Zbog birokratskih procedura, firme snose finansijski teret i do nekoliko meseci nakon samovoljnog odlaska zaposlenih

Poslodavci u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim administrativnim problemom kada radnik samovoljno napusti posao bez najave. U takvim slučajevima, zbog komplikovane procedure otkaza, poslodavac je prinuđen da i dalje plaća poreze i doprinose za lice koje više ne dolazi na posao. Ovaj problem, poznat kao ‘golgota poslodavca’, može da traje mesecima, što značajno utiče na ukupne troškove poslovanja.

Procedura otkaza radniku koji nestane bez obaveštenja

Prema važećem Zakonu o radu, kada zaposleni ne dođe na posao najmanje tri dana zaredom bez objašnjenja, poslodavac mora prvo da mu pošalje pisano upozorenje pred otkaz ugovora o radu. Međutim, pošto radnik često nije dostupan, pošiljka ostaje neuručena i vraća se kompaniji, što oduzima dragoceno vreme. Nakon toga, upozorenje se kači na oglasnu tablu firme i čeka se osam dana da bi se smatralo uručenim. Osim toga, radnik ima dodatnih osam dana da se izjasni o navodima iz upozorenja. Samo ova faza može da potraje više od 20 dana.

Birokratski izazovi i finansijski efekti na kompanije

U sledećoj fazi, poslodavac piše i šalje rešenje o otkazu, koje prolazi istu proceduru slanja poštom, vraćanja i kačenja na oglasnu tablu, uz novo čekanje od osam dana. Tek nakon toga, rešenje postaje pravosnažno i omogućava odjavu zaposlenog iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Ipak, elektronski sistem CROSO dozvoljava odjavu unazad za samo tri dana. Zato poslodavac mora da traži ručnu intervenciju Fonda PIO, što dodatno produžava ceo proces. U međuvremenu, kompanija je obavezna da nastavi sa plaćanjem poreza i doprinosa na minimalnu zaradu.

Neefikasnost sistema i posledice za tržište rada

Advokatica Dušica Jež Bojović ističe da nisu sve filijale Fonda PIO dosledne u postupanju, ali u praksi često šalju dopise bivšem zaposlenom koji se već duže vreme ne pojavljuje na poslu, tražeći njegov pristanak za odjavu iz sistema. Ova situacija stvara apsurd u kojem radnik već radi kod novog poslodavca, dok prethodni poslodavac i dalje snosi finansijske obaveze. Kao rezultat, poslodavci u Srbiji mesecima plaćaju poreze za radnike koji su napustili posao bez obaveštenja, što povećava troškove i opterećuje poslovanje. Pravna nesigurnost i sporost administracije dodatno utiču na fleksibilnost tržišta rada i ukupnu konkurentnost domaće privrede.

Kineski proizvođač najavljuje širenje na 110 zemalja do 2030. godine, uz premijum modele za Srbiju i Zapadni Balkan

AVATR, brend luksuznih električnih automobila, zvanično je najavio ulazak na evropsko tržište sa 280.000 prodatih vozila širom sveta. Premijera u Parizu predstavlja važan korak za AVATR, koji planira proširenje na 110 zemalja do 2030. godine. Ova ekspanzija obuhvata i Srbiju, gde će kupci uskoro imati pristup novim premijum modelima.

Tehnološka saradnja i inovacije u segmentu električnih vozila

U segmentu električnih vozila, AVATR donosi tehnološke inovacije zahvaljujući saradnji sa globalnim gigantima kao što su Huawei i CATL. Huawei razvija inteligentne digitalne sisteme vozila, dok CATL pruža baterijske tehnologije nove generacije. Ova kombinacija omogućava napredne funkcije u vožnji, poboljšanu bezbednost i udobnost, što postavlja nove standarde u premijum segmentu električne mobilnosti.
U isto vreme, dizajn vozila razvija se u Globalnom dizajnerskom centru u Minhenu, pod rukovodstvom Nadera Faghihzadeha. Filozofija „Emotive Luxury“ kombinuje futurističke i minimalističke elemente sa naglaskom na emocionalnu povezanost vozača i automobila. Modeli AVATR 06T i AVATR 07L ističu se inovativnim rešenjima, uključujući napredne asistencije vožnji, akustičnu izolaciju i digitalne ekrane.

