacijama i javnom predstavljanju

Ova situacija podstakla je raspravu o tome koliko je važno da službenici na visokim funkcijama koriste titule koje zaista poseduju. Takođe, naglašena je potreba za većom transparentnošću u predstavljanju stručnih kvalifikacija. Kako stručnjaci navode, pravilno informisanje javnosti i poštovanje zakona u vezi sa titulama trebalo bi da budu prioritet kod svih javnih funkcionera. U međuvremenu, slučaj Kejti Zaharija ostaje u centru pažnje i može imati šire posledice na način na koji se kvalifikacije predstavljaju u javnosti.