Pad broja polisa i rast prosečne premije ugrožavaju finansijsku sigurnost poljoprivrednika dok klimatski rizici rastu

Suše u Srbiji u poslednje tri godine prouzrokovale su poljoprivredne gubitke veće od 2,5 milijarde evra. Međutim, osiguranje pokriva svega 2 odsto izgubljene vrednosti, pokazuju podaci Narodne banke Srbije i analiza meteorologa Uroša Davidovića i dr Nataše Tešić, sa Fakulteta poslovne ekonomije Bijeljina. Ovogodišnja suša posebno je pogodila prinos kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta. Procene govore da su gubici samo u kukuruzu između 360 i 500 miliona evra.

Ukupna šteta od klimatskih ekstrema u 2026. godini već premašuje milijardu evra, i to pre završetka godine. Takođe, ovo je treća uzastopna godina sa ovako visokim gubicima u domaćoj poljoprivredi. Kao rezultat, sektor suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima i rizicima po održivost proizvodnje.

Klimatski šokovi i finansijska zaštita

Povećana učestalost suša dodatno komplikuje odnos između vode, hrane i energije u Srbiji. Osim ulaganja u hidroinfrastrukturu i održivu poljoprivredu, osiguranje je ključan instrument za ublažavanje ekonomskih posledica. Osiguranje ne eliminiše štetu od klimatskih promena, ali omogućava raspodelu gubitka na širi krug učesnika i kroz vreme. Zbog toga se posmatra kao deo strategije za očuvanje kontinuiteta privrednih aktivnosti i otpornosti sektora.

Međutim, trendovi na tržištu poljoprivrednog osiguranja pokazuju zabrinjavajuće promene. Broj zaključenih polisa plodova i useva rastao je od 2005. do 2022. godine, ali je zatim opao za oko 27% u naredne tri godine. Pad broja polisa pratio je i pad ukupne premije, uz napomenu da se podaci za 2025. još mogu revidirati. Ovaj preokret, prema analitičarima, ukazuje da trenutni sistem osiguranja nije prilagođen novim klimatskim rizicima.

Rast premije i pad poverenja

Više faktora utiče na opadanje broja osiguranja. Prosečna premija po polisi porasla je sa 735 evra u 2018. na 1.040 evra u 2024. godini, izraženo u stalnim cenama. Pored toga, poverenje poljoprivrednika opada. Naime, u periodu 2014-2018. oko 24% zahteva za odštetu bilo je odbijeno ili stornirano. Od 2019. godine taj procenat raste na 30%. To znači da svaki treći zahtev ne rezultira isplatom, što negativno utiče na motivaciju da se polisa obnovi.

NBS podaci ne omogućavaju razdvajanje odbijenih i storniranih zahteva, ali je jasno da stopa odbijanja utiče na tržište. U ekstremno sušnim godinama, zaštitni jaz—odnos nepokrivenih šteta i ukupnih gubitaka—iznosio je u proseku 0,98. To potvrđuje da je prosečno svega 2% izgubljene vrednosti zaštićeno osiguranjem.

Perspektive za smanjenje zaštitnog jaza

Kako bi se povećala efikasnost osiguranja, neophodno je proširiti dostupnost i prilagoditi pokriće realnim rizicima. Važna je saradnja između osiguravača, države i poljoprivrednika, uz povezivanje finansijske zaštite sa merama prilagođavanja klimatskim promenama. Samo na taj način moguće je smanjiti zaštitni jaz u poljoprivredi Srbije i obezbediti dugoročnu održivost sektora. Konačno, iskustva iz prethodnih godina ukazuju da bez ovakvih promena, poljoprivrednici će i dalje ostajati nezaštićeni pred klimatskim šokovima, a gubici će nastaviti da rastu.

Pad deviznih rezervi prati povećanu tražnju za devizama zbog uvoza energenata i tržišnih kretanja, dok rezerve zlata dostižu rekord

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju septembra iznosile 29,8 milijardi evra. Time su devizne rezerve na kraju meseca niže za 946,2 miliona evra u odnosu na avgust. Neto devizne rezerve, koje predstavljaju bruto rezerve umanjene za obavezne rezerve banaka i dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, iznosile su 25,5 milijardi evra, što je pad od 769,8 miliona evra u odnosu na prethodni mesec.

Ovaj iznos deviznih rezervi omogućava pokrivenost novčane mase M1 od 152,4 odsto i pokriva 6,7 meseci uvoza robe i usluga. To je, prema standardima, više nego dvostruko iznad granice koja se smatra adekvatnom za pokrivenost uvoza deviznim rezervama. Prema saopštenju NBS, odliv iz deviznih rezervi desio se prvenstveno zbog izmirenja deviznih obaveza države u iznosu od 400,2 miliona evra, kao i zbog intervencija na deviznom tržištu kroz neto prodaju deviza od 230 miliona evra.

Devizne rezerve na kraju septembra i efekat tržišta

NBS navodi da je od neto prodaje 380 miliona evra u septembru, na rezerve efektuirano 320 miliona evra odliva. Prodaja od 60 miliona evra koja je zaključena krajem meseca biće evidentirana kao odliv tokom oktobra. Prodaja deviza u drugoj polovini septembra bila je posledica povećane tražnje za devizama, pre svega radi uvoza energenata, odnosno nafte, po visokim cenama usled tenzija na Bliskom istoku. Istovremeno, prilivi u devizne rezerve tokom septembra ostvareni su kroz upravljanje rezervama, donacije i druge izvore, u ukupnom neto iznosu od 65,5 miliona evra.

Pored toga, tržišni efekti imali su negativan uticaj u iznosu od 381,5 miliona evra. To je rezultat smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 8,5 odsto, dok je jačanje dolara prema evru od 2,3 odsto delovalo u suprotnom smeru. Rezerve zlata, kao deo deviznih rezervi, na kraju septembra dostigle su rekordnih 55.142,3 kilograma, u vrednosti od 6,5 milijardi evra, što predstavlja 21,9 odsto bruto deviznih rezervi.

Povećanje zlatnih rezervi i kretanje dinara

Količina zlata u rezervama povećana je za 150,5 kilograma, kupovinom 12 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Ziđin koper. Međutim, vrednost zlatnih rezervi u septembru smanjena je za 427,7 miliona evra zbog tržišnih faktora. Od početka godine, kupljeno je 2,6 tona zlata na domaćem tržištu, pa je ukupna vrednost zlatnih rezervi porasla za 335,7 miliona evra, uz gotovo neutralan tržišni efekat tokom tog perioda.

Obim trgovine devizama na međubankarskom tržištu iznosio je 432,4 miliona evra u septembru, dok je od početka godine dosegao 6,9 milijardi evra. Tokom septembra, dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto, dok je od početka godine zabeleženo ukupno slabljenje od 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom tržištu neto prodala 380 miliona evra u septembru kako bi odgovorila na povećanu tražnju domaćih kompanija za devizama za uvoz energenata. Od početka godine, ukupna neto prodaja NBS na ovom tržištu iznosi 475 miliona evra u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Potrošačke cene u septembru porasle 4,1 odsto međugodišnje, najviše poskupele usluge stanovanja, prevoza i održavanja domaćinstva

Inflacija u Srbiji ubrzala je na 4,1 odsto u septembru 2026. godine, prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodni mesec, kada je međugodišnja inflacija iznosila 2,2 odsto, dok je u julu bila 1,9 odsto. Ključni pokretač rasta bio je skok cena usluga i stanovanja, dok su pojedine kategorije hrane zabeležile smanjenje cena.

Prema saopštenju RZS, cene hrane u septembru 2026. bile su niže za 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U avgustu je međugodišnji pad cena hrane bio znatno izraženiji i iznosio je 7,2 odsto. S druge strane, žitarice i proizvodi od žitarica poskupeli su 2,5 odsto, riba i morski plodovi 2,9 odsto, dok su ulja, masti i kafa skuplji za 0,5 odsto. Bezalkoholna pića su skuplja za 2,5 odsto, a proizvodi poput čaja i biljnih napitaka čak za 7,2 odsto.

Rast cena usluga i stanovanja ubrzao inflaciju u Srbiji

Značajan doprinos rastu inflacije dali su troškovi stanovanja i raznih usluga. Kirije su uvećane za 10,6 odsto, a usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova poskupele su 15,3 odsto. Vodosnabdevanje je poskupelo 21,8 odsto, dok je odvođenje otpadnih voda skuplje za 12,9 odsto. Takođe, popravke, montaža i iznajmljivanje aparata za domaćinstvo porasli su za 9,8 odsto, a usluge za tekuće održavanje stana za 21,5 odsto.

U segmentu zdravstva, nebolničke usluge su skuplje za 11,1 odsto, dok su dentalne usluge porasle za 12,2 odsto. Kada je reč o transportu, usluge održavanja i popravke vozila poskupele su 13,6 odsto, a bicikli 9,6 odsto. Prevoz putnika železnicom je skuplji za 10,8 odsto, drumskim saobraćajem za 4,7 odsto, dok su poštanske i kurirske usluge zabeležile rast od 7,8 odsto.

Cene lične potrošnje i efekti po sektorima

Prema zvaničnim podacima, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2026. godine, u poređenju sa avgustom, porasle su za 0,2 odsto. U odnosu na decembar 2025. godine, povećanje iznosi 3,3 odsto. Cene su najviše porasle u grupama transport (1,2 odsto), hrana i bezalkoholna pića (0,6 odsto), restorani i hoteli (0,5 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i goriva i nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (svaka po 0,4 odsto).

Dodatno, rast cena zabeležen je i u kategorijama zdravlje (0,2 odsto), alkoholna pića i duvan, kao i informisanje i komunikacije (po 0,1 odsto). Istovremeno, pad cena registrovan je kod rekreacije, sporta i kulture (-5,6 odsto), kao i kod odeće i obuće (-0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije promenile tokom ovog perioda.

U kontekstu šire ekonomske slike, ubrzanje inflacije u Srbiji tokom septembra ukazuje na promene potrošačkih navika, posebno zbog rasta troškova stanovanja i usluga. Ovakav trend može imati implikacije na realnu kupovnu moć građana i poslovanje domaćih preduzeća, posebno u sektorima gde su fiksni troškovi značajan deo ukupnih rashoda. Pratiti dinamiku inflacije važno je za planiranje kako na nivou domaćinstava, tako i privrede.