Širenje na evropsko tržište i ulazak u Srbiju

Trenutno je AVATR prisutan u 70 zemalja i regiona, a plan je da do 2030. godine pokrije 110 tržišta. Kompanija je najavila lansiranje šest novih modela za Evropu u naredne tri godine. Na tržištu Zapadnog Balkana i u Srbiji, partner AVATR-a biće Delta Auto Grupa. Do kraja godine domaći kupci mogu očekivati dolazak modela AVATR 06T i AVATR 07L, čime Srbija dobija predstavnika high-premium segmenta električnih automobila.
U Norveškoj je već uspostavljena saradnja sa kompanijom RSA, što pokazuje strategiju razvoja lokalnih prodajnih i servisnih mreža. Pored toga, razvojni centri u Kini i Nemačkoj okupljaju stručnjake iz više od 30 zemalja, omogućavajući globalnu razmenu znanja i iskustava. Ovakva struktura daje AVATR-u konkurentsku prednost na evropskom tržištu.

Perspektive luksuzne električne mobilnosti u Srbiji

Dolazak AVATR-a u Srbiju označava početak nove ere za kupce koji traže spoj napredne tehnologije i luksuza. Vozila ovog brenda donose inovacije poput elektronskih retrovizora sa kamerama, sofisticiranih sistema asistencije pri parkiranju i vrhunsku zvučnu izolaciju. Kao rezultat, kupci dobijaju inteligentnog partnera u vožnji, što potvrđuje filozofiju brenda „The Projection of Your Aspiration“.
Planirano širenje i ulaganja AVATR-a doprineće razvoju tržišta električnih automobila u Srbiji i regionu. Sa jasnim fokusom na tehnološke inovacije i dizajn, kompanija nastoji da postane lider u premijum segmentu električne mobilnosti na evropskom i domaćem tržištu.

Kompanija planira stečajno restrukturiranje, dok dug doseže 2,1 milijardu dolara, a prihodi opadaju pod pritiskom novih tehnologija

Getty Images, globalni lider u licenciranju fotografija, suočava se sa ozbiljnom finansijskom krizom i planira stečajno restrukturiranje. Kompanija, čija je procenjena vrednost 2022. godine iznosila 4,8 milijardi dolara, sada na berzi vredi svega 7,2 miliona dolara. Ovaj nagli pad rezultat je kombinacije visokih dugova i sve izraženije konkurencije novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije.

Prihodi Getty Images pod pritiskom novih tehnologija

Dug kompanije narastao je na 2,1 milijardu dolara, dok su troškovi kamata za samo godinu dana povećani za 57 odsto. Kao rezultat, kompanija planira restrukturiranje koje bi omogućilo nastavak poslovanja, uz promenu vlasničke strukture. Većinski vlasnici – porodica Getty i investiciona kompanija Koch Equity Development, koji zajedno drže 72,9 odsto kapitala, najavili su ulaganje do 533 miliona dolara. Istovremeno, vlasnici obveznica pristali su da otpišu 270 miliona dolara duga. Uporedo sa tim, širenje upotrebe generativne veštačke inteligencije dodatno je ugrozilo poslovni model kompanije. Segment Creative, koji se bavi licenciranjem fotografija, zabeležio je pad broja korisnika sa godišnjim pretplatama od 11,4 odsto tokom 2025. godine. Prihodi tog segmenta porasli su svega 0,7 odsto. U drugom tromesečju 2026. ukupni prihodi Getty Images bili su manji za 2,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Posledice tržišnih promena i pravni izazovi

Tradicionalni model posredovanja između fotografa i klijenata, među kojima su medijske i reklamne agencije, postao je manje atraktivan zbog pojave AI alata za generisanje slika. Ovi alati omogućavaju korisnicima da brzo i jeftino dođu do novih vizuala, što direktno utiče na potražnju za licenciranim fotografijama. S druge strane, pad vrednosti akcija i smanjenje broja pretplatnika jasno ukazuju na strukturalne promene u industriji vizuelnih sadržaja. Dodatni izazov predstavljaju i pravni sporovi. U novembru 2025. godine, Visoki sud u Londonu odbacio je glavne zahteve Getty Images protiv britanskog proizvođača AI alata Stability AI, tvorca sistema Stable Diffusion, što je oslabilo poziciju kompanije u zaštiti autorskih prava. Kao rezultat svih ovih faktora, očekuje se da će najveći deo trenutnih akcionara pretrpeti značajne gubitke, jer bi nova vlasnička struktura gotovo u potpunosti obezvredila postojeća ulaganja. Restrukturiranje bi, međutim, trebalo da omogući dalji rad kompanije, dok se sektor vizuelnih sadržaja prilagođava novim tehnološkim trendovima.