Korisnici kartice ostvaruju 20% popusta na osiguranje domaćinstva i dodatne pogodnosti na putno osiguranje do oktobra 2027.

DDOR osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nastavljaju saradnju kroz program Penzionerska kartica, omogućavajući penzionerima širom Srbije posebne pogodnosti na osiguranje u periodu od 1. oktobra 2026. do 1. oktobra 2027. godine. Zahvaljujući ovoj inicijativi, penzioneri mogu ostvariti 20% popusta na osiguranje domaćinstva „Moja kućica“ i jedan gratis dan putničkog zdravstvenog osiguranja za putovanja u trajanju od 7 do 30 dana. Program Penzionerska kartica pruža dodatnu finansijsku sigurnost i povoljnije uslove, što je važan korak u unapređenju kvaliteta života najstarijih građana.

Penzionerska kartica omogućava značajne benefite

Pre svega, pravo na Penzionerska kartica imaju svi penzioneri i korisnici prava iz sistema PIO. Osim toga, kartica donosi brojne benefite kod različitih partnera širom Srbije. Kao rezultat, penzioneri dobijaju priliku da obezbede sigurnost svog doma i putovanja pod povoljnijim uslovima. Pogodnosti važe za ugovaranje polisa do 1. oktobra 2027, dok polise mogu trajati do 30. septembra 2028. godine. Na taj način, korisnici ostvaruju dugoročnu zaštitu imovine i zdravlja po pristupačnijim cenama.

DDOR nastavlja razvoj programa za penzionere

Kao kompanija sa dugom tradicijom u sektoru osiguranja, DDOR potvrđuje posvećenost unapređenju bezbednosti i finansijske zaštite penzionera. Takođe, kroz nastavak programa Penzionerska kartica, DDOR podiže standarde u pristupu osiguranju za najstariju populaciju. Ova inicijativa ima za cilj da olakša svakodnevni život penzionera i pruži im sigurnost u različitim životnim situacijama. S obzirom na rastuće potrebe za specijalizovanim proizvodima, ovakav vid podrške ima poseban značaj za tržište osiguranja u Srbiji. Program Penzionerska kartica tako ostaje primer saradnje privatnog i javnog sektora u korist najugroženijih grupa stanovništva.

Države evrozone zadužuju se po kamatama iznad 4 odsto, Francuska refinansira 340 milijardi evra obveznica

Ministarstva finansija država članica evrozone planiraju rekordne emisije državnih obveznica za 2027. godinu. Prinosi na tržištu pokazuju da severne zemlje sada plaćaju više za zaduživanje, dok MMF upozorava da su troškovi zaduživanja dostigli najviši nivo u poslednje dve decenije. Ključni podatak je da prinosi na desetogodišnje obveznice u Belgiji iznose 4,29 odsto, a u Grčkoj 4,35 odsto. Time se emisije obveznica u evrozoni postavljaju kao centralna tema finansijskih tokova naredne godine.

Četrnaest godina posle dužničke krize iz 2012. godine, finansijska slika Evrope se promenila. Iako je nekada stabilni sever bio sinonim za niske troškove zaduživanja, danas Belgija i Francuska beleže rast kamata i budžetskih deficita. Istovremeno, zemlje južne periferije, poput Grčke i Portugala, ostvaruju bolju fiskalnu disciplinu. Grčka je u 2025. godini ostvarila budžetski suficit od 1,7 odsto BDP-a i smanjila javni dug za više od devet procentnih poena.

Rast kamatnih stopa i rekordni iznosi emisija obveznica

Belgija, sedište ključnih evropskih institucija, sada se zadužuje po prinosu od 4,29 odsto na deset godina. Grčka, koja je tri puta spasavana međunarodnim paketima pomoći, plaća 4,35 odsto. Francuska je dospela u fokus investitora jer državna potrošnja dostiže 57,2 odsto BDP-a, što je najviši nivo među članicama G20. Javni dug Francuske iznosi 3,6 biliona evra (119 odsto BDP-a), dok je budžetski deficit u Belgiji prošle godine porastao na 5,2 odsto BDP-a, a ukupni dug premašio 109 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2026. godine.

Francuski trezor planira da sledeće godine plasira rekordnih 340 milijardi evra u srednjoročnim i dugoročnim obveznicama. Kako se dugovi iz perioda pandemije i energetske krize refinansiraju po znatno višim kamatama, godišnji trošak kamata u Francuskoj skočiće sa 62,6 milijardi evra u 2026. na 72,9 milijardi evra u 2027. godini. To predstavlja gotovo petinu ukupnih državnih prihoda iz prethodne godine.

Fiskalna disciplina i tržišna percepcija rizika

Zahvaljujući strožoj fiskalnoj politici i digitalizaciji naplate poreza, Grčka je uspela da popravi javne finansije i obnovi bankarski sektor. S druge strane, Francuska i Belgija suočavaju se sa rastućim deficitima i dugom. Prinos na francuske desetogodišnje obveznice početkom oktobra kratko je dostigao pet procenata, što je najveća razlika u odnosu na nemačke obveznice još od 2012. godine.

Analitičari švajcarske banke Lombard Odier ocenjuju da tržišta trenutno samo uračunavaju povećanu neizvesnost, a ne predviđaju novu dužničku krizu. Prema njihovoj proceni, otplate kamata u Francuskoj ostaju održive na nivou nešto iznad dva odsto BDP-a, što je upola manje nego u Italiji. Francuska, za razliku od zemalja periferije tokom 2012. godine, ne zavisi u tolikoj meri od stranog kapitala.

MMF upozorava da je u sve više zemalja kamata na novi dug viša od stope privrednog rasta. To znači da dug raste sam od sebe ukoliko vlade ne obezbede primarni budžetski suficit. Takođe, dok je 2012. godine pitanje bilo opstanak prezaduženih južnih zemalja, danas je glavno pitanje ko zapravo čini evropsku periferiju i kako će emisije obveznica u evrozoni uticati na finansijsku stabilnost u narednim godinama.

Nova pravila ograničavaju gotovinska plaćanja u Evropskoj uniji, identifikacija obavezna od 3.000 evra, izuzeci za privatne transakcije

Evropska unija će od 10. jula 2027. godine primenjivati nova pravila koja uvode ograničenje gotovinskog plaćanja na 10.000 evra za trgovce i pružaoce usluga. Ova mera deo je šireg paketa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ograničenje gotovinskog plaćanja predviđeno je za sve poslovne transakcije koje uključuju trgovce, dok privatne transakcije između fizičkih lica nisu automatski obuhvaćene novim pravilima.

Ograničenje gotovinskog plaćanja u Evropskoj uniji

Prema novim propisima, trgovci i pružaoci usluga u Evropskoj uniji više neće moći da prihvate gotovinske iznose od 10.000 evra ili više u jednoj transakciji. Ova ograničenja imaju za cilj da smanje mogućnost zloupotrebe gotovine za nezakonite aktivnosti. S druge strane, izuzeci su predviđeni za plaćanja između fizičkih lica koja ne obavljaju profesionalnu ili poslovnu delatnost, što znači da privatna kupoprodaja neće automatski biti ograničena.

Obavezna identifikacija i dodatna pravila

Osim navedenog ograničenja, nova pravila nalažu trgovcima obuhvaćenim regulativom o sprečavanju pranja novca da od kupaca zahtevaju proveru identiteta za svaku gotovinsku transakciju u iznosu od najmanje 3.000 evra. To podrazumeva da će kupci morati da pokažu lični dokument, čak i ako plaćaju manje od maksimalnog limita od 10.000 evra. Međutim, ova obaveza ne odnosi se na svaku kupovinu veću od 3.000 evra, već samo na one trgovce koji podležu propisima o sprečavanju pranja novca.

Izuzeci i nacionalne razlike u primeni

Važno je napomenuti da pojedine države članice Evropske unije već imaju strožija ograničenja i niže limite za gotovinska plaćanja. Te zemlje će imati mogućnost da zadrže svoje postojeće propise i nakon što nova pravila stupe na snagu. Ograničenje gotovinskog plaćanja od 10.000 evra uvodi jedinstvenu gornju granicu za poslovne transakcije na nivou cele Evropske unije, ali ne znači ukidanje gotovine kao sredstva plaćanja. Pravila će važiti samo u državama članicama EU, dok Srbija i dalje primenjuje sopstvene propise o gotovinskom poslovanju i sprečavanju pranja novca. Kao rezultat, nova ograničenja neće automatski uticati na gotovinska plaćanja u Srbiji, ali će imati značajan efekat na poslovanje kompanija i trgovaca koji posluju u EU. Očekuje se da će mere doprineti transparentnijem poslovanju i smanjenju finansijskog kriminala širom Evropske unije